Ključ moga srca [Druga knjiga]

Ne brini za njega

✦Anđela✦

Imala sam neviđenu nervozu i grč u stomaku. Više nego ikada..! Činilo mi se i da je Džejk takođe bio nervozan pred polazak, a zbog mene se trudio da se to ne vidi. Dok mi je vreme prolazilo sa Vukom, trudila sam se i ja zajedno sa njim da ne mislim na to kroz šta to Džejk prolazi trenutno. Padao je polako mrak, a Vuk i ja smo već odigrali nekoliko rundi tenisa pa mi je dosadilo da išta više radim samo da bi mi prošlo vreme. Izašli smo napolje, pa sam iz jakne izvadila paklu cigareta i zapalila jednu. Iako je Vukova verenica pušila, Vuk nije želeo da odoli tom poroku. I bolje što nije. Nisam ni ja, ali u ovako stresnim situacijama moram da ublažim nervozu na bilo koji način.
Vuk: Oboje radite opasan posao, mislio sam da ćeš lakše podneti ovu njegovu praksu.
Anđela: To sam i ja mislila, sve dok nije došao sa prve prakse sav krvav i u modricama.
Ućutao je ne znajući šta se sve u Americi dešavalo, pa je coknuo jezikom.
Vuk: Ne stoje ti cigare, Anđo.
Izvukao mi je cigaretu i zgazio je o beton. Mogla sam ponovo pripaliti novu cigaretu, ali nisam htela. Naslonila sam se na zid i teško izdahnula. Gde je više Džejk?! Zar će se ta praksa i po noći nastaviti? Trebala sam i ja da pođem sa njim, nisam ni trebala da ga pustim samog. Kao da bi mi bilo prvi put da sam prekršila pravila..!

Vuk: Kakav je taj život u Americi? Luksuzan, a?
Anđela: Pa može se reći da živimo u vili, ali to je zato što smo mi izabrani među najboljima.
Vuk: To treba da ti daje snagu. I Džejk je među tim najboljima, znači da je sposoban za ovaj zadatak. Zato, glavu gore.
Podsmehnula sam se znajući da govori istinu, ali isto tako me i u prazno teši. Dok ne vidim Džejka živog i zdravog neću se smiriti.
Anđela: Ni godinu dana nije prošlo od ubistva njegove majke. Oca je izbrisao iz svojih života, a i sa sestrom ima kritičan odnos. On je sam samcijat na planeti, a ja... i ja sam bez njega sama.
Vuk: Opet si ti negativna..! Takva si bila i pre nego što si otišla za Ameriku. Tamo si se promenila, promenila te je okolina.
Anđela: Nije me okolina promenila, Vuče. Promenio me je Džejk, jedino on. Znaš da sam bila odbojna prema ljubavi, vezama, muškarcima... a Džejk je to promenio. Preokrenuo mi je život naopačke. Postala sam sušta suprotnost one stare Anđele.
Vuk: I to je dobro! I želim da ostaneš takva!
Udahnula sam ćutke i zabacila glavu unazad, naslanjajući je na hladan betonski zid. Zašto ovako sporo prolaze minuti? Zašto već jednom Derek ne pozove i kaže da je gotovo? Zašto se Džejk sada ne pojavi ispred mene?!
Vuk je zamišljeno gledao ispred sebe, pa sam mu se primakla i naslonila glavu na njegovo rame. Retko smo se grlili, još ređe tešili, a sada mi ni ne trebaju reči. Samo tišina na bratovom ramenu.
Vuk: Nemoj plakati...
Anđela: Ne plačem, ne brini. Samo se bojim da mu se nešto nije dogodilo. Kako ću ja bih ja bez njega živela..?

Sa tim izgovorenim pitanjem, kroz žutu ogradu teniskog kluba uvezao se crni motor. Džejkov motor, tu kacigu bih svuda prepoznala. Odmakla sam se od Vuka žustro i iskočila pred motor kada se zaustavio.
Anđela: Džejk..!
Skinuo je kacigu i istog momenta mu je zasijao blistav osmeh na licu.
Džejk: Moja Ejndžel.
Vuk: Samo što mi nije odapela na rukama od brige za tobom!
Vuk se nije šalio, stvarno mi je malo trebalo da se onesvestim i padnem na zemlju. Sišao je sa motora, odložio kacigu te sam ga čvrsto stegla u svom naručju.
Anđela: Dobro si, zar ne?
Džejk: Naravno da jesam, pa šta ti pada na pamet..!
Još jače sam ga zagrlila i ušuškala sam lice kraj njegovog vrata. Ipak, i po samom dodiru sam osetila da je iscrpljen. Previše dugo je sve trajalo, kladim se da će zaspati čim dotakne jastuk na krevetu.
Vuk: Možeš li da voziš do stana? Hoćete da vas ja odvezem autom?
Džejk: Ne, ne. Možemo mi motorom.
Vuk: Odmori se dobro, i pažljivo vozi.
Potapšao ga je po ramenu, pa sam stavila svoju kacigu i zauzela mesto na motoru iza Džejka. Jedva čekam da saznam sve detalje njegove prakse, ali želim i da se šćućurim uz njega i da zaspim uz njegov muževan miris.