Kajanje

45 4 0
                                    

✻VEČE✻

✦Noa✦

Pošto nam je "zabranjeno" da idemo u posetu Anđeli, dogovorili smo se da se viđamo preko video poziva. Mia je bila užasnuta tim incidentom i zahtevala je da odmah ode u bolnicu, ali je bila potrebnija Luku. Smirila se tek kada je od Džejka čula da se Anđela probudila i da će se oporaviti.
Noa: Jesi li se sada smirila malo?
Mia: Vrlo malo.. ta bomba je mogla da je ubije, kako se takva greška mogla dogoditi?!
Noa: Kao neko ko je "poginuo" zbog bombe, stvarno je mogla da se dogodi greška.
Setio sam se u trenutku tog dana kada je tim otkrio da je na zgradu banke postavljena bomba od strane pljačkaša. U poslednjem času su me sklonili odatle, a nastavio sam sa svojim životom u tajnosti.
Mia: Nikada te nisam pitala... kako je izgledala ta eksplozija? Jesi li bio uplašen?
Uzdahnuo sam, pa sam slegnuo ramenima. Ni sam nisam znao kako da opišem taj osećaj. Osećaj straha, iznenađenja, šoka... sve je bilo pomešano.
Noa: Gledao sam eksploziju sa druge strane zgrade. Ispred mojih očiju je goreo krov banke i mogao sam sebe zamisliti u toj vatri. Da ostali nisu shvatili da je tu bomba, zaista bih i goreo. Bila je čista sreća što sam ostao živ...
Sedela je i ćutala pored mene čekajući da podelim sa njom još neku misao od toga dana. A zapravo, nije bilo ničega više. Sam prizor tog eksploziva koji je goreo ispred mene me je gutao, nije morao čak ni da me dodirne da dopre do mene.
Noa: Iako nisam bio u vatri, osećao sam kako gorim. Kako nestajem... Trebalo mi je par dana nakon toga da dođem sebi i da shvatim da sam zapravo preživeo veliku stvar...

Opet smo zaćutali. Smrt je veoma strašna stvar, pogotovo kada ti je ispred nosa i prilazi ti da te uzme k sebi. Sad mogu da razumem kroz šta je Mia prošla kada je čula za mene, sada znam kroz šta je Džejk prošao kada mu je majka ubijena, znam i kako je to pogledati smrti u oči kao što je Anđela. Osećao sam sve što su i oni...
Mia: Žao mi je što ti ranije nisam oprostila...
Noa: Nisam mnogo čekao, samo par dana.
Namignuo sam joj sa olakšanjem, te mi se osmehnula. Sačinili smo malu porodicu sada kada sam se vratio, a nastavićemo da je širimo sigurno. Luk je u krevecu zaplakao budeći se iz svog popodnevnog sna, te smo i Mia i ja znali da je vreme za večernje dojenje. Uzeo sam ga u naručje i blagim ljuljuškanjem mu umirio plač, pa sam ga pružio Miji. Brzo je rastao i razvijao se, ali nećemo skoro znati na koga više liči.
Mia je svukla svoju bretelu sa ramena i otkrija grudi da ga podoji, te sam seo pored nje i bio joj naslon. Luk je gladno zasisao i gutao mleko dok sam ga palcem mazio po glavici. Široko otvorenim očima nas je naizmenično posmatrao dok je rukice pružao ka nama.
Mia: Pa ti si mnogo ogladneo..! Hoće li ti biti dosta mog mleka?
Uživao sam u dojenju, da budem iskren. Tada je Mia bila najlepša, a Luk najslađi. Ponekad bih ih sa strane posmatrao i pomislio kako bi samo njih dvoje bila slika da sam ja zaista poginuo. To razmišljanje mi je teralo suze na oči i povukao bih se u kupatilo da se nasamo isplačem. Ipak, bio sam presrećan što sam preživeo. Ovako je Luk dobio svog tatu, a Mia svog momka nazad.

Noa: Kajem se što sam pristao na tu tajnu operaciju. Previše se kajem...
Mia: Zašto?
Zabrinuto me je pogledala, te sam skupio snage da je pogledam u oči.
Noa: Propustio sam sve. Saznanje da nosiš moje dete, odlaske kod lekara, prve udarce i saznanje pola.. sve sam zbog te proklete tajne operacije propustio..!
Mia: Ali nisi propustio Lukovo rođenje. Ono najbitnije nisi propustio i nisam sama prolazila kroz to. Bio si tu da mi brišeš znoj sa čela, da me čvrsto držiš za ruku i da me bodriš sve dok nisam rodila našu bebu. Ne znam da li bih ja porođaj mogla sama da preguram...
Suze su joj se skupile u očima, te sam je poljubio u slepoočnicu. Moja divlja Mia... nekada tigrica, a sada je postala ljupka poput malog mačeta. Majčinstvo ju je promenilo.
Noa: Nikada ti neću dovoljno zahvaliti što si odlučila da zadržiš dete misleći da sam ja mrtav... nikada ti se neću dovoljno odužiti.
Mia: Ne treba da mi se zahvaljuješ, niti da mi se odužuješ. Bitno mi je samo da budeš uz nas i da budeš tu kada bude pravo vreme za naše drugo dete. Uz drugo dete ćeš sve iskusiti zajedno sa mnom.
Noa: Obećavam ti to, ljubavi. Obećavam da ću biti tu...
Zagrlio sam je snažno, pa sam nastavio zajedno sa Miom da gledam u Luka koji je i dalje neumorno sisao mleko.

Ključ moga srca [Druga knjiga]Where stories live. Discover now