Ključ moga srca [Druga knjiga]

Mir u srcu

✦Anđela✦

Primetila sam kako je Džejk brzo vozio kroz Beograd i pod dlanovima sam osetila kako mu srce ubrzano kuca. Već znam da nešto nije u redu, a on to krije od mene. Parkirao je motor žustro ispred naše zgrade da sam skoro vrisnula od straha da se ne slupamo, a onda me je uhvatio za ruku i povukao ka ulazu.
Anđela: Džejk!
Trčali smo uz stepenice da sam gubila vazduh na svakom spratu. Hitro je otključao vrata našeg stana, pa me je pribio uz njih dišući duboko.
Anđela: Nešto nije u redu.
Džejk: Sve je u redu, Ejndžel...
Spustio je ruku i okrenuo ključ u bravi. Njegov dah mi se vrzmao oko vrata i ježio mi kožu.
Anđela: Ne, znam da se nešto desilo...
Džejk: Da, bila je gadna praksa. Ostao sam zarobljen ispod stepeništa, okružen mecima i pucnjevima. Meci su mi prolazili pored očiju i mogao sam da poginem. A sada Anđela, želim samo da te zatvorim u spavaću sobu i da imam seks sa tobom dok se oboje ne izmorimo. Jel to u redu?
U jednom dahu je izgovorio držeći me pribijenu uz ulazna vrata, te sam se istog trenutka rešila patika. Skočila sam mu u naručje opčinjena njegovim željama i potrebama, pa me je kroz poljupce nosio do naše spavaće sobe. Grubo me je bacio na krevet, počeo da mi otkopčava kaiš na farmerkama, pa ih je potom još grublje svukao sa mojih nogu. Tako zadihan i uporan da dobije ono što hoće me je još više palilo. Usne su mu se odmah latile unutrašnjih strana mojih butina, ostavljao je sitne poljupce po njima dok sam ja sa nestrpljenjem iščekivala da mi skine i donji veš. Nije mu to još uvek bilo u planu.

Anđela: Trebala sam da pođem sa tobom...
Džejk: Ne, nisi trebala.
Anđela: Da sam bila tamo, pomogla bih ti. Ne bi bio u opasnosti...
Umesto njegovog odgovora dobila sam zvuk cepanja tkanine. Podigla sam pogled i videla kako mi donji veš nestaje i pretvara se u pojedinačne komade tkanine. Sve komade je bacio na pod i uz uzdah se naslonio na svoje laktove. Nežno je spustio svoje usne na moje međunožje dajući mi slatke poljupce i poneki ugrizaj.
Anđela: Džejk...
Džejk: Samo uživaj, Ejndžel.. kao što i ja uživam u tebi...
Već sam od užitka njegovih usana i jezika umrsila svoju kosu, a sada sam zarila prste u njegovu. Još više sam ga privlačila sebi da mi bude bliže i dublje u meni.
Ono što mi nije trebalo je zvono prokletog telefona!
Kako sam još imala kožnu jaknu na sebi, izvadila sam telefon iz džepa i ugledala Vukovo ime na ekranu.
Vuk: Samo sam hteo da čujem da li ste stigli bezbedno, ipak je Džejk umoran vozio. Jel se bacio u krevet?
Bolje reći da smo se oboje bacili u krevet, ali ne da se odmorimo na normalan način...
Anđela: Nije, nije. Uskočio je pod tuš, a ja mu spremam nešto za jelo.
Slagala sam debelo, a Džejkove usne su se pretvorile u osmeh na mom međunožju pa se namerno pretvorio u đavola - ispružio je svoj jezik i duboko ga zario u mene. Ujela sam se za jezik kako ne bih zastenjala, pa sam sklonila telefon od sebe da izdahnem.
Vuk: Odmarajte se sad, neću da vas gnjavim.

Uverila sam se da sam mu prekinula vezu, pa sam bacila telefon na pod. Samo mi još fali da moj brat čuje kako stenjem i uzdišem zbog seksa sa Džejkom..!
A on, vragolan, jezik nije izvlačio iz mene. Samo ga je još više ubacivao u mene.
Anđela: Stvarno me dovodiš u nevolju, Džejk...
Oblizao je svoje usne, te se približio mom licu.
Džejk: Ne radim ti ja ništa, ljubavi... dođi sebe da okusiš.
Uhvatio me je za bradu i prilepio nam usne zajedno. Stvarno sam mogla okusiti sebe... Svaki poljubac je bio sve intenzivniji, i napamet sam se dohvatila njegovih pantalona. Skidala sam mu kaiš ni ne gledajući, a Džejk je svojim prstima mrsio moju kosu.
Anđela: Zašto si takav vragolan, hm?
Džejk: Zato što mi se može, zar ne? A i ti to voliš.
Namignuo mi je švalerski, pa su se njegovi poljupci nastavili na moj vrat. Mogla sam satima da provedem sa Džejkom u krevetu i da mi ne dosadi.
Anđela: I dalje sam ljuta što nisam išla sa tobom i što si mi prećutao da si bio u nevolji.
Džejk: Ali ipak mislim da si na putu da mi oprostiš, hm?
Slatko mi je prošaputao kraj uha, te sam na kratko zastenjala.
Anđela: Možda... zavisi.
Džejk: Od čega zavisi, Ejndžel? Šta je to na tvom umu..?
Oblizala sam usne i nasmešila se vragolasto.
Anđela: Ako nastaviš da radiš ovo što si do sada radio, možda ti se i posreći da se odljutim...
Džejk: Mhmm... Razumeo sam. Onda mi ne preostaje ništa drugo nego da ti udovoljim. Skidaj se, mala.