Omiljeno mesto

130 8 5
                                    

✦Anđela✦

Sve češće sam vozila Džejkov auto kako bih što bolje kasnije vozila. I on je bio zadovoljan kako napredujem, a meni su prijale njegove pohvale. Kako se ne bismo previše oznojili, autom smo se odvezli na naše omiljeno mesto.
Na naše brdo.
Mesto na kom smo se prvi put poljubili i otpočeli našu vezu, a ujedno i gde sam je ja okončala. Mislila sam da bi najbolje bilo da ovde ponovo dođemo i napravimo još jedan lep momenat da nam ovo mesto ne bi ostalo u lošem sećanju. Ponovo smo sedeli u otvorenom gepeku i gledali u predivan prizor grada Njujorka i letnjeg zvezdanog neba.
Anđela: Divno je, zar ne?
Džejk: Da, odmor za oči. Najbolji osećaj kada ne možeš u mraku ništa da vidiš.
Anđela: Grešiš, ljubavi. U mraku se sve vidi, možda čak i bolje nego po danu.
Iz mog pogleda je shvatio šta želim da kažem, pa me je privukao u zagrljaj. Pružio mi je poljubac u kosu koji me je ugrejao za samo nekoliko sekundi.
Džejk: Ovo mi je omiljeno mesto.
Anđela: Inače ti je bilo omiljeno, mene si doveo da podeliš sa mnom.
Džejk: Ti si samo poboljšala ovo mesto, učinila si ga magičnim. Istina, bilo mi je omiljeno i pre tebe ali sa tobom... sve je lepše.
Nasmešila sam se ležeći na njegovim grudima. Još uvek je imao bolove od današnjeg grubog plivanja, ali mu je moja masaža dosta pomogla. Mada, ti bolovi ga nisu sprečili da za večeras isplanira naš izlazak. Znam da je izgledao zbunjeno zbog moje iznenadne odluke da promenimo mesto izlaska večeras, ali sam želela da i ovde ispravim stvari.
Anđela: Neću da ti ovo naše brdo bude u depresivnom sećanju... zato sam želela da ovde dođemo večeras.
Džejk: Već sam ti rekao da je sve u redu...

Ućutao se videvši da je u mojoj ruci zasijao srebrni lančić sa priveskom.
Anđela: Znaš da sam danas na pauzi nestala... išla sam da kupim ovo za tebe.
Džejk: Ejndžel...
Anđela: Ne buni se zbog poklona.
Vickasto ga prekorim, te mu zakačim lančić oko vrata. Savršeno se sjajio u odnosu na Džejkov preplanuli ten, a njegov pogled je bio zadovoljan. Baš kako sam i želela..!
Džejk: Nisi mogla bolji da odabereš! A šta znače.. ova krila?
Anđela: Moje ime se nekako povezuje sa anđelom, a i ti me zoveš Ejndžel. Želela sam da anđeoska krila budu blizu tvog srca, da ja.. budem blizu tvog srca.
Uzeo je privezak u svoje ruke i naposletku ga prineo usnama i poljubio.
Džejk: Neću ga uopšte skidati.
Nasmešio se uz mali tačni namig koji samo on može da izvede, pa se približio i poljubio moje usne. Poljubac je još vreliji od ovog leta..!
Anđela: Sviđa ti se poklon?
Džejk: Naravno da mi se sviđa! Nisam nikada nosio nakit, ali sada mi baš odgovara. Divno je, Ejndžel...
Anđela: A možemo uskoro odabrati i neku zajedničku tetovažu, ako si i dalje za to.
Zakikotao se i zagrlio me slažući se da naše malene želje ispunimo u našoj vezi. Legla sam nazad na njegova prsa i smireno disala opijena njegovim mirisom.

Džejk: Znaš šta želim? Da pobegnemo.
Anđela: Gde da pobegnemo?
Kroz smeh upitam, te se pridignem na lakat i radosno ga pogledam u oči.
Džejk: Na nedelju dana da pobegnemo. Na primer, u Srbiju. Malo da budemo kod tvojih, a onda par dana da budemo u Beogradu. U našem stanu... i dalje imamo stan, zar ne? Nisi ga prodala nakon razlaza?
Anđela: Zar misliš da bih mogla da prodam nešto naše, ljubavi?
Zadovoljno se osmehnuo i štipnuo me za već vrući obraz zbog njegove blizine.
Džejk: Uzećemo odmor na poslu, a malo i mi da provedemo vreme zajedno.
Namerno sam se malo zamislila, ali je to delovalo kao dobra ideja. Da pobegnemo i da se odvojimo od svih, u našem malom gnezdu...
Anđela: Dobro dobro, kako ja tebe da odbijem? Ići ćemo na odmor!
Džejk: Tako je bre!
Odmahnula sam glavom i zagledala se opet u nebo. I moji će se obradovati što ćemo ponovo doći u Srbiju, a najlepše ćemo se provesti u našem stanu. Videće i Džejk kako izgleda sve što smo odabrali od nameštaja.
Anđela: Neka nam to bude prvi korak ka rešavanju problema..
Džejk: Da, taman ćeš se osećati na svom terenu i bićeš slobodnija. Ali uveravam te, rešićemo zajedno sve što te muči Ejndžel...
Kažiprstom me je mazio po bradi, te sam se sa olakšanjem osmehnula. Zaista je Džejk uvek uz mene, i zauvek će biti uz mene.

 Zaista je Džejk uvek uz mene, i zauvek će biti uz mene

Ups! Ten obraz nie jest zgodny z naszymi wytycznymi. Aby kontynuować, spróbuj go usunąć lub użyć innego.
Ključ moga srca [Druga knjiga]Opowieści tętniące życiem. Odkryj je teraz