Ključ moga srca [Druga knjiga]

Jedan problem manje

✻JUTRO✻

Dok je Džejk skoro pa hrkao u našoj spavaćoj sobi, ja sam u novoj svetloj kuhinji spremala obilan doručak za nas dvoje. Večeras imamo avion nazad za Njujork, pa želim da nam ovo jutro bude najlepše do sada. U kratkom šortsu i majici na bretele lagano sam igrala uz neku muziku u mojim mislima. Na drvenom okruglom stolu u trpezariji je već gomila tanjira i spremljenih jela čekalo na nas dvoje.
Prošla sam pored ovalnog zidnog ogledala u dnevnoj sobi i zastala da se pogledam. Otkad je Džejk ponovo u mom životu kao momak, moja koža se osvežila. Tokom raskida bila je suva i tamna, podočnjaci su tamneli svakim danom i moja želja za takvim životom je bila minimalna. A sada je sve vedrije i lepše uz Džejka.
Bosih stopala sam tiho kročila u spavaću sobu i zatekla Džejka kako i dalje spava dubokim snom. Smeškajući se, kolenima sam se popela na krevet i toplim dlanovima ga dodirnula po golim leđima.
Anđela: Ljubavi...
Džejk: Hm...?
Anđela: Hajde budi se. Doručak je spreman...
Otisnula sam mu nežni poljubac u vreli vrat, te se nasmešio sanjivo. Lančić koji sam mu poklonila nije skidao sa sebe, već mu je privezak anđeoskih krila uvek bio blizu srca.
Džejk: Sad ću ja... samo još par minuta.
Anđela: Ostalo mi je još malo da spremim, hajde ustani. Ohladiće se.
Džejk: Taman dok ti to završiš, ja ću ustati.
Tvrdoglava mazga! Samo bi spavao. Uzdahnula sam odustavši, pa sam mu pružila još jedan poljubac da ga podstreknem na buđenje.

Vratila sam se nazad u kuhinju i dovršila na šporetu ostavljeno jelo. Dobro nije i zagorelo..! Sklonila sam sve sa vrelog šporeta i isključila ga taman kada sam osetila ruke oko svog struka.
Anđela: Setio si se da ustaneš.
Džejk: Dobro jutro i tebi, Ejndžel...
Udahnuo je duboko moj miris sa vrata i snažno me prigrlio uz svoje telo. Ni obukao se nije, već je tako nag morao da dođe i poigra se sa mojim mislima od ranog jutra. Dlanom sam mu dotakla vruću kožu i uzdahnula glasnije nego što sam želela. Zakikotao se na to zadovoljno.
Džejk: Mnogo volim kad uzdišeš zbog mene, Ejndžel...
Anđela: I pre doručka me izluđuješ.
Nasmejao se i odvukao me iz kuhinje do trpezarijskog stola. Za čas je rasklonio nekoliko sudova i podigao me da sednem na sto.
Anđela: Izgleda da nisi gladan.
Džejk: Znaš, kad bi se tvoje noge malkice raširile, postao bih jako gladan.
Namignuo je šmekerski, te sam prevrnula očima. Kod njega pršti bezobrazluk, i to obožavam. Palčevima je šetao po mojim butinama tik ispod ruba mog šortsa.
Džejk: Pre nego što doručkujemo... mogli bi da rešimo barem jedan naš problem.
Moram priznati da sam se trznula blago i ukočila. Uvek je lakše kada ne pričate o onome što vas muči, što vas pritiska i ne da vam mira. Mada mnogi kažu da je još lakše kada se problem reši i onda zapravo nemate nikakvog pritiska. Saznaću čija strana je bolja.
Anđela: U pravu si.. ne možemo više odugovlačiti.
Nevoljno sam dodala i čekala da on započne temu. Imalo je toliko problema kod mene da ne znam ni odakle da počnemo.

Džejk: Zašto si toliko ubeđena da ću te ostaviti?
Zabio je pitanje pravo meni u srce, i to ono najgore pitanje. Odgovor u mojoj glavi je bio jasan, da tako kažem. Mada, kada bih to naglas izgovorila sva logika tog odgovora bi nestala.
Anđela: Ne smatram se prvo privlačnom...
Džejk: A ne seri sad!
Uvređeno je podviknuo i uzdahnuo već iritirano.
Džejk: Prelepa si, kao prvo. Kao drugo, nisam na to pao kod tebe isprva.
Anđela: Nego..?
Osmehnuo se blago i zavukao ruku u moju kosu. Nežno me je mazio i pogledom odmeravao.
Džejk: Lepota dođe i prođe, zapamti to. Ali ti si me privukla svojom energijom, razmišljanjem... Prvo veče kada smo u tvojoj sobi zajedno učili, video sam koliko se nežne i razigrane Anđele krije ispod one hladne. Taj spoj je mene osvojio, oduševio i zavoleo sam ga..!
Sa divljenjem i sjajem u očima je pričao ono što mu leži na srcu. Shvatam da drugačije od ostalih gleda na kvalitete u jednoj osobi. Dok je nekome bitan izgled, njemu je bitna ličnost.
Anđela: I pored toga, i dalje ostaje moj karakter. Vidiš i sam da sam teška osoba. Za nekoliko godina će ti sve to dosaditi, okrenućeš se i otići. Ponašaćemo se kao stranci, kao da se nismo ni poznavali ni voleli...
Crne misli su ponovo došle, ali začudo ne u onolikoj veličini kao ranije. Da li je to zbog Džejka, zato što je on tu? Ali opet, sama pomisao da se to i dalje može dogoditi je davala užasan bol mom srcu?
Džejk: Da li ćeš ti mene ostaviti?
Anđela: Molim?
Žustro sam podigla već suzni pogled ka njemu. Postavio je obrnuto pitanje na koje oboje znamo tačan odgovor.
Džejk: Kaži mi, jel bi me ostavila da ja razmišljam kao ti?
Anđela: Džejk, znaš da ne bih...
Džejk: U čemu je onda problem? Imaš komplekse kao i svi mi, u redu je potpuno. A uveren sam da ja mogu da ih podnesem, a čak i da ih rešim..! Zato te ne ostavljam, Ejndžel. Niti ću te ostaviti.
Pomazio me je po obrazima, te sam mu skočila u naručje. Čvrsto sam ga grlila mirišući ga tako divnog i najboljeg na svetu.
Anđela: Mnogo te volim, Džejk. Mnogo...
Džejk: I ja tebe volim, Ejndžel... Jesmo li sada taj jedan problem rešili?
Anđela: Jesmo, ljubavi. Nema napuštanja, ni ti ni ja.
Džejk: To volim da čujem.
Uz smešak mi je pružio poljubac, pa je napokon seo za sto kako bi doručkovali. I zaista mi jeste bilo lakše kada smo rešili barem ovaj jedan problem. Sa mirom u srcu sam sela pored njega i krišom ga posmatrala kako doručkuje.
Neće za nas biti problema, niti tmurnih oblaka. Čak i da ih bude, prebrodićemo ih zajedno. Tako sam oduvek i trebala da mislim, jer sa Džejkom mogu sve da preživim.