Ključ moga srca [Druga knjiga]

Naši izbori

✻TO POPODNE✻

Namerno sam ostavila Džejka ovo popodne samog i otišla sa Miom u grad. Bilo je zanimljivo istraživati severni deo Menhetna, ogromne tržne centre, omanje butike, restorane i kafiće pa sam sa Miom sela i popila kafu. Kupila je par benkica za bebu u neutralnoj boji, kao i par malenih plišanih igračaka. Stomak joj se neće još dugo primetiti, tek je u drugom mesecu ali nije mogla da odoli svim tim slatkim stvarima za bebu. Čak je i tokom kafe razgledala šta je kupila!
Anđela: Već vidim da ćeš postati opsesivna svojim detetom.
Mia: Šta ću! Spopalo me je i najradije bih celu bebi radnju kupila i smestila u svoju sobu! Života mi, sve bih nagurala unutra!
Pomahnitalo je nizala jednu rečenicu za drugom, a naposletku je zagrlila malu plišanu kornjačicu. Skoro sam se zagrcnula kafom zbog njenog šašavog izraza lica, te sam izdahnula i zavalila se nazad u čvrsto pletenu stolicu kafića.
Anđela: Jesi li sada bolje? I budi iskrena, ne volim kada me neko laže.
Odmah je znala o čemu pričam. Izbegavala sam i ja da je ispitujem, ali nekada prosto nisam mogla to da ignorišem. Ne bi valjalo ni da sve drži u sebi...
Mia: Ne znam... zaista ne znam. Nekada bih po ceo dan plakala, a nekada prosto i zaboravim na tu tragediju pa grdim sebe celi dan kako sam mogla to da zaboravim..! Pomešano mi je sve, Anđela.
Spustila sam pogled uzdišući. Nekada se čak i ja zanesem, pa potražim Nou u vili a zapravo ga nema. Mnogo je sjebana situacija...
Anđela: Trebaće nam vremena da se svi pomirimo da ga nema više... Nekad se zapitam da li bismo povređene više da ih nikada nismo srele. Ti Nou, ja Džejka...

Mia: Kako god, moja Anđela. Oni će zauvek biti naš izbor. I u gomili savršenih momaka, nas dve bismo izabrale njih dvojicu. Imaju svoje mane, a mi ih obožavamo.
Slabo se nasmešila i otpila zadnji gutljaj svoje kafe.
Mia: Šta se dešava između tebe i Džejka?
Anđela: Kao da mi čitaš misli, znaš šta mi je u glavi. Ne znam šta bih ti rekla.. Prisniji odnos nismo još od raskida imali, a tako nam prija to.
Mia: Znam da si provela noć kod njega, plus si ostala danas da ga neguješ. Jel palo neko pomirenje, a?
Razigranim pogledom i glasom se zainteresovala sa druge strane stola, te sam se podsmehnula vrteći šolju kafe u levoj ruci.
Anđela: Mogu samo reći da odavno nisam tako mirno spavala u njegovom zagrljaju. Baš mi je prijalo...
Mia: Zar toliko ne želiš da ponovo budeš sa njim?
Anđela: Želim, i... očekuje da mu ispričam šta ja to krijem od njega. Moramo zajedno odlučiti šta će biti sa nama, jer ovako više ne može...
Klimnula je glavom i uzdahnula. Znala je vrlo dobro koliko će taj razgovor biti presudan za naš odnos i eventualno pomirenje. Znala sam i ja.
Mia: Hoćeš mu napokon reći za taj prokleti košmar?
Anđela: Ne znam... želim da mu kažem, znaš. I mislim da ću mu i reći, ali ne znam samo kako će se to završiti.
Mia: Reci mu sve, Anđela. Pa neka se završi kako se završi, bar ćeš znati na čemu si. A poznavanjući Džejka, završiće se na najbolji mogući način.
Osmehnula sam se spuštajući pogled. Neka čudna energija se u meni pojavila, jače nego ikad želim da uradim sve i da ispravim sve greške. Da učinim Džejka srećnijim nego ranije. I znam da će to mnogo više truda trebati nego ikada, ali iz dubine duše želim to za njega da uradim.

Anđela: Dolazila je Melodi, znaš? Njegova majka. Mislim da me je i to malo poguralo napred...
Mia: Stvarno? Šta ti je rekla?
Anđela: Džejk je oduvek bio osoba koju su drugi ostavljali. Spomenuo je jednom kako je njihov otac otišao i da ga vrlo retko viđaju. Nisam htela da ga ispitujem, ali mogu samo da zamislim šta je sve u njegovoj glavi i srcu bilo tada... Morao je zbog sestre i majke da bude jak tako mlad. Melodi je razumela moje strahove, što iskreno nisam očekivala. Ali me je zamolila da ga ne ostavljam ni ja. I to mi je bilo jako bolno, Mia. I ja sam ga napustila...
Tužno me je pogledala dok je u meni uragan svih najtužnijih emocija divljao. Osećala sam preveliku krivicu na svojim leđima, povredila sam Džejka na isti način na koji ga je povredio njegov otac.
Anđela: Zabila sam mu isti nož u leđa kao i njegov otac. To nisam smela da uradim.
Mia: Ali želiš to da ispraviš. To je već prvi korak.
Anđela: Da, i uradiću to. Moram mu nekako nadoknaditi, da ga više ne boli. On je moj izbor i moja ljubav, i zauvek će to biti.