Ključ moga srca [Druga knjiga]

Mirni poljupci

✻NAREDNO JUTRO✻

Prethodni dan mi je u glavi ostao kao magla. Sećam se jedino da sam kao najbolesniji zombi koračala do toaleta i odmah nazad do kreveta, u Džejkov zagrljaj. Nekad ga ne bih ni našla u krevetu, verovatno je bio u kuhinji. Osim mog života, svaki drugi je proticao najnormalnije.
Promrdala sam se u krevetu i udahnula Džejkov sveži miris tela. Osmeh mi se nacrtao od uva do uva, a njegov maleni smeh je ugrejao već toplo srce.
Džejk: Prespavala bi i treći svetski rat, kako si krenula.
Anđela: Dobro jutro i tebi, ljubavi..
Istuširao se, pa sam još uvek pod prstima mogla osetiti kapljice vode na njegovim leđima. Usne su nam se nežno spojile, a tihi odjeci poljubaca su se nizali i urezivali u zidove moje sobe.
Anđela: Zakasnićemo na posao...
Džejk: Ne idemo, Derek nas je poslao na odmor.
Zbunjeno sam otvorila oči, ali su me Džejkovo lice i prelep osmeh omeli u razmišljanju. Palcem je mazio moje obraze i budio me iz sna.
Anđela: Kakav odmor? Pa skoro smo se vratili sa odmora.
Džejk: Ovo je vanredno. Ipak si preživela pravu otmicu, moraš se malo skloniti i opustiti. Na kraju krajeva, to nije samo moja odluka, već šefova. Moramo da poslušati. Već sam rezervisao avionske karte, otići ćemo ponovo u San Dijego.
Na kratko sam podigla obrve, ali sam se ipak složila. Možda mi zaista i treba da se udaljim od svega i svih. Tako ću najbrže zaboraviti sve te prizore...
Džejk: Umij se u kupatilu, a ja te čekam u kuhinji za doručak. Samo smo ti i ja u vili, svi ostali su u stanici.
Nekim malim namigom mi je predložio da zapravo i ne moram da obučem ništa više sem donjeg veša. U vili smo sami, niko neće ni videti šta ja nosim.

Hladnom vodom sam se osvežila u licu, te sam podigla pogled ka ogledalu iznad lavaboa. Delovala sam dosta odmornije i smirenije, a ko zna na šta sam ličila kada su me pronašli. Možda sam bila kao leš...
Ostala sam u crnom donjem vešu, te sam bosa sišla niz stepenice u prizemlje vile. Prizor mi je bio kao iz najlepših snova - u uzanim boksericama, Džejk je golih leđa i prsa spremao doručak za šporetom. Kao u mojoj mašti, onako kako sam želela da naš zajednički život izgleda. Možda je ova vila i ovakav zajednički život bio potreban da se moji strahovi o vezivanju i poverenju uklone. Sada ih više ne osećam.
Džejk: Dobro jutro još jednom, Ejndžel.
Uz kratak poljubac je ubacio komadić sira u moja usta. Podigao me je da sedim na kuhinjskom pultu, pa sam nogama mogla da mašem u vazduhu.
Anđela: Osilio si se otkako smo ostali sami u vili.
Džejk: Normalno. Mislim, svakako znaju šta jedan par radi iza zatvorenih vrata, ali pošto smo sada sami... volim da se igram sa tobom.
Anđela: A kako bi se sada poigrao, gospodine?
Noktima sam mu crtala linije po ključnoj kosti i najzad sam dotakla ogrlicu koju sam mu poklonila.
Džejk: Pa recimo... ovako...
Kažiprst je zavukao ispod jedne bretele grudnjaka i lagano je svukao sa ramena. Isto je ponovio i sa drugom bretelom, pa se blago savio u kolenima. Uputio mi je poslednji pogled pre nego što je tkaninu grudnjaka potpuno skinuo sa mojih grudi. Vešto je svojim usnama i jezikom šetao i klizio niz kožu, posvećujući pažnju svakom deliću. Svesna sam bila da su se moji uzdasi pojačavali, ali nisam mogla d ih utišam. Takav uticaj Džejk ima na mene još od prvog dana. Ma šta od prvog dana, od prvog pogleda!

Gladno je zasisao kožu između mojih grudi, pa sam iznenađeno vrisnula. Nisam imala pojma da su muškarci zapravo toliko zapanjeni i opsednuti ženskim grudima. Mada, njima se sve dopadne na ženi kada je vole.
Anđela: Napravićemo nered, zaustavi se.
Džejk: Ti ćeš napraviti, ja neću sigurno.
Zakikotali smo se, ali smo ipak na vreme zaustavili našu akciju. Pomalo postiđeno sam pokrila nazad svoje grudi, te sam sišla sa pulta. Očistila sam ga od mog sedenja, pa smo započeli doručak. Svaki zalogaj sam usporeno žvakala zbog posmatranja Džejka. Imao je ramena iz svakog ženskog sna, razvijena i jaka, spremna da te zaštite od svakog zla i nevolje. Oštra vilica na koju sve devojke balave, zategnute mišiće na prsima, pa čak i pločice na stomaku. Nije bilo nijedne greške kada ga je Bog pravio.
Džejk: Ti baš voliš da me zagledaš, hm?
Anđela: A kao da ti to ne radiš kad ja ne gledam..!
Džejk: Uvek imaš spreman odgovor.
Namignuo mi je i zagrizao novi zalogaj. Čak je i taj pokret bio prezgodan, zubi su mu zablistali od beline i čistine!
Anđela: Stvarno imam sreće što si moj...
Džejk: Da ti nije palo na pamet da možeš da me se rešiš. Zaglavila si sa mnom, Ejndžel.
Anđela: Ništa bolje ne bih ni mogla da poželim, ljubavi...