Ključ moga srca [Druga knjiga]

Ljubav ili mržnja?

✦Noa✦

Dok je šef bio parkiran malo dalje od nas, ja sam na svom laptopu pratio dešavanja u vili. Na kameri na ulazu su prošli Džejk i Anđela, pa sam malo posmatrao i ostale goste. Svi su bili u skladu sa trenutnom atmosferom - elegantno obučeni zbog rođendanske proslave, ali i u žalosti zbog ubijenog Ovena. U prizemlju se kroz gužvu provlačila Fiona Pejn i ponekoga pozdravljala. Sve je za sada bilo u redu.
Iako sam trebao da se koncentrišem na ovaj zadatak, oči su mi letele ka Miji. Na suvozačevom sedištu je sedela odvezana zbog velikog stomaka, a oko tela joj je zatezala pletena bež haljina dugačka do ispod kolena. Njeni pink krajevi kose su se pomalo i stapali u tu bež nijansu haljine.
Mia: Šta gledaš u mene?
Noa: Zaneo sam se...
Mia: Bolje gledaj u taj ekran.
Okrenula je pogled u stranu, te sam se nasmešio. Još uvek je oštrog jezika, nimalo se nije promenila. Zar sam i očekivao da se ona može promeniti?
Noa: Imaš li na umu već neko ime za dečaka?
Mia: Odakle ti znaš da je dečak? Špijunirao si i moje odlaske kod lekara..?!
Noa: Ne, pitao sam Džejka. A pošto je to dete nastalo i od mene, imam pravo da znam barem njegovo ime.
Mia: Ne, nisam odlučila. I ne, još uvek nemaš pravo ni na šta vezano za mene i moju trudnoću..!
Znao sam da već počinjem da je pogađam u srž problema, ali sam negde morao i da se zaustavim kako je ne bih previše uznemirio.

Ponovo sam pregledao sve kamere i pošto nije bilo ničega neobičnog ni sumnjivog, opet sam se vratio na razgovor sa Miom. Ne odustajem dok barem jednu lepu reč ne izvučem iz nje.
Noa: Razumem da ti je teško... skrivao sam se, ali to je bilo neizbežno.
Mia: Ne ljutim se što si se skrivao, Noa. To je bilo da bi sačuvao svoj život. Ono što me boli je to što nijednom nisi pitao za mene. Zaboravio si me, a sada očekuješ da se za tili čas vratiš u moj život kao da se ništa nije dogodilo.
Noa: Pitao sam! Ali nikad nisam dobio odgovor koliko god ja bio uporan u tome.
Krajnje žalosno sam zakukao i napokon dobio malo nežniji pogled od nje. Nisam nikada mogao da je zaboravim, uvek sam na nju mislio. Šta radi, da li neprestano plače, kako se bori... ništa od toga nisam znao.
Noa: I ti sama znaš da te ne bih zaboravio tako lako...
Polako sam pružio ruku ka njoj i prstima dotakao njeno lice. U uglovima očiju su se zacaklile male suze koje su u jednom trenutku samo skliznule napolje pravo na moj palac.
Mia: Imaš samo spomenik.. sahranu nismo ni mogli da organizujemo jer nismo dobili "ostatke" tvog tela. Znaš li koliko je bilo teško gledati u crnu zemlju i nizati suze..?! Svaki trenutak proveden sa tobom sam svake noći sanjala...
Zajecala je i odvojila se od mog dodira. Sad me jače i boli to što ne mogu ni da je utešim.

Derek: Ne bih da vam kvarim razgovor, ali pratite li situaciju u vili?
Noa: Sve je u redu, nagledam kamere.
Skoro sam mu odbrusio, pa sam na kratko isključio naš mikrofon da niko ne čuje šta ću reći.
Noa: Tokom čitavih sedam meseci sam uporno zahtevao da se vratim vama, da se vratim tebi. Ludeo sam zatvoren u četiri zida čekajući da mi neko donese hranu i vodu. Nije mi bio problem da se krijem i da budem zatvoren, ali nisam želeo da budem odvojen od tebe. Jedino to nisam želeo, a baš to se desilo. I ne znam kako da nadoknadim izgubljeno vreme, ali želim tu da budem i za tebe i za našeg sina. I trudiću se sve dok u tome ne uspem, Mia.
Suzni pogled je ponovo okrenula ka meni, te sam se ponadao da će ovde biti kraj mojim a i njenim mukama.
Mia: Sin nam se neće zvati Noa Džunior, da ti bude jasno.
Noa: Tu se slažem sa tobom, ne brini.
Oštro je opet pogledala kroz prozor, te sam uz nečujan uzdah uključio mikrofon i osmehnuo se krišom. Možda ovo može da se računa kao naš napredak.