Pijane ili trezne reči?

132 11 2
                                    

✻TE NOĆI✻

Flašu piva nije mogla nijedna druga opcija nadmašiti. Sreća pa sam u Americi mogla sa dvadeset i jednom godinom da kupim alkohol. Gutljaj po gutljaj, um se gasio i bilo mi je lepše. Alkohol je zagrejao moje telo i usne su počele da se smeše. Dok me je uramljena slika na radnom stolu gledala moj mozak je stvarao nove uspomene u mašti. Uhvatila bih samu sebe kako se smejem dok mislim na Džejka.
Anđela: Najgora si budala u ovoj zemlji. Ne samo u zemlji, već i na planeti..!
Ustala sam sa kreveta i sa skoro praznom flašom prišla ogledalu u mojoj sobi.
Anđela: Nikada ovakvo dno nisi dotakla. Piješ, smeješ se starim uspomenama, a zamišljaš nove koje se nisu desile. Što ne prestaneš da budeš budala na jednu noć? Barem na jednu noć..! Pogazi taj ponos, idiote glupi!
Da je ispred mene stajala živa i glupa verzija mene, sa slašću bih je udarila. Možda bi se tako opametila. Nategla sam poslednje gutljaje piva iz flaše i ostavila je na podu praznu. Srce se ubrzalo, toliko jako da je počelo samo od sebe da gori u mojim grudima. Nedostaje mi Džejk, njegovi zagrljaji, dodiri i poljupci. Njegovo maženje kada se probudi pre mene i njegovo slatko "Dobro jutro, Ejndžel..", sve mi u vezi njega nedostaje... Dogegala sam se do slike na stolu, te sam je uzela u ruke i posmatrala samo Džejkove oči.
Anđela: Mnogo te volim, budalo moja. Ne znam ni ove dve nedelje kako sam izdržala bez tebe. Da sada mogu nešto da uradim... uzela bih te nazad i dala sve samo da si kraj mene...
Već sam počela da zaplićem jezikom od samo jednog piva. Na prstima sam tiho izašla iz svoje sobe dok je u vili bila mrtva tišina. Sutra krećemo u nove radne pobede i svi spavaju u svojim sobama, jedino ja ovde čamim kao sova i još pijem..! U čarapama sam gazila po laminatu na spratu, pa sam došla do Džejkovih vrata. Napipala sam okruglu kvaku i okrenula je, te sam sa lakoćom kročila unutra.

Bio je mrkli mrak u sobi, a kroz mali prostor između dve zavese na prozoru se probijala svetlost meseca. Mada, nedovoljna da osvetli celu sobu. Ipak, oči su mi se nakon par minuta privikle na mrak, pa sam videla Džejka u krevetu. Od alkohola sam se zateturala, pa sam oborila nešto sa komode.
Džejk: Anđela..?
Anđela: Ššš... probudićeš ostale...
Džejk: Šta radiš budna ovako kasno..? Tri ujutru je.
Noge su mi se dovukle do njegovog kreveta, a usne nisu prestajale da se smeju. Izdigao se na svoj lakat i začuđeno me gledao. I ja bih bila iznenađena da sebe vidim pijanu, mada mu ovo nije prvi put.
Anđela: Hladno mi je, možeš li me ugrejati?
Čak sam i sada zaplitala jezikom, ali se dobro sećam ovih njegovih reči.
Džejk: Ti si pijana.
Anđela: Dovoljno sam trezna da znam šta želim noćas.
Obuhvatila sam mu lice rukama i zagledala se u njegov pogled. Čeznuli smo jedno za drugim, a celo moje telo je uzdisalo za njim.
Anđela: Ne mogu više ovako da izdržim.. jebeno mi je trebao alkohol da skupim hrabrosti i dođem ti u sobu..!
Oči su me peckale, a noge su mi se ljuljale. Dodirivati Džejka je delovalo kao san trenutno, iz kog nisam želela da se probudim nikad.
Džejk: Lezi, srušićeš se.
Obuhvatio me je čvrsto oko struka i uvukao me u njegov krevet ispod laganog čaršava. Posteljina je mirisala na njega, njegov losion i parfem. Prostenjala sam konačno smirivajući svoju nervozu, te su me Džejkove ruke obgrlile oko struka.

Tela su nam se suzbila jedno uz drugo, Džejkovo disanje sam konačno mogla da čujem uz sebe.
Džejk: Luda si, znaš..?
Anđela: Znam.
Džejk: Mnogo si mi nedostajala...
Sklupčala sam se i uživala u njegovom grejanju mojih leđa. Svojim prsima i stomakom se zalepio za moja leđa.
Anđela: Ja tebi ne mogu opisati koliko sam te se uželela... ne mogu pravilno ni da dišem bez tebe...
Otpozadi je podigao ruku do mog lica i palcem me dotakao po usnama. Osećala sam žar na njemu, te sam ga obuhvatila i nežno poljubila. Mir dok ležim kraj Džejka se ne može pisati nijednom rečju. Nijedna reč nije dostojna.
Džejk: Spavaj, pijana glavo...
Anđela: Volim te, Džejk... Samo za tebe dišem i živim..
Džejk: Pričaćemo ujutru o tome.. sada mirno spavaj, ja sam tu.
San me je vukao ka sebi, ali sam znala gde se nalazim. Ležim u Džejkovom zagrljaju i konačno će ova noć proteći mirno i nežno, samo onako kako i može biti sa Džejkom...

Ključ moga srca [Druga knjiga]Où les histoires vivent. Découvrez maintenant