Ključ moga srca [Druga knjiga]

Bol u srcu

✻NAREDNO VEČE✻

✦Mia✦

Kada je radni dan, lakše zaboravim na sve probleme, brige i crne misli. Zaokupiram se obavezama i poslom, pa dan brže prođe. Jedino ostane noć za suze i patnju. Sada, kada je subota veče, jedva se kontrolišem. U ovakvim situacijama bih uzela vino, pivo ili bilo koji alkohol da se na jedno veče utopim i opustim svoj natekli mozak. Zbog trudnoće to nije bila opcija. Trudila sam se ceo dan da izbegavam svaki kontakt sa Noom, nosila sam naočare za sunce prvog dana novembra samo da ne bi video tamne podočnjake koji su se stvorili prethodne noći od plakanja i jecanja u jastuk. Spavao je u sobi do mene, pa sam morala da budem izuzetno tiha. Neka zna da me boli i reže kao najoštriji nož, ali ne želim da me teši. Ne želim da mi prilazi sada. Ne posle toliko meseci provedenih u laži.
Kako nisam mogla nikako da ga ignorišem preko dana provodeći svoju uobičajenu subotu u prizemlju i u dvorištu, morala sam da se zatvorim u svoju sobu i da koristim svoj balkon. Obično bi mi Anđela i Džejk pravili društvo kada se baš nađem na dnu ali danas, dan nakon Noći veštica, ima posla više nego inače. Neko dete se izgubi u masi, pijane osobe se potuku u javnosti, napravi se neki haos i to je naš poziv u pomoć. Šef me je sklanjao od takvih stvari, najviše zbog trudnoće, a insistirao je i da uskoro odem na trudničko bolovanje. Obzirom da radim samo u laboratoriji, odbila sam. Ne moram još barem tri nedelje.

Prišunjala sam se uveče u prizemlje i na brzinu na kuhinjskom pultu složila sebi sendvič. Napravila sam više njih kako bih imala u kasnim noćnim satima šta da gricnem, a da se ne susretnem sa Noom. Čak me je bes i prošao, sada sam bila ogorčena. Plakala sam i kidala se zbog njegove "smrti", a on je za svo to vreme bio sasvim zdrav i živ.
To nije bilo fer.
Život nije fer, Mia...
Uz geganje sam se popela na sprat i zatvorila se ponovo u svoju sobu. Svoj mračni mir. Želela sam odmah da jedem, ali pre toga me je kucanje omelo u tome.
Noa: Molim te, popričajmo...
Od nervoze sam bučnije spustila tanjir na komodu da je zamalo napukao, te sam žustro otvorila vrata mršteći se.
Mia: Šta? O čemu da pričamo?
Noa: O nama...
Mia: O nama?! Mi posle sedam meseci zaista postojimo?! Živela sam u laži, Noa! Nemamo o čemu više da pričamo!
Koliko god da sam htela da mu zalupim vrata ispred nosa, nisam to uradila. Nisam mogla, možda zbog deteta...
Noa: Misliš da sam te zaboravio? Da sam prestao da te volim? Da sam znao da si u drugom stanju odmah bih napustio operaciju i bio bih uz tebe svaki sekund. Ali nisam znao..!
Mia: To je prošlo, Noa! Problem je u tome što ti misliš da će sve biti kao nekad kada si se vratio. A to je nemoguće!
Krenule su mi suze, nemam kontrolu nad njima više. Noa je zajedno sa mnom zaplakao i oprezno mi je dodirnuo ruku. Osećaj da je zaista živ i da mogu da osetim njegov dodir nakon sedam meseci patnje je... neopisiv. Kako da objasnim? Ne umem...
Noa: Ne mogu se okrenuti i zaboraviti te. Ni tebe ni naše dete, a učiniću sve da ponovo budemo kao nekad.
Sa suzama koje su klizile niz njegove obraze se polako približavao meni. Pružio je svoju ruku da dotakne moj stomak, ali... ne, ne mogu.
Mia: Ne želim!

Snažno sam ga udarila u grudi i udaljila od sebe.
Mia: Želela sam da se ubijem! Želela sam da ubijem ovo dete zajedno sa mnom! Kako misliš da možeš samo da me zagrliš i da sve prođe kao rukom odneseno?! Ne može, Noa. Svašta sam pretrpela!
Izgubila sam kontrolu i izašavši iz svoje sobe sam ga gurala unazad i udarala po grudima. Bes nakupljen u ovih sedam meseci se ne može izmeriti, premašio bi sve granice.
Mia: Ne mogu! Umirala sam za tobom..!
Slomila sam se napokon i završila sa licem mokrim od plakanja na njegovim grudima. Obuhvatio me je oko leđa i konačno zagrlio. Jecala sam mu u majicu i stezala ga od silnog nedostajanja!
Moj Noa.. moja ljubav...
Noa: Znam da te mnogo boli, ljubavi.. znam sve. Ali molim te da mi dopustiš da ispravim sve. Preklinjem te, Mia...
Oduprla sam se iz njegovog naručja i otrčala nazad u svoju sobu plačući. Boli me sve, boli me srce najviše! Zašto ovoliko moram da propatim da bih bila srećna?!