Ključ moga srca [Druga knjiga]

Čari plivanja

✻SLEDEĆI DAN✻

✦Džejk✦

Nakon veoma ozbiljnih vežbanja i strogih pravila, osećao sam kako mi se mišići na leđima zatežu i previše. Već sam znao šta treba da radim nakon trbušnjaka, čučnjeva i trčanja - plivanje na četiri stotine i pedeset sedam metara. I to ne bilo kakvo plivanje, već bočno plivanje. Nisam navikao baš na to i već znam da ću imati veliku upalu mišića zbog ovog treninga. Na sve to, i Anđela je bila tu i vežbala sa mnom praveći mi društvo. Iako je zaista išla ukorak sa mnom, to što se znojila od vežbanja je mene veoma uzbudilo. Trudio sam se da se to ne pokaže ispod moje odeće, mada se to teško sakrivalo.
Džejk: Ti si baš zapela da mi otežaš trening...
Anđela: Ne budi na kraj srca, ljubavi. Ja sam tu da ti pružim podršku. Ali ne mogu plivati sa tobom, to će mi biti previše.
Džejk: I nemoj, ja ću svakako imati upalu mišića. Treba da brineš o meni posle...
Coknuo sam maleni poljubac na njenim usnama, pa sam uskočio u bazen. Nema šanse da mogu preplivati toliko metara za najviše dvanaest minuta i to prvog dana treninga.
Džejk: Meri mi dvanaest minuta, pa ćemo videti koliko metara ću uspeti da preplivam.
Štoperica je caknula, a ja sam se našao ispod površine vode. Možda je čak i tri puta teže plivati bočnom tehnikom..! Leva ruka je morala da bude mirnija od desne, dok sam morao i nogama da se odgurnem u vodi. Isplivavao sam par puta da uzmem vazduha, a svaki sledeći put mi je bio teži kada bih se našao ispod površine vode. Plivao sam od jedne strane do druge, mereći vreme sam sebi, a tek kad je Anđela viknula da je gotovo došao sam sebi. Zaustavio sam se kod metalnih stepenica i kašljući izašao iz bazena.
Anđela: Ti se treseš, Džejk...
Zaista sam se tresao i teško disao dok me je Anđela trljala peškirom. Iako sam veoma dobar plivač, ovaj trening je nešto sasvim drugačije.
Džejk: Nije mi hladno, samo... nije uopšte lagano.
Anđela: Dođi...
Zagrlila me je i mazila po mokroj kosi. Sve ostale vežbe su bile mačiji kašalj za ovo plivanje, ali barem znam svoju slabu tačku sada.

Anđela: Da znaš da si prezgodan dok plivaš..
Džejk: Tebe hvata strast ponovo, Ejndžel.
Anđela: Možeš li me kriviti?
Džejk: Imaš pravo, baš sam zgodan.
Zbacio sam peškir sa sebe i unazad uskočio opet u bazen. Voda iz njega ju je pokvasila, te sam je povukao za struk dok nije gledala. Upala je u bazen i ona, pa se u par trenutaka izdigla iznad površine.
Anđela: Ti stvarno nisi normalan!
Džejk: Ali me ipak voliš.
Rukama joj stegnem struk, te se ona konačno sabere. Još od San Dijega nismo plivali ovako zajedno.
Džejk: Da li da te testiram, da vidim da li sada znaš da plivaš?
Anđela: Nisam odavno, nemoj..!
Uplašila se što je mene nateralo na smeh. Umesto da joj napakostim i pustim da se koprca, pribio sam je uz ivicu bazena svojim telom. Kapljice vode su joj se slivale niz njeno prelepo lice i rumene usne koje sam palcem dodirnuo nežno. Zažmurila je pri mom dodiru i telo joj se omekšalo u mom naručju.
Džejk: Zar si se već otopila od samo jednog mog dodira, Ejndžel..?
Anđela: Znaš i sam koliki uticaj imaš na mene...
Džejk: Znam. I obožavam to.
Kut usne joj se izvio u osmeh, te sam gladno zasisao njenu donju usnu. Još ukusnije su kada su mokre.
Anđela: Ne radi to..
Džejk: Šta?
Anđela: To u.. tvojim kupaćim.
Prevrnuo sam očima i uzdahnuo. Kao da je ovo moja krivica!
Džejk: Za to si ti kriva, a ne ja. Da me ne gledaš tako, to se ne bi dogodilo.
Anđela: Ma nemoj?

Klimnuo sam glavom ponosno, ali sam se brzo pokajao. Njeni prsti su se polako primicali rubu šortsa preko mog stomaka. Znao sam da će mi napraviti još gori pakao od ovog pakla!
Anđela: Ništa ti onda ne smeta da se postaram za tu moju krivicu, hm..?
Zaigrano se njen glasić orio oko mojih ušiju, a moje disanje se ubrzalo kada je zaista doprla do ruba šortsa. Namerno je šetala po njima igrajući se sa mojim živcima tim malim potezima.
Džejk: To mi je hvala?
Anđela: Za šta tačno, ljubavi?
Iznenađeno i "nevino" je podigla obrve, pa se sa dva prsta spustila još niže niz šorts.
Džejk: Što te volim..!
Procvileo sam kroz zube trudeći se da ostanem smiren. Napokon, izvukla je ruke iz vode i obavila ih oko mog vrata smešeći se kao pravi đavolčić!
Anđela: Volim i ja tebe, Džejk!
Razmenili smo jedan ozbiljniji poljubac, da moje zagorele misli ugasi. I uspelo joj je, onolike jake misli da u bazenu prekršim sva pravila na radnom mestu su se stišale.
Anđela: Hajde, osuši se. A ja te čekam u kancelariji!
Kikotajući se izašla je iz bazena i krenula ka svlačionici da se presvuče. Ostao sam sam u bazenu, vrlo napaljen, a ona me je tako izigrala da mi pogorša već tešku situaciju. Sarkastično sam izdahnuo i pljusnuo rukom o površinu vode.
Džejk: Šta mi to radiš, moja Ejndžel!