Ključ moga srca [Druga knjiga]

Jezero

✻KRAJEM JULA✻

Zauvek ću se diviti Džejku kako u vrlo kratkom roku može da se organizuje po pitanju putovanja. U samo dva dana je uspeo da rezerviše avionske karte, spakuje svoje stvari u kofer, i na kraju i meni pomogao da svoje stvari spakujem. Veselio se što ćemo napokon zajedno videti i konačan izgled našeg stana u Beogradu, ali to će doći tek pri kraju našeg odmora. Ceo put do Srbije je prošao uobičajeno naporno i dosadno, ali smo se zato odmorili dobro u mojoj rodnoj kući. I moji roditelji su bili srećni što smo im iznenada došli preko leta, a vest o našem malom razlazu su u čudu dočekali. Majka je verovatno i razumela zbog čega sam to uradila, dok je tatu to manje interesovalo. Ali smo priču o tome zatvorili i usredsredili se na lepše stvari kada smo već na odmoru.
U međuvremenu smo se videli i sa Nemanjom par puta i čak svo troje izašli u grad na piće. Ni posle godinu dana nije mogao da nauči barem malo osnovnog engleskog da može sa Džejkom da prozbori neku reč, te sam ja morala da prevodim sve što su govorili.
Četiri dana smo po planu trebali da ostanemo kod mojih, a zatim da poslednja tri dana provedemo u našem novom stanu. Ono što smo raspakovali smo ponovo spakovali, te smo zadnji dan proveli na jezeru.
Džejk: Ništa se nije promenilo.
Anđela: Naravno, ovo jezero se ne menja.
Čupkala sam travčice sa strane i uživala u tišini koje ovo jezero stvara. Poneki put bi se začuo neki balončić od malenih riba u vodi, ali sve ostalo je bila prava prirodna tišina uprkos veoma posećenom hotelu na drugoj strani obale.

Džejk: Interesuje me nešto...
Anđela: Šta?
Čekala sam njegovo pitanje, ali sam umesto toga dobila vodu iz jezera pravo u lice. Džejka nije bilo pored mene već se beli krug napravio na površini vode.
Anđela: Džejk! Zaboga!
Skočila sam na noge i gledala gde će isplivati. Izgleda da je zaboravio priču o ovom jezeru i da se može udaviti. Ili se seća, ali je potpuno ignorisao moje upozorenje!
Anđela: Džejk, nije smešno! Izađi!
Nikad mi panika nije bila jača nego sada. Plaši me sa takvim stvarima, ima da ga prebijem kad izađe!
Džejk: Nešto si mi se zabrinula, hm?
Uz hitro otresanje vode sa kose isplivao je iz jezera i popeo se nazad na drvenu platformu.
Anđela: Da li si ti normalan?! Rekla sam ti da je plivanje u ovom jezeru opasno!
Džejk: Morao sam da proverim.
Iako je bio sasvim mokar, uletela sam mu u zagrljaj. Setila sam se stare priče o udavljenom momku i nisam želela da se istorija ponovi.
Džejk: Stvarno si se zabrinula toliko?
Anđela: Da... ne želim da ti se nešto dogodi...
Džejk: Neće, ne boj se. Evo obećavam da više neću ući u jezero bez tvog znanja.
Anđela: Ne treba uopšte da uđeš.
Blago sam ga lupila po leđima, a zatim sam ga snažnije zagrlila. Posle onakvog razlaza ne želim da se ni na kratko odvajam od njega, a da ne znam gde je i kako je.
Anđela: Nemoj to da radiš više.. Hoću da budeš živ i zdrav, trebaš mi.
Džejk: I biću, Ejndžel. Ne brini se.
Anđela: Sad sam i ja mokra zbog tebe..!
Džejk: Od jezera ili od moje pojave si negde drugde mokra?
Prevrnula sam očima i odgurnula ga od sebe razigrano. Gromoglasno se nasmejao što je odjeknulo na jezeru, te me je uštinuo za obraze.
Džejk: Mnogo te volim, Ejndžel.

Njegove oči su se zasjajile, a kamoli moje. Da mogu, izgorele bi za njim. Prosto sam ga volela više nego ikoga. Neko bi rekao više od same sebe, ali obzirom da ja sebe ne volim skoro nimalo ne mogu porediti sa tim.
Anđela: A jel?
Džejk: Mhm... A ti mene ne voliš?
Anđela: Hmm... moram da razmislim malo...
Začuđeno je nakrivio glavu, te sam iskoristila trenutak i gurnula ga natrag ponovo u jezero. Pljusnuo je u vodu dok sam se ja smejala stojeći na platformi. Isplivao je i šokirano me pogledao trljajući kosu.
Džejk: Pa zar ti nije žao? Zar se nisi plašila da uđem u jezero?
Anđela: Sad te vidim, pa se ne plašim. Ali da, volim i ja tebe, Džejk.
Namignula sam mu razigrano dok je on odmahivao glavom. Mogu i ja da se igram sa njim, samo ako hoću.
Džejk: Nisam ovo očekivao od tebe, Ejndžel.
Anđela: Moraćeš da se navikneš na moje trikove. Istreniraću ti živce, ljubavi.
Zakikotao se izlazeći iz vode, pa je iscedio majicu. Ipak, bilo mi ga je žao, te sam se propela na prste i pružila mu poljubac pravo na usne i izmamila mu osmeh. Šta ću, iako želim da ga mučim nekad, previše ga volim da bih do kraja izmučila kako želim.
Anđela: Sad ćeš morati tako mokar da ideš do kuće.