Ključ moga srca [Druga knjiga]

Bolnička poseta

✦Džejk✦

Osetio sam kako mi telo tone u neke zategnute čaršave. Jastuk mi je bio mekan i nije mi bilo neugodno da ležim, čak nisam ni želeo da otvorim oči. Ali su mi neki glasovi govorili da se probudim sada. Polako sam razmakao kapke i kroz mutan vid ugledao bele mantile. Bolnica i lekari? Šta je ovo sad?
Doktor: Vreme je za buđenje, mladiću.
Trepnuo sam par puta i time razbistrio vid. Da, ležim u bolničkom krevetu. Disao sam uz pomoć maske i kiseonika, a medicinski tehničari su me detaljno pregledali. Obrvama sam pokušao da razgovaram sa njima jer mi je svež planinski vazduh prolazio kroz masku.
Doktor: Imao si tešku operaciju, momče. Metak ti je bio na nezgodnom mestu. Ali dobro si prošao, sad ti sledi malo duži oporavak. Videćemo kako napreduješ i da li ćeš biti dobro u narednim danima.
Ispod maske sam zakukao, te su mi je tek tada skinuli zbog moje tvrdoglavosti.
Džejk: Ejndžel.. želim moju Anđelu...
Odmah su me razumeli i jedna medicinska sestra je izašla iz sobe. Sad se tek svega i sećam - krenuo sam ka autu iz policijske stanice i osetio bol i toplinu na leđima. Pao sam istog trenutka dok sam oko sebe slušao vriske drugih ljudi. Posle sam verovatno i izgubio svest, čim se ne sećam dolaska ovde.
Doktor: Zapamti, nema zamora. Pogotovo danas nakon operacije. I poseta mora biti kratka.

Klimnuo sam glavom i pogledao ka vratima kroz koje je Anđela uletela. Vidim da je već bleda i pretrnula od straha. Za njom se i Vuk provukao i iskoristio svoju šansu za posetu.
Anđela: Džejk...
Obuhvatila me je za obraze i palčevima me pomazila kada je doktor izašao.
Džejk: Dobro sam...
Anđela: Ne laži, znam da nisi dobro. Primio si i transfuziju, ne možeš biti dobro.
Iskreno, nisam se ni osećao dobro. Provalila je glatko moju laž, pa sam ućutao. Spustio sam pogled i na njenoj ruci video crvenilo. Nije valjda opet...
Džejk: Ruka...
Vuk: Ništa me ne pitaj, brate. Kad su te izvozili iz sale, počela je ponovo da jeca. Samo što sam se okrenuo, a ona je udarila pesnicom o zid. Od besa. A taman sam je smirio i ona se razbesnela!
Ejndžel se odmah nasmešila, lukavo je mislila da neću to primetiti.
Anđela: Bila sam ljuta jer nisam bila sa tobom...
Vuk: Dobro je da si se probudio, da samo znaš kako je vozila! Samo sam se molio da ostanemo čitavi, i da mi auto ostane u komadu. Ja ne znam kako sam preživeo..!
Džejk: Tome sam je ja naučio, oduvek tako vozi...
Mislim da sam uspeo da iznenadim Vuka, jer je oči širom raširio. I stariji brat može da bude iznenađen mlađom sestrom.

Anđela: Bled si, iako si primio krv. Boli li te?
Džejk: Malo... kažu da će mi oporavak biti dug. Ali to ne važi za mene.
Namignuo sam joj slatko, a ona se postidela pred bratom. Crveneli su joj obrazi i uporno je pokušavala da se prikrije od Vuka. Volim da je dovodim u tu situaciju da crveni od tog malenog flerta, zabavljalo me je.
Vuk: Otići ću po neki sok ili vodu, pošto ova gospođica ništa nije pila. Odbijala je sve dok se ne završi tvoja operacija, čudo!
Džejk: Ni ja ne bih ništa jeo ni pio da je ona pod hirurškim nožem, Vuče...
Vuk: Onda ste se lepo našli!
Zasmejao se izlazeći iz sobe, pa sam uhvatio Anđelu za ruke. Još uvek je drhtala, a možda sam i ja drhtao. Kao da mi je sva snaga oduzeta.
Anđela: Derek je već sve sredio sa inspektorom, metak nije bio tebi namenjen. Krivac je uhapšen odmah.
Džejk: Hoću da mi odgovoriš na jedno pitanje.
Uozbiljio sam se i progutao veliku knedlu u grlu. Ponovo je prebledela u licu.
Anđela: Da..?
Džejk: I dalje sam u kritičnom stanju, ko zna šta me čeka... Šta ćemo ako ostanem nepokretan?