Ključ moga srca [Druga knjiga]

Beba

✦Mia✦

Uz mučno naprezanje i napinjanje na naredbu doktora koje je trajalo kao cela večnost, izdahnula sam izmorena i bacila se nazad na bolnički jastuk.
Doktor: I, čestitam! Rodili ste zdravog i pravog dečaka!
Podigao ga je iznad mene, te sam pustila suze radosnice kada je zaplakao prvi put. Nosila sam ga devet meseci u stomaku i jedva čekala da ga upoznam, držim u naručju pa makar i bila sama sa njim. Sada je tu bio i Noa, baš onako kako sam prvobitno i zamišljala svoj porođaj. Držao me je za ruku i nije me puštao tokom čitavog porođaja. Bio je podrška koja mi je bila preko potrebna iako je i on bio u panici. Mada, daleko manjoj nego što sam bila ja kada mi je vodenjak pukao u sred parka.
Bez ikakvog pranja i povijanja, pravo su mi sina stavili na grudi da dobijemo naš prvi kontakt na golu kožu.
Mia: Dušo moja mala... kako si samo sitan!
U mom naručju je bio kao loptica, a njegovo plakanje se umirilo kada smo ga mi uzeli k sebi. Oseća svoje roditelje.
Noa: Dobro nam došao, mališa..!
Noi su iza naočara oči zasuzile i krišom je pokušao da ih obriše. U sebi sam se već milion puta zahvalila Bogu što je Noa sa nama i što je prisustvovao rođenju našeg sina. Što je živ, zapravo.

Uzeli su našeg mališu da ga operu i uviju, a ja sam uspela za to malo vremena da odmorim od napinjanja.
Noa: Kako si?
Mia: Sada mnogo bolje. Srećnije. I lakše u stomaku.
Našalila sam se kroz teške uzdahe, pa se i on nasmejao. Moje znojavo čelo je brisao peškirom, pa smo ponovo dobili našu bebu nazad da je mazimo i posmatramo. Ostavili su nas same na kratko, da imamo taj maleni porodični trenutak u prvim minutima života našeg sina. Ljuškala sam ga nežno dok je on svoje prstiće pružao ka nama.
Noa: Rekli smo da Noa Džunior ne dolazi u obzir. Ali, imamo li neko ime u planu?
Uzdahnula sam nečujno i setila se noći kada sam izašla u grad sa Harijem. Pričali smo o imenima, a meni se jedno posebno svidelo.
Mia: Šta kažeš na... Luk?
Noa: Hm.. lepo je, kratko i slatko. Ima tri slova kao i mi. Ja sam za.
Klimnula sam glavom da dam znak da se i ja slažem, pa sam kažiprstom tapnula našeg Luka po njegovom malenom nosiću. Hari je neko ko se našao nenadano tu i ovo je moj mali gest da me podseti na njega kada sam bila u najtežim trenucima.

✦Anđela✦

Anđela: Ne ne, Vi ne shvatate..! Mi njih moramo da vidimo sada.
Džejk: Samo što se porodila, a mi smo joj najbliži. Mi smo joj porodica!
Medicinska sestra: Razumem sve, ali ne možete u sred noći ući na porodiljsko odeljenje. Žao mi je.
Već sam želela da napravim mali haos kako bi nas pustili, ali je neko od drugih pacijenata zvao baš medicinsku sestru sa kojom smo se raspravljali. Ostali smo sami za pultom, a Džejkova ruka me je snažno zgrabila za zglob.
Džejk: Sad nam je šansa..!
Naglo me je povukao za ruku ka hodniku gde se nalazilo porodiljsko odeljenje.
Anđela: Izbaciće nas, šta radiš to..?!
Džejk: Zar mi beše ne volimo rizik?
Namignuo mi je preko ramena i samo nastavio sa svojim planom da se krišom šunjamo po bolnici. Njegova nestašnost je rasla i tako me je sve više privlačio njegov karakter. Razvio se dosta tokom ove tri godine koliko ga znam, a ne mogu dočekati da upoznam one strane koje još nisam.
Džejk: Vidi..!
Prstom je pokazao na staklo, te se moj pogled zalepio na Miju i Nou koji su zaljubljeno gledali u svoje novorođenče. Želeli smo i mi što pre da ga upoznamo, ali smo rešili da ih u tišini gledamo ovako kroz staklo. Bili su mala porodica koja je tek počela da se proširuje. Ovako samo sa tri člana su delovali tako slatko i bezbrižno, a na Mijinom licu se konačno mogla videti sreća i olakšanje.
Anđela: Deluju tako bezbrižno...
Džejk: Kao da ništa loše u životu nisu doživeli...
Anđela: Samo neka im bude ovako lepo.
Toplina oko mog srca se sve više širila mojim telom pa sam i ja osetila tu bezbrižnost. Malo biće koje se tek rodilo je unelo sreću u naše živote baš u pravom trenutku. Rasteretio nas je svih nevolja i briga, iako je odlučio da nas u pola noći podigne naglo iz kreveta.
Džejk: Dobro nam došao, druškane...