Ključ moga srca [Druga knjiga]

Uteha

✦Anđela✦

Nepunih sat vremena je trajalo uzimanje izjave. Bila sam veoma iscrpljena, neispavana i noge nisam osećala. Džejk me nije napuštao ni tokom davanja izjave, ni tokom vožnje nazad u vilu. Kolege sa posla su imale dosta razumevanja pa su izjavu skratili koliko god je to bilo moguće kako bih se ja odmorila. Džejkove ruke su me držale oko struka trudeći se da se ja negde ne srušim, a odmah na ulazu u vilu me je uplakana Mia dočekala sa snažnim zagrljajem.
Mia: Živa si! Dobro si!
Anđela: Naravno da sam dobro, ludice. Samo sam umorna..
Mia: Toliko sam se brinula za tebe!
Znala sam da će ponovo zaplakati, te sam se uprkos umoru blago nasmejala i zagrlila je toplo. Osećala sam se srećnom jer imam toliko osoba oko sebe koji brinu za mene i koji me vole.
Derek: Mia, pomozi Anđeli da se popne do svoje sobe. Neka se istušira i odmori, imala je naporan period. A ja ću porazgovarati sa Džejkom u dvorištu.
Zamenili su se, pa sam se sporim koracima pela uz stepenice. Svi ostali su bili na poslu, vila je potpuno prazna. Bar ne moram svima da se opravdavam i da glumim da sam dobro kada zapravo nisam.
Mia: Istuširaj se ti, nemoj da izlaziš iz kupatila dok te voda ne opusti. Možeš li sama?
Anđela: Mogu...
Mia: Ja ću biti ispred kupatila, ako ti slučajno zatrebam.
Slabašno sam se osmehnula i skinula prljavu odeću sa sebe čim sam zatvorila vrata za sobom.

Brže-bolje sam se dočepala tuš kabine i pustila da vruća voda teče niz moje telo. Uzdah olakšanja mi se oteo i blago je odjeknuo u kupatilu, pa sam se zadržala za hladne pločice. Nisam imala nijednu povredu na sebi, ali je ovo dvodnevno mučenje bilo previše za mene. Imala sam čistu sreću što su me u tako kratko roku pronašli živu. Džejk je bio izbezumljen, videla sam mu to na licu. Čak sam i u zagrljaju osetila koliko su mu se mišići opustili kada me je dotakao. Umirali smo jedno bez drugog. Dok me je nosio videla sam mrtvog Nubriksa oko čije glave se širila tamno crvena lokva krvi. Hladna jeza je prošla mojim telom uprkos vrućoj vodi iz tuša, te je Mia začula moje bolne jecaje.
Mia: Anđela...
Anđela: Zovi Džejka.. samo ga zovi...
Drhtavo sam se zadržala za staklena vrata tuš kabine i zaplakala. Poslednje sekunde Nubriksovog života su prošle prebrzo. Od uperivanja cevi u mene, okrenuo je pištolj i ispalio metak u svoju slepoočnicu. Krv je pljusnula iz njegove glave i odmah je pao mrtav na zemlju. Samo jedan metak je bio dovoljan i njegov život se okončao.
Džejk: Ljubavi..?!
Žustro je uleteo u kupatilo, te je skupio obrve ugledavši me uplakanu. Glasne žice su mi i u tišini pucale pod pritiskom.
Anđela: Uđi, molim te..
Brzinom svetlosti je skinuo svu odeću sa sebe i uleteo u tuš kabinu, pa mi je toplim dlanovima dotakao mokri struk. Bacila sam mu se u zagrljaj i glasno zaplakala kraj njegovog vrata.
Anđela: Mislila sam da te više nikada neću videti! Ne bih mogla da živim bez tebe!
Tresla sam se u njegovom naručju od snažnog plakanja. Ljubio me je nežno i sporo po ramenu, a rukama mi je milovao struk i golu zadnjicu niz koju se slivala voda. Sva bol koju sam nosila u sebi za ova dva dana je polako napuštala moje telo, kao da je vodom isprana. Sve to Džejk uklanja svojim postojanjem.
Džejk: Sada smo zajedno ponovo... ne plaši se, ovo se više neće ponoviti, Ejndžel...

Podigao me je i izveo mokru iz kupatila natrag u spavaću sobu. Nežno mi je plačevima masirao naduveni deo ispod očiju od plača. Goli smo zajedno stajali nasred moje spavaće sobe, gledali se u oči i ćutali u tišini. Neka ponovo naše oči govore, a ne usne. Džejk se lagano odvojio od mene i jednim potezom okrenuo ključ u bravi.
Anđela: Uzmi me, Džejk... grubo.
Zateturala sam se unazad i leđima pljusnula na krevet, a Džejk se odmah stvorio iznad mene. Naša gola tela su za tren oka nakvasila čistu posteljinu.
Džejk: Ejndžel, nemoj na silu...
Anđela: Ššš... samo još ovo učini za mene i biću kao nova, ljubavi...
Noktom kažiprsta sam mu prešla preko usana i izazvala ga da uradi tačno ono što sam mu i rekla. Kolena su mi se sama od sebe razdvojila i dopustila da se Džejkovo telo smesti potpuno uz moje.
Džejk: Nisam se spremio...
Anđela: Na tableti sam, ne brini. Samo nas odvedi u raj...
I tom rečenicom, Džejkovi mišići su se opustili toliko da je bez napora mogao da učini da se naša tela spoje u jedno. Bar u narednih nekoliko sati.