Ključ moga srca [Druga knjiga]

Unutrašnje afere

✻KRAJ SMENE✻

Sigurno sam više od šest sati provela u oružarnici da osećam kako mi koža na dlanovima bridi posle toliko pucanja. Šef me je par puta obišao i bacio pogled na moj rad, a čak me je i opominjao da napravim pauzu i prezalogajim nešto. Nisam se osvrtala na to sve dok mi se koncentracija zaista nije smanjila.
Džejk: Opaka devojko, ima li te negde..?!
Anđela: Džejk..!
Doskakutala sam radosno do njega kao malo štene i obavila sam mu ruke oko vrata.
Anđela: Nedostajao si mi...
Džejk: Ma jel? Bili smo razdvojeni par sati i nedostajao sam ti, a kad smo bili razdvojeni dve nedelje ništa hm?
Anđela: Nemoj to da radiš, ionako mi je teško.
Grohotom se nasmejao, te me poljubio u vrat. Žmarci su mi podišli pod kožu od tog poljupca, pa su mi kolena zaklecala.
Džejk: Vidim da si imala pune ruke posla.
Anđela: Da..! Automatske puške sam danas najviše vežbala danas, ali i revolvere. Inače ih nisam volela, ali su mi ipak simpatični sada.
Dok sam ja blebetala o oružju nisam mogla da ne primetim kako me gleda. On uopšte ni ne sluša šta ja govorim..!
Anđela: Ti mene ni ne slušaš, hm?
Džejk: Šta ću kad tako slatko pomeraš te usnice...
Štipnuo me je blago za njih, te je okrenuo ključ u bravi smeškajući se zločesto. Korak po korak se približavao meni dok me nije saterao uza zid.
Anđela: Da se nisi usudio.. ovaj posao nam nije samo kratka praksa kao onda...
Džejk: Niko nas ne vidi i zaključani smo. Misliće da nikoga unutra nema, a mi ćemo biti tihi.
Anđela: Baš si samouveren u to...
Zakikotao se, te me je grublje povukao za kaiš farmerki. Veoma je ubeđen da ću ja pored njega ovakvog izgleda i ponašanja uspeti da budem tiha...

Anđela: Ti baš ne možeš da se suzdržiš.
Džejk: Šššš...
Izgubio je svoje ruke u mojoj kosi dok je moje usne držao u svojoj kontroli. Rukama sam ga stezala za struk plašeći se da mi sada ne pobegne, a baš to stezanje je Džejka razludelo. Uspeo je da prstima prodre ispod moje košulje i lati se uzanog grudnjaka. U naletu njegovih uzdaha i moje telo je podivljalo za njim. Skoro sam mu pokidala dugmad sa košulje, te sam znojavim dlanovima prelazila preko njegove vrele kože. Zategnuti mišići na njegovim prsima su mi samo punili misli prljavim stvarima.
Anđela: Stani..! Stani...
Zadihano sam ga odgurnula od sebe.
Anđela: Nisi ništa pogrešno uradio, ali ne smemo na radnom mestu. Ne smemo se toliko igrati sa poslom.
Džejk: U pravu si, zaneli smo se. Ja sam kriv...
Krenuo je da zakopčava košulju, te sam ga prstima uhvatila za dugmad. Zbunjeno me je pogledao, te sam se propela na prste i nosem ga blago okrznula.
Anđela: Ne moraš da se zakopčavaš. I dalje možemo da se ljubimo...
Podsmehnuo se slatko, pa je potpuno skinuo košulju sa sebe. Preplanula koža je tek sada došla do pravog sjaja. Kao da gledam u najbolje izvajanu figuru datom od samog Boga. Nežno sam spustila usne na njegov vrat, između snažnih žila koje su se još jače zategle od mojih poljubaca.
Anđela: Mnogo te volim, znaš..?
Džejk: A jel..? Nešto ti ne verujem...
Anđela: Onda bih možda trebala opet da te ubedim u to...
Nasmešila sam se zločesto i noktima prešla preko njegove kože samo da bih ostavila crvene linije. Da mu i kroz te malo divlje znake pokažem da je moj i da ga volim.

Anđela: Lepo bi ti stajale tetovaže, da znaš..
Džejk: Stvarno? Da istetoviram tvoje ime?
Anđela: Ne, ne ime. I ja bih sa tobom nešto tetovirala, nešto što nam oboma znači puno. Možda nađemo uskoro nešto...
Svojim telom me je ponovo suzbio uza zid i izbio vazduh iz pluća. Bilo je predivno gledati kako se njegovo telo grči i opušta pod tolikim naletom strasti.
Džejk: Gde ti to zamišljaš da se ja tetoviram?
Anđela: Vrlo rado ću ti pokazati...
Usnama sam mu povlačila kožu na zategnutim prsima praveći male ljubičaste ujede da bih mu označila gde te njegove tetovaže želim da budu. I sam se osmehnuo na to.
Anđela: Kako ti se čini, ljubavi..?
Džejk: Taman blizu srca da mi bude. Sviđa mi se, Ejndžel.
Polako su se naše strasti smirile, te je Džejk nežno zakopčao moju košulju.
Anđela: Izgužvao si mi odeću.
Džejk: Ti si zamalo meni pokidala dugmad..! Ne gunđaj da ne izađeš iz stanice sa pocepanom košuljom!
Odmah je bockao nazad, te me je pljesnuo po zadnjici a zatim ju je slasno stegao. Kao da se hranio tim potezima i pomagali su mu da pregura dan.
Džejk: Toliku maštu si mi raspalila da nas zamišljam svuda.
Anđela: Mogu pretpostaviti da smo u toj mašti samo goli i u raznim pozama.
Smeškao se izdignutih obrva, pa je zagrizao svoju donju usnu. Dobro ga ja poznajem.
Džejk: Najviše ima toga. Ali ima i romantike, piknika, izlazaka, večera, smeha... nije sve u seksu sa nama, Ejndžel.
Anđela: Naravno da nije. Mi imamo najviše ljubavi.
Zadovoljno se osmehnuo i smestio jedan nežan poljubac na moje usne. Sve smo mi imali, uragane emocija koji se nisu mogli ugasiti ni po koju cenu. Da mi neko stavi pištolj na glavu ne bi me naterao da odustanem od Džejka. A isto tako znam da ne bi ni Džejk. I da se ponovo odvojimo, naći ćemo put nazad jedno do drugog.