Ključ moga srca [Druga knjiga]

Zajedničko jutro

✻NAREDNO JUTRO✻

✦Džejk✦

Bio sam itekako iznenađen Anđelinim postupkom usred noći. Napila se i tako smogla snage da kaže ono što joj srce oseća. Iako sam to već znao, čim sam svojim ušima i čuo te reči kamen sa srca mi je pao. I meni je ovo bila jedna od mirnijih noći, čim sam nju imao u naručju moje noćne more su nestale. I ovog jutra sam se probudio ranije i zatekao je kako mirno spava na mom jastuku. Nesvesno sam se nasmešio i privio je bliže sebi. Nedostajao mi je njen miris, da je zagrlim i zaspim znajući da će ona i ujutru biti tu.
i sada je kraj mene ležala, leđima okrenuta te nisam odoleo i počeo sam da je mazim. Ovako sam je budio i ranije. Približio sam svom licu pramen njene kose i pomirisao ga prevrćući očima. Ovaj miris mi je previše nedostajao!
Želeo sam sada svu odeću da pokidam sa nje, da je ponovo načinim svojom i da ovo naše ludilo prestane. Dovoljno je ova razdvojenost trajala, ne možemo više. Niti možemo, niti želimo. Konačno se promrdala posle mirne noći, pa sam je ponovo zagrlio sa leđa.
Džejk: Anđela.. budi se...
Anđela: Glava me boli...
Džejk: Boli te naravno, kad si pila noćas.. hajde da ustanemo.
Coknula je jezikom o zube, pa se okrenula ka meni. Možda dejstvo alkohola još nije izašao iz njenog tela. Zagrlila me je ispod ruke i skoro mi dotakla čelo svojim toliko da osetim njeno disanje. Koliko mi malo fali da odlepim i razgrnem sve granice, time da popustim i svu ovu igru završim onako kako i treba da se završi..!
Džejk: Hajmo.. ponedeljak je, treba da radimo.
Anđela: Nikad mirnije nisam spavala, nemoj...
Izvukla je ruku i uzela me za obraz mazeći me prstima. Nasmešio sam se znajući da je ona prva popustila, te sam nežno poljubio njen palac.

Od poljupca u ruku se lakše razbudila, ali me je ćutke posmatrala baš kao i ja nju. Uopšte nije skočila iz kreveta niti je nameravala da mi pobegne iz naručja. Možda je zaista ovog jutra došao kraj našem ponosu...
Džejk: Hoćemo li konačno razgovarati o svemu?
Anđela: Mogli bi... ako ti to želiš, naravno.
Džejk: Moramo da razgovaramo, Anđela. Ne možemo ovako nastaviti naš odnos.
Anđela: Slobodno me pitaj sve, više nema potrebe da krijem išta...
Pročistio sam grlo i namestio se udobnije na jastuk kraj njene glave. Još uvek me je pomalo uspavanim očima posmatrala.
Džejk: Kaješ li se?
Anđela: Da... sada bih sebi pre odsekla ruku nego te ostavila.
To sam želeo najviše da čujem, mada sam već i znao duboko u sebi.
Džejk: Zašto si onda, dođavola, sve ovo uradila? Zašto nas oboje povređuješ..?
Anđela: Ne znam...
Bez ikakvog šuma je pustila suze napolje. Boli nas sve ovo previše, možda mene više boli njen bol... Čak sam pomalo i nesigurno podigao ruku i postavio joj dlan na obraz. Goreo je pod mojim dodirom, a ona se sklupčala kraj mene kao malo štene. Oboje smo disali bolno i željno jedno drugog. Usne su joj zadrhtale, a moje srce se raspuklo. Ne mogu više bez nje šta god se dogodilo... Napola je sklopila oči i dahom me zvala da joj priđem što sam i morao da uradim. Na samo milimetar od njenih usana, morao sam odmah da se odmaknem.
Derek: Džejk Parker!
Trznuli smo se oboje na šefov duboki glas iz prizemlja vile, mada je to više zvučalo kao da je ispred vrata.
Anđela: Ja.. bolje bi bilo da ustanem..
Džejk: Da, za sada ćemo ovde stati.
Izašla je prva dok sam se ja oblačio na brzinu, pa sam brzim korakom i uz par preskakanja pokojeg stepenika sišao u dnevni boravak vile. Njeni crvenkasti obrazi su mi iste sekunde zapali za oko, ali šef nije ni mogao da pretpostavi da je do sada spavala. I dalje je bila u jučerašnjoj garderobi, samo što je popravila umršenu kosu!

Džejk: Zvali ste, šefe.
Derek: Da..! Iako je ovo tek vaša druga nedelja na poslu, izglasan sam.. Imao sam u petak sastanak sa mojim ostalim kolegama i ti si, Džejk, bio u opticaju za jednu operaciju. Moraš da mi veruješ, pokušao sam da ih odgovorim od tebe iako ti imaš izuzetne sposobnosti, ali nisam uspeo. Ti si izabran.
Džejk: U redu, amm... o kakvoj operaciji se radi?
Seo sam na stolicu nasuprot bele garniture, te je šef pročistio grlo.
Derek: Odeljenje narkotika već mesecima pokušava da ubaci jednog svojeg člana u organizaciju dilera droge koji snabdeva severni deo Menhetna, ali bezuspešno. Šefovi su veoma pronicljivi i nijedna osoba ih nije dovoljno ubedila za ulazak u njihovu organizaciju. Zato si ti izabran, mislimo da ti možeš uspeti da se infiltriraš kod njih. Ali neću te lagati, može postati gadno. Jako gadno.
Moram priznati da se u sebi jesam malo štrecnuo, ali ne onoliko koliko sam krajičkom oka video da se Anđela uznemirila. Otežano je počela da diše.
Anđela: Znači li to da on.. može nastradati?
Derek: Nije nemoguće.
Zaćutala je iste sekunde i uhvatila se za vrat masirajući ga bolno. Možda mi je sudbina ista kao i Noina...
Derek: Razumeću i ako odbiješ, imaš pravo na to. Niko ne može da te natera.
Klimnuo sam glavom razumljivo, te sam bacio pogled na Anđelu. Prvi put sam je video da gricka nokte i da tapka nogama nervozno u isto vreme. Strah se na kilometar osećao u njenom telu. Progutao sam knedlu u grlu i vratio pogled na šefa.
Džejk: Pristajem. Recite mi šta tačno treba da radim.