Ključ moga srca [Druga knjiga]

Brat Vuk

✦Anđela✦

Kako smo imali par dana do šefovog dolaska u Beograd kako bi meni vratio značku i oružje, saznali smo u međuvremenu da Džejka zapravo čeka prava FBI praksa, i to baš u Beogradu. Džejk je bio uzbuđen zbog toga, a čak je i svoju nervozu smirio kako bih se i ja smirila. Njujorški zločini su bili daleko opasniji od onih u Srbiji, oduvek je tako bilo. Ali, plašila sam se njegove prakse jer se prva završila u zavojima, krvi i modricama.
U tom periodu vratila sam ocu auto, a Džejk i ja smo prešli iz hotela u naš stan. Uživali smo u slobodnom vremenu šetajući Beogradom, kuvajući, gledajući filmove i odlazeći povremeno u bioskope.
Anđela: Siguran si da će ova praksa proći dobro?
Džejk: Da, već sam ti to rekao.
Anđela: Obećavaš?
Zakikotao se i stegao mi ruku sa olakšanjem.
Džejk: Naravno da ti obećavam, Ejndžel.
Štipnuo me je za obraz, pa se parkirao ispred žute metalne ograde teniskog kluba. Došla sam na ideju da Džejk upozna i mog brata od ujaka - Vuka. Kada je već upoznao moje roditelje, Nemanju i Aleksandru zašto ne bi i Vuka?
Kada bih morala da uporedim Vuka i Nemanju... bila bi teška odluka u tome ko je tu luđi. Zapravo, Vuk je oduvek šaljivdžija u našoj familiji, samim tim i najglasniji. Dok je Nemanja bio zaluđenik motorima, Vuk ih je prezirao u saobraćaju. Ono što im je bilo zajedničko je to da nimalo nisu znali engleski, pa će i Džejkovo upoznavanje sa Vukom proći smešno kao i sa Nemanjom.

Džejk: Znači, da se opet pripremim sa laganim engleskim?
Anđela: Ni taj lagani engleski ti neće pomoći, veruj mi.
Dobacila sam mu preko ramena, pa smo niz par stepenika sišli u glavnu salu i prazan bar. Sa druge strane su bila dva teniska terena, a prozori su bili zaštićeni čvrsto zategnutom mrežom kako loptice ne bi razbile staklo i tako pogodile nekog od gostiju. Na časove tenisa su uglavnom dolazila deca koju su dovodili roditelji i često su to bili bliski prijatelji mog ujaka. Očekivala sam da će i on danas biti tu, ali sam samo Vuka ugledala za jednim od stolova.
Vuk: Oooo, gde si Anđo??
Glasno me je pozdravio kao što to radi i preko telefona kad god bi se čuli, a ovog puta me je i čvrsto zagrlio. Skoro pa me je i ugušio!
Anđela: Imamo još par dana u Beogradu, pa sam htela da upoznaš Džejka.
Pomerila sam se sa strane pokazujući rukom na njega, pa su se njih dvojica čvrsto rukovali. Na Vukovoj faci se već videla muka sa engleskim.
Vuk: Hau... du ju du?
Probao je da kaže ono što zna, a Džejk i ja smo prasnuli u smeh. Ipak nešto zna! U narednim minutima sam ja prevodila razgovor napred-nazad kako bi nam svima bilo lakše. Čak smo seli zajedno i popili po piće što nikad nismo radili. Sa Vukom je uvek neka ludnica, nikad nema vremena za izlaske i ne izlazi iz auta. Nije kao da se to nešto razlikuje od Džejkovog i mog života kada radimo.
Džejk: Isprobaću malo teren, nikad nisam igrao tenis.
Anđela: Važi, možda ti se i ja pridružim posle.
Poljubio me je u obraz i kročio na terene, a ja sam ostala sa Vukom da se ispričam. Ovo je jedna od retkih prilika kada je on imao vremena za razgovor.
Vuk: Čuo sam šta se desilo sa suspenzijom, ali je sada ukinuta zar ne?
Anđela: Izgleda da je tako, ali znaću sigurno kada šef dođe i obrazloži mi sve.

Otpila sam zadnji gutljaj pića iz čaše, pa sam uzdahnula. Primetila sam da je Vukov pogled zastao na Džejku koji je pored nas, iza stakla, udarao žute teniske loptice koje su mahnito izlazile iz aparata.
Anđela: Dobar je i u tenisu, ali je ipak bolji košarkaš.
Našalila sam se gledajući ga.
Vuk: Baš ga voliš.
Anđela: Hm?
Vratila sam pogled na Vukovo lice, a on se samo nasmešio.
Vuk: Vidi ti se po pogledu da ga ludo voliš, Anđo.
Izmamio mi je osmeh, ali sam se i postidela pa sam spustila pogled na svoje noge. Zar bih trebala da se stidim što toliko volim nekoga? Naravno da ne..!
Anđela: O da, baš ga ludo volim..!
Kroz uzdah sam priznala, a Vuk me je razumeo. I on ima verenicu, najbolje to može da shvati.
Anđela: Još i radimo zajedno, živimo zajedno, imamo zajednički stan ovde... šta može bolje od ovoga?
Vuk: Samo svadba!
Bocnuo me je, ali sam se samo nasmejala na to.
Anđela: Imamo Džejk i ja vremena, ti si taj kome je vreme da se ženi. Ne teraj me da te podsećam..!
Vuk: Biće i toga!
Sa širokim osmehom na licu je viknuo, a potom dlanom lupio o sto. Kao da smo zapečatili neki ugovor, a ne prepucavali se kome je red da se venčava..!