Ključ moga srca [Druga knjiga]

Voleću ga zauvek

✻VEČE✻

✦Mia✦

Anđela i Džejk su me nagovarali da pođem sa njima u San Dijego na odmor, ali u kasnom petom mesecu trudnoće ne želim toliko da putujem. Nije bilo šanse da se ja porodim tako rano, ali nisam bila u stanju bilo gde da idem. Već nekoliko nedelja se uveče zavlačim u svoju sobu i zaspim plačući. Prvu polovinu trudnoće sam i nekako prebrodila bez Noe, ali je sada sve teže kako beba raste u mom stomaku. Želim da i on oseti njene pokrete, da bude tu kad se rodi i da ga zajedno gledamo kako raste. To neće biti moguće, ne mogu ga vratiti iz mrtvih.
Skarlet: Hej.
Obrisala sam neprimetno suze iz ugla očiju, pa sam se osmehnula.
Mia: Hej..
Skarlet: Kolege čekaju u baru iza ćoška, želiš li da nam se pridružiš?
Mia: Hvala ti, ali ostaću ipak ovde. Večeras nisam u najboljem raspoloženju.
Znala je da nema nikakve utehe za mene, te je samo klimnula glavom i izašla napolje. Ostala sam sama u vili i jeza mi je podišla pod kožu. Nisam se plašila, živeli smo u mirnom kraju, ali sam bila usamljena. Nisam imala ni oca ni majku, ostala sam bez svoje ljubavi i oca mog deteta.. osećala sam se potpuno samo. U mraku sam ležala na sofi pokrivena ćebencetom dok je ekran televizora treperio u prizemlju. Nisam bila ni za kakav film ili seriju, već sam samo vrtela najnovije vesti. To me je držalo u realnosti, iako bi možda najbolje bilo da pobegnem iz nje bar na kratko. Iz nekog čudnog razloga sam želela da ostanem u realnosti, da me više boli i peče. Zašto se ja mučim? Zar Noa ne bi želeo da ja budem srećna? Želeo bi, ali ja ne mogu biti sva svoja bez njega... nikada ta bol neće prestati.

Bilo je pravo veče za čašu vina, ali i da nisam bila trudna alkohol ne bi bio dobro rešenje za moje melanholično stanje. Na glavnom kanalu su u devet sati uveče stigle najnovije vesti.
"U glavnom gradu Rusije, noćas je zvanično zaključena velika tajna operacija koja vodi odavde iz Njujorka i koja je pratila veliki lanac profesionalnih pljačkaša. Pljačkaši su uspešno savladani i uhapšeni neposredno pred njihovu planiranu pljačku. Sudiće im se u Njujorku u narednih nekoliko nedelja."
Smanjila sam zvuk i ironično se osmehnula. Ni jedan jedini pomen Noa nije dobio iako je nastradao zbog te operacije. Koliko smo mi ljudi kao populacija samo grozni, svako je za sebe... Noa je svoj život okončao zbog ove operacije, a ni jedan sekund pažnje nije dobio. To je sramota.
Derek: Mia?
Trgla sam se i ugasila televizor na šefov glas. Upalio je svetlo u prizemlju koje me je na trenutak zaslepilo, te sam se pridigla i protrljala čelo koje je već počelo da boli.
Mia: Šefe..? Otkud Vi ovde u ovo doba?
Derek: Poneo sam greškom neka dokumenta kući, pa sam došao da ih ovde ostavim. Ti si sama ovde?
Mia: Mhm..
Već mi je glas drhtao. Želela sam da plačem, i to dugo pa da se opet u tim suzama utopim u san, ali Derek mi to sprečava sada.
Mia: Džejk se javio, kaže da Anđeli prija taj odmor. Kako joj i ne bi prijao, pretrpela je užas..!
Derek: A ti nisi pretrpela? Ćutiš u sebi, a vrištala bi zar ne?
Spustila sam pogled i zaćutala. Da, vrištala bih od ovolikog bola, a ne mogu. Glas i vrisci ne izlaze iz mog grla koliko god se ja trudila.
Mia: Poginuo je na toliko velikom zadatku, a nisu ga ni spomenuli. Nisu rekli da se on žrtvovao za to. Zar nije zaslužio bar da mu ime i prezime izgovore? Da pokažu njegovu sliku i kažu da je taj čovek mlad poginuo zarad uspeha celog zadatka? To je izgleda previše posla za ovaj svet...

Derek: Ne možemo mi određivati šta će ko reći, Mia. Ali osećam tvoju bol. Znao sam da su ga izabrali za taj zadatak, i ja sam uvek protiv da mladi ljudi idu u tako opasan zadatak. Nisam želeo da njega izaberu, ali su baš to uradili. Nisam mogao da promenim sudbinu, Mia. Žao mi je...
Lice mu se snuždilo i pognuo je glavu nadole. Možda je i on izgubio neku blisku osobu na sličan način, zato me i razume.
Derek: Lezi i prespavaj ovu tešku noć, trebaće ti snaga ujutru. Bar zbog vašeg deteta to uradi, Noa će ti biti zahvalan.
Pomazila sam dlanom svoj stomak i osetila maleni udarac u svoju ruku. Čak nam se i sin slaže sa tom izjavom, neće zaboraviti svog tatu.
Mia: Laku noć, šefe.
Derek: Laku noć, Mia. Odmori se..
Uz geganje sam se popela na sprat i zatvorila u svoju sobu. Kraj kreveta sam na noćnom ormariću držala našu zajedničku sliku i uz nju se u suzama uspavljivala, a onda ujutru uz maleni smešak pun tuge budila. Zavukla sam se pod pokrivač i uzela sliku u ruke. Kažiprstom sam mazila Noino lice po staklu, a suze su kao po navici počele da klize niz moju kožu. Jedne te iste suze je ovaj jastuk upijao.
Mia: Nikada te neću zaboraviti, Noa. Voleću te zauvek, jedini moj...