Lepota

97 5 3
                                    

✻NAREDNO VEČE✻

✦Džejk✦

Nismo bili nešto preterano nervozni pred sam zadatak, već smo svi prošli barem kroz neke opasne situacije. Osim Mije. Noa je i dalje negodovao i strahovao što i ona mora da pođe sa nama. Zapravo, nije morala ali je bilo poželjno. A možda za to vreme njih dvoje uspeju da pronađu zajednički jezik. Barem zbog deteta.
Džejk: Neće joj se ništa dogoditi, Noa. Bezveze paničiš. U blizini će svakako biti šef i podrška, ništa loše se neće desiti.
Džabe, moje reči nisu dopirale do njega. Nervozno se šetao po prizemlju popravljajući svoje manžetne. Uzdisao je panično dok je svako malo bacao pogled ka spratu. Noa i ja smo za tren oka obukli naša odela i kravate, ali su Anđela i Mia zahtevale više vremena. Čekali smo ih da se spreme kako bi sve izgledalo savršeno i kako bismo glatko prošli bez ikakve sumnje.
Noa: Reci mi... je li dečak ili devojčica?
Blago sam se osmehnuo stavivši ruke u džepove.
Džejk: Dečak je. Mia još nije odabrala ime, iako tvoj otac naginje ka tome da bude Noa Džunior.
Noa: Daleko bilo..!
Nečujno sam se nasmejao, pa čak i odahnuo što on ne potencira na tom imenu. Stvarno su ta imena smešna. Gledao sam Nou tako nervoznog dok se šetka po dnevnoj sobi, pa sam i mogao da ga zamislim u ulozi oca. Bliži se taj dan kada će se Mia poroditi i onda ćemo imati pune ruke posla svi u vili. Sada kada je na pragu devetog meseca, sve joj teže ide pa tako i oblačenje. Zato ćemo malo i kasniti.
Noa: Evo ih..!

Moje oči nisu ni primetile Miu, već samo Anđelu. Uvek mi ovo uradi - za bilo koji događaj ili proslavu obuče crveno. A zna da će me to izludeti..! Ruku pod ruku se spuštala sa Miom niz stepenice, pa je svakim korakom pokazivala svoju nogu kroz prorez haljine. Od glatke kože se sve presijavalo na svetlosti. Lepršava kosa je bila svezana sa nekoliko puštenih tankih pramenova pokraj obraza. Ono što je zaista prštalo od vatrenosti je tamno crveni karmin koji je retko nosila. Izgleda da će se ove večeri stvarno poigrati sa mnom.
Anđela: Mi smo spremne. Možemo da krenemo?
Džejk: Da, da..! Khm.. Noa će voziti i Mia će biti napred, kako se posle ne bismo premeštali i izazvali neke poglede.
Lagano smo se smestili u džip koji inače ja vozim, a vožnju smo proveli u tišini. Znali smo da šef već čeka u svom autu nekoliko ulica dalje od te "kraljevske" vile, tako da je na nama sve ostalo. U retrovizoru sam posmatrao podjednako i Nou i Miu. Noa je bio koncentrisan na vožnju, a Mia je krišom nekoliko puta bacala pogled ka Noi. Ako se u narednih nekoliko dana ne pomire, kunem se da ću poludeti!
Anđela: Imam neki osećaj da će se nešto veliko dogoditi na proslavi.. ne znam, možda.. šta ako ne uspemo da uhvatimo ubicu na vreme? Možda se dogodi još jedno ubistvo...
Anđelini predosećaji su mi uvek bili prezanimljivi. Većinom su se njeni predosećaji ostvarivali, ali se nadam da tako neće biti ovog puta. Nesvesno sam klimnuo glavom masirajući svoj vrat koji se već oznojio. Ona mi pravi vrućinu!

Anđela: Nešto si se ućutao.. jesi li dobro?
Da, kako da ne! Odlično se osećam pored tebe takve, samo što mi kiseonik iz pluća ne nestane!
Džejk: Ti namerno oblačiš crveno kad je nešto ovako bitno..?
Anđela: A to te muči...
Zakikotala se zločesto, pa je za inat još više otkrila svoju butinu. Prevrnuo sam očima, a potom sam primetio crnu traku koju do malopre nisam video.
Anđela: Rezervno oružje. Negde sam morala da ga sakrijem, najbolja opcija je bila podvezica.
Da, i to crna podvezica ispod crvene haljine da mi misli izgore sada! Pružio sam ruku ka njoj krišom da Noa i Mia ne primete, pa sam šakom slasno stegao njenu butinu. Grudi su joj se podigle visoko od dubokog uzdaha. Ako ćeš mi već praviti probleme, onda ću i ja tebi Anđela...
Noa: Stigli smo. Vi izađite, a mi ćemo se parkirati na vrhu ulice. Odatle ćemo na miru gledati kamere i pokrivati vas.
Pre samog izlaska smo namestili bubice u uši, a zatim smo ugledali uređeno dvorište ove vile. Žute policijske trake su juče skinute i sve je delovalo kao da se ubistvo nije ni desilo. Sebični ljudi...
Anđela: Hoćemo li?
Nežno, ali i sigurno me je upitala pa sam podvukao njenu ruku pod svoju i poveo je ka ulazu.

Anđela: Hoćemo li?Nežno, ali i sigurno me je upitala pa sam podvukao njenu ruku pod svoju i poveo je ka ulazu

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ključ moga srca [Druga knjiga]Where stories live. Discover now