Ključ moga srca [Druga knjiga]

Kraljevsko ubistvo

✻NAREDNI DAN✻

✦Anđela✦

Narednog novembarskog jutra dobili smo prepadni poziv od šefa, a sa pozivom i adresu na koju hitno treba da odemo. Desilo se ubistvo, forenzičari su već bili na mestu zločina, a adresa se ni manje ni više nalazila u Bronksu, blizu Melodine kuće. I Džejk i ja smo se zabrinuli da li je Melodi dobro, pa smo je već na putu ka datoj adresi zvali da nas neki neželjeni šok ne dočeka. Tvrdila je da je dobro, ali to za Džejka nije bilo dovoljno. Nije bilo ni za mene, želim svojim očima da je vidim.
Džejk: Mama!
Mahnuo je ka njoj kada ju je video na ulaznim vratima. Istrčali smo oboje iz džipa, a Melodi se samo bezbrižno smeškala.
Melodi: Ne brinite se, deco. Sa mnom je sve u redu. Ali jesam oko četiri sata jutros čula tri-četiri pucnja. Nedaleko odavde...
Anđela: Već smo dobili adresu i osnovne informacije, u pitanju je domaćinstvo Pejn.
Melodi: Oh..!
Njena reakcija je bila pomalo čudna, iznenađena i tužna za nas pa se Džejk nakašljao očekujući neki trag od Melodi.
Melodi: Oni su poreklom iz Velike Britanije, ali žive ovde već decenijama. U našem kraju ih zovemo kraljevska porodica.
Džejk: Kako ja to ne znam, a odrastao sam ovde?
Bila sam zbunjena isto koliko i Džejk. Ako su ih već tako prozvali, sigurno su imali nekog razloga za to.
Melodi: Sećaš li se one velike vile tri ulice odavde, sine? Svima vama deci smo pričali da je napuštena i da samo dolazi baštovan da održava dvorište lepim, a zapravo je tu živela mala porodica.
Anđela: Izvinite, ali... zašto ste to svi krili? Zastrašivali su vas sve ovde..?
Melodi: Oh, ne! Samo su se ranije susretali sa ljudima punim predrasudama. Imaju dva sina, od kojih je jedan nepokretan. Kao mali je doživeo moždani udar i ostao kao biljka. Zato nisu dozvoljavali nikome da ih viđa.

Bilo je komplikovanije nego što sam mislila. Njujork je prepun običnih i jednostavnih ubistava, ali se nama tako brzo zalomilo da radimo na malo složenijem slučaju. Peške smo ćuteći došli do vile, Melodi je zaista bila u pravu. Ogromna je, ali vrlo uređena. Za sad se sve poklapalo sa njenom pričom.
Anđela: Je li ti ovako ostala u sećanju vila?
Džejk: Tada je imala tamniju fasadu, ali je u suštini to to.
Iza žutih policijskih traka, skupina policajaca i forenzičara je već temeljno istraživala okolinu u potrazi za tragovima. Patolog Ruben je već bio unutra, a Džejk i ja smo se razdvojili. On je otišao da pomogne Rubenu, a ja sam prišla šefu koji je razgovarao sa porodicom ubijenog.
Derek: Gospođo Pejn, ovo je istražiteljka Paunović koja će takođe biti na slučaju Vašeg preminulog supruga sa mojim ostalim kolegama iz stanice.
Anđela: Primite moje saučešće.
Gospođa Fiona Pejn je bila žena u ranim pedesetim godinama, ali se te godine nisu videle na njoj. Slabašno se osmehnula usnama u karminu boje trule višnje, ali se bol osećala u vazduhu i na otvorenom. Pokraj njene leve strane je stajao mladi momak, imao je možda oko tridesetak godina, prvi sin Lukas. Delovao je odsutno, smrt njegovog oca ga je sigurno potresla. Pored Lukasa, u invalidskim kolicima je bio drugi malo mlađi sin Vejd. Po njegovom izrazu lica mi se činilo da je i svestan situacije koja se dogodila, ali da nema dovoljno snage da iskaže svoja osećanja ni najmanjim pokretom. Oštećenje mozga je bilo veliko.
Fiona: Za nedelju dana imamo proslavu, Vejdu je trideseti rođendan. Ne mogu da verujem da je Oven mrtav!
Muškarca još nisam videla, ali je Fionina patnja bila stvarna. I to se gleda u ovakvim slučajevima, nikada ne možete biti sigurni u nečije reči i osećanja. Ali, Fiona nije glumila.
Lukas: I dalje ćemo imati proslavu, zar ne? Uspećete da završite istragu?
Anđela: To je veoma kompleksno pitanje. Ubistvo je težak zločin i istraga može potrajati. Ono što morate znati je da je vaša kuća sa sve okućnicom mesto zločina i mi moramo što bolje sačuvati sve tragove. Jedino tako ćemo moći da nađemo ubicu vašeg člana porodice.
Policajci iz patrole su ih otpratili u auto gde će u stanici dati ponovne izjave, a mene je čekao posao ovde.
Anđela: Nije Vam malo čudna ta pomena proslave kad mu je otac ubijen?
Derek: Ne da je čudno, nego je ogroman znak upozorenja. Ja ću biti u stanici, a ti sa Džejkom i ostalima završi ovde šta treba.

Dakle, nije samo meni bio Lukas čudan. Ima tu nečeg. U kuhinji se nalazilo telo Ovena Pejna, ispruženih ruku i blago raširenih nogu je bilo na podu. Lokva krvi je bila ispod tela, a krv je prsnula čak i po nekim kuhinjskim elementima.
Džejk: Ruben kaže da ima četiri metka u sebi, jedan u sredini čela i tri u grudnom košu. Nijedan metak nije izašao.
Ruben: I tvrdim da je metak u čelo bio prvi, to ga je ubilo. Ovi ostali su samo bili izliv besa.
Nisam sumnjala u Rubenovu sposobnost i znanje. Sama žrtva je izgledala isprva spokojno, ali zatim se u telu videla zgrčenost. Uplašio se kada je pogledao smrti u oči.
Anđela: Primetila sam da imaju nadzorne kamere, verovatno zbog nepokretnog sina. Reći ćemo Noi da ih pregleda, možda nađemo nešto snimljeno na njima.
Džejk: Zamišljena si, ipak.
Anđela: Vama ne deluju malo čudno? Ne mislim na bolesnog sina, već na suprugu i drugog sina.
Džejk: Malo jesu... odsutni.
Ruben: Možda je u pitanju ubistvo iznutra.
Oboje smo pogledali u Rubena koji je to nonšalantno izgovorio ne prekidajući svoj posao.
Ruben: Porodica je imućna, možda su imali koristi od njegove smrti. Ali, ja sam samo patolog. Ostalo je na vama.
Ipak, Rubenovo razmišljanje je bilo vrlo moguće. Ubistva u imućnim porodicama su uvek bila prava začkoljica za detektive i često se događalo da je neko u porodici bio krivac...