Ključ moga srca [Druga knjiga]

Ljubav u ledu

✦Pisac✦

DNK analiza koju je Mia obavila je bila sasvim dovoljan dokaz da se Kejsi Venigton uhapsi. On je ubica Eleonor Bursen. Kada se njegove čizme poklope sa uzetim otiskom iz Eleonorine bašte, to će biti dodatna povoljnost po suđenje. Anđela i Džejk su bili prezadovoljni što su pronašli krivca, ali su ujedno bili ozlojeđeni jer nisu pronašli razlog ubistva. Koji bi motiv Kejsi mogao da ima da tako svirepo naudi Eleonor?
Džejkov i Anđelin zajednički policijski džip se parkirao ispred ograde Kejsijevog dvorišta, pa su u istom ujednačenom hodu došli do ulaznih vrata. Bili su spremni da izvuku oružje ako zatreba.
Anđela: Trebalo bi i šef uskoro da stigne.
Džejk: Počećemo bez njega, ne bi trebalo da ima problema.
Uljudno je Džejk pokucao na vrata, želeći da sa Anđelom obavi samo jedan "običan" razgovor sa "običnim" susedom Kejsijem. Zapravo su došli sa namerom da ga uhapse.
Kejsi: Oh, istražitelji! Izvolite?
Anđela: Možemo li ući da popričamo?
Prijatan osmeh je učinio svoje i Kejsi ih je propustio u svoju kuću. Izgledala je sasvim jednostavno, ali i svetlo. Kao vrlina jednog baštovana, imao je mnoštvo biljaka za prikazivanje. Police, komode, ormari i stolovi su bili pretrpani saksijama iako je na jednoj strani zida u dnevnoj sobi već imao pune staklene police koje su se protezale od poda do plafona. I one su imale raznovrsne biljke.
Džejk: Baš velika kolekcija biljaka, gospodine Venigton. Pravi ste baštovan.
Dok se Kejsi nadmeno osmehivao i time prihvatao Džejkov kompliment, Anđela je njuškala skoro pa neprimetno po njegovoj dnevnoj sobi. Oči su joj bile uprte ka toj polici i odmah je primetila žarko zelenu mahovinu. Presijavala se i znala je da je to veštačka mahovina - ista ona koja je nađena u Eleonorinoj spavaćoj sobi. Dokaz po dokaz, sve je pokazivalo na Kejsija Venigtona.

Korak po korak, Anđela je došetala do još jednih, malo drugačijih vrata. Dok su sva ostala bila drvena i lakirana, ova su bila metalna. Da je to bilo napolju, Anđela bi razumela, ili da je garaža. Ali u kući ne postoji razlog za metalom. Gurnula ih je blago dlanom i otvorila novu prostoriju - izgledom kao sa druge planete. Sva je bila bela, i to ne samo boja zidova. Zidovi su bili prekriveni snegom i ledom. Izgledalo je kao da je sneg sa ledom zajedno zalepljen za zidove i plafon, čineći pravu malu snežnu sobu. Hladnoća je duvala u Anđelino lice dok je u neverici gledala prizor ispred sebe.
Anđela: Gospodine Venigton, možete li mi pojasniti šta je ovo?
I Džejk je došetao do Anđele, a za njim i Kejsi.
Kejsi: Ovo je moja hladnjača, ili kako ja to volim da kažem - frižider. Neke biljke moraju da budu na jako niskoj temperaturi da bi preživele.
Džejk: A... tih biljaka ovde nema?
Kejsi: Stižu mi za nekoliko dana, ali ja sam morao da budem pripremljen.
Kejsijeve laži su bile samo kapi koje prelivaju Anđelinu čašu. Sve je u glavi povezala - ova prostorija nije za biljke, već je frižider u koji je planirao da smesti ubijenu Eleonor. Samo su se planovi izjalovili, verovatno zbog iznenadnog poštara. Anđela je pogledala u Džejka i diskretno mu klimnula glavom. Imaju odgovornog čoveka.
Anđela: Možda ste sjajan baštovan, ali savršeni ubica niste. Da ste savršeni, počistili biste za sobom.
Kejsi: Pardon?
Džejk: Vi ste ubili Vašu komšinicu Eleonor Bursen. Pronašli smo bodljikavu žicu sa Vašom krvi na njoj, pronašli smo otisak Vašim čizama u blatu kada ste kroz pobegli iz njene spavaće sobe, a pronašli smo istu veštačku mahovinu koju Vi imate pored nje u krevetu.
Anđela: Na sve to, ova prostorija nije za biljke. Ovde ste planirali da smestite Eleonor, ali se nešto dogodilo. Verovatno Vas je dolazak poštara iznenadio i uplašio, pa ste pobegli.
I Džejk i Anđela su bili ponosni na svoj rad, a nezadovoljstvo se videlo na Kejsijevom licu. Uhvaćen je. Ipak, Anđela i Džejk nisu bili spremni na njegov poslednji potez - obema rukama ih je gurnuo unazad, pravo u njegov "frižider". Sekundu kasnije, metalna vrata su bila zatvorena i našli su se zarobljeni unutra.

Anđela: Dođavola! Nema ovde signala!
Dok je Anđela pokušavala svojim telefonom da pozove pojačanje i pomoć, Džejk je svojom snagom želeo da probije vrata i oslobodi oboje. Ali, bezuspešno.
Džejk: Jebote, ne mogu ništa!
Anđela: Pogledaj termostat, Džejk...
Anđelin glas je zadrhtao gledajući u maleni ekran na jednom zidu. Temperatura se sa minus deset snižavala svakog narednog minuta.
Džejk: Gde je prekidač?!
Anđela: Nemoguće je, nalazi se spolja.
U tankoj letnjoj garderobi, Anđela je shvatila da su svakim minutom bili bliže smrti. Bili su oboje bliže smrzavanju. Zabrinuto je pogledala u Džejka, ali kao da je videla svoj odraz - i on je bio zabrinut.
Džejk: Dođi...
Povukao ju je za ruku i smestili su se na snežni pod. Džejk je želeo da im što duže bude toplije, da ne umru od hipotermije, ali su svesni dve stvari: da im je ubica pobegao i da šef Derek neće stići na vreme. Temperatura se naglo spuštala, svakim minutom su gubili po dva stepena. Koža im je već bila ledena, uskoro će i izgubiti svest.
Anđela: Od prvog pogleda sam te zavolela... i zauvek ću te voleti, Džejk... i žao mi je što sam nam onolikim razlazom potrošila vreme...
Džejk: Nemoj tako... i tada sam te voleo. Nikad nisam prestao da te volim, niti ću ikada prestati. Ti si moja Ejndžel...
Poljubio ju je u kosu, a ona je dodirnula njegov privezak na ogrlici. Anđeoska krila, sada će ih oni dobiti...
Anđela: Da nismo ovde... zarobljeni... povukla bih sve... i rekla da želim da se udam... za tebe i da... želim da... imamo decu... Bio bi najbolji otac, ljubavi...
Džejk: I ti bi bila... najbolja majka, ljubavi...
Zbijeni u zagrljaju su se tresli od hladnoće, dok je na termostatu broj pokazivao minus trideset. Crnilo ih je polako hvatalo, nesvest ih je zvala sebi.
Anđela: Volim te, Džejk...
Džejk: Volim i ja tebe, Ejndžel...
Poslednjim rečima su se oprostili jedno od drugog i pustili da ih nesvest i hladnoća uzmu u naručje. Ali, kroz zadnje maglovite treptaje, videli su tamnu figuru koja trči ka njima.
Derek: Parker! Paunović!