Ključ moga srca [Druga knjiga]

Olujna noć

✻TE NOĆI✻

✦Anđela✦

Tamna boja unutrašnjosti cevi pištolja je zverski gledala pravo u zenice mojih očiju i igrala se ruskog ruleta sa mnom. Ako se okidač povuče ili će ispaliti metak ili neće - igra se sa mojom psihom. Čekala sam da se barut rasprši, da metak proklizi i rasprsne moje čelo. Milisekunda me deli od crne zemlje... Prasak se začuo i moje oči su se otvorile uz vrisak sa mojih usana. Gledala sam u mračan plafon Džejkovog i mog apartmana u San Dijegu, dok se sa leve strane kroz prozor osijavala ogromna oluja.
Džejk: Ejndžel, ljubavi..? Samo si imala košmar...
Mazio me je po obrazu dok je grmljavina tresla zidove, a meni je cev pištolja i dalje bila pred očima. Osim što sam zaista gledala smrti u oči, sada me je posećivala i u snovima.
Džejk: Ejndžel...
Anđela: Samo me pusti..!
Sklonila sam mu ruke sa sebe i okrenula mu leđa. Sela sam na ivicu kreveta i sagnula glavu dok sam u sebi želela da sebi naudim. Sve je gotovo, Nubriks je mrtav, saznala sam istinu o Endruu, a ja i dalje ne mogu da zaboravim sve!
Džejk: Prošli put kada sam te pustio jedva si mi se vratila...
Tužno je prošaputao, te je legao nazad u krevet na leđa uz duboki uzdah. Ponovo sam ispala đubre, želi da mi pomogne a ja ga odbijam... Ustala sam i odšetala u kupatilo da se umijem hladnom vodom. Sa spoljašnje strane je veoma jak vetar hučao i lomio tanko granje na drveću.
Anđela: Ne budi idiot, Anđela. Trgni se više.
Pljusnula sam nekoliko puta ledenu vodu na svoje lice, te sam se tiho vratila do kreveta.

Džejk je i dalje bio budan sa levom rukom ispod glave. Zamišljeno je gledao u plafon ćuteći.
Zavukla sam se pod pokrivač i zauzela isti položaj kao i on. Munje su osvetljivale naša lica dok su se teški uzdasi nizali naizmenično. Zašto ovo radim? Kad god je meni loše, guram ljude od sebe a oni samo žele da mi pomognu. Zar je Džejk to zaslužio?
Krišom sam prebacila pogled na njega, oči nije skidao sa plafona. Ne želi ni da me pogleda, šta sam i očekivala? Okrenula sam se na bok, ka njemu, te sam ga noktom dotakla po mišićavom bicepsu. Nije izdržao, pa se okrenuo ka meni. Gledali smo se u mraku, u tišini. Sada više ni očima nismo mogli da se sporazumemo, to me je najviše bolelo.
Anđela: Idiot sam.
Džejk: Prestani da se ponižavaš, nervira me to.
Anđela: Ali jesam..!
Džejk: Šššš...
Ućutkao me je kažiprstom preko usana, te su se naša tela sama približila jedna drugom. Obgrlila sam ga oko struka jednom rukom i molila tim svojim tananim pogledom da mi oprosti. Ili da mi bar dopusti da se iskupim nekako...
Anđela: Volim te.
Džejk: Volim i ja tebe.
Reči su pukle, munja je sevnula, grmljavina je uzdrmala zidove, a u istom trenutku su se naše usne slepile jedne uz druge. U olujnoj noći smo se ljubili kao da nam život zavisi od toga.
Kao da nam je ovo poslednje.
Kao da Titanik ponovo tone, a naša ljubav ne može da potone uprkos ledenom okeanu.
Zahvaljujući nedostatku Džejkove majice, prstima sam opipavala njegovo isklesano telo. Znojilo se uz svaki sledeći poljubac, pa se lako prilepilo uz moje već znojavo i vruće. Lako je napamet, kao po navici, skinuo moj šorts i sa njim i donji veš, pa su zidovi umesto grmljavine slušali naše uzdahe.

Anđela: Hoćemo li ovako svaku svađu rešavati..?
Džejk: Imaš li bolju ideju, Ejndžel..?
Anđela: Ne...
Izvila sam svoju karlicu ka njemu i pomazila ga po donjem delu struka. Svi ti mišići su se sve do jednog zgrčili i bili spremni da mi prirede najlepšu i najvreliju letnju noć do sada. Džejk se blago odmakao od mene i svojom rukom pripremio svoj ud za mene. Nežno ga je protrljao od mene i sa time lagano skliznuo u moj vulkan koji je vapio za njim iz sve snage.
Anđela: Džejk..!
Zarila sam mu nokte u leđa i sa velikom željom ga primila uz sebe. Mojim ušima su godili zvuci pljeskanja naše kože jedna o drugu, a ono što se svaki put urezivalo u moje misli su Džejkovi uzdasi, a uz to i sitno stenjanje. Znala sam da uživa u meni onoliko koliko i ja u njemu.
Naslonio se na moje čelo i zverski me pogledao. Čak je i u tom drugačijem pogledu bilo ljubavi, one žestoke, spremne da me razori u nekoliko navrata. Moje skupljene obrve i tihi uzdasi koji su grejali njegove usne su mu samo davale podstrek da me uništi noćas. Obgrlili smo se čvršće u istom trenutku i zajedno smo naša tela pomerali gore pa dole, u stilu vođenja ljubavi. Džejkovi kukovi su se kroz par minuta pojačali i postali grublji da se moj organizam borio sa tim da ne svrši čim smo krenuli. Njegove oči su mi to branile, znala sam da dok on ne bude blizu neću ni ja smeti da budem pri vrhuncu.
Anđela: Džejk... gotova sam, ljubavi...
Džejk: Da se nisi usudila.. inače ću te i za to kazniti... Gospode, Anđela!
Zagrizao mi je usnu i napaljeno zastenjao na mom jeziku. Znao je kada da postane zver i da izazove najjači orgazam kod mene. Mojim orgazmima je hranio svoj ego. Ispunio me je toplom tečnošću dok su se moje noge tresle obavijene oko njega. Još uvek se blago pomerajući u meni, ljubio je i grickao moje usne dopuštajući da se znoj naših tela pomeša.
Džejk: Bila si dobra devojčica..
Anđela: Morala sam nekako da se iskupim za onakvo ponašanje...
Džejk: Samo nemoj više tako sebe da nazivaš... inače ću morati da budem malo grublji... mislim, u krevetu naravno.
Zakikotala sam se i noktima mu crtala linije po leđima. Ako će ovakva kazna biti svaki put kada sam nestašna, neću se buniti. A Džejk će svakako uočiti kada ću namerno biti nevaljala samo da bih dobila njegovu kaznu...