Ključ moga srca [Druga knjiga]

Metak snajpera

✦Anđela✦

Neki čudni trzaji su mi prolazili telom čitavog dana. Sa ostalim forenzičarima sam pretresla čitavu Melodinu kuću i otkrila da jedino njen nakit nedostaje u fiokama njenog ogledala za šminkanje. Ako je ovo samo pljačka koja je krenula po zlu, teško ćemo naći Melodinog ubicu. Ipak, zbog Džejka nisam smela da gubim nadu da ću ovaj slučaj rešiti i da ću naći onog ko je odgovoran za smrt njegove majke.
Šef je već obavestio Sandru jer Džejk nije imao snage za to. Kroz njegov telefon sam mogla da čujem njene jecaje i krike bola koji su bili užasavajući kao i Džejkovi. Jedva je uspela da se smiri kako bi rekla da će krenuti sa decom već sledećeg jutra sa Floride.
Derek: Rekla je da je Gejb već u Njujorku, od prošle nedelje. Imao je neki posao ovde, tako da će on pre njih doći u stanicu.
Anđela: Gde je Džejk..?
Plašljivo sam upitala, te je uzdahnuo i vratio svoj telefon nazad u džep jakne.
Derek: Patrola ga je vratila u vilu i paze na njega. I ja se sam bojim da ne napravi neku glupost, zato sam ih poslao tamo da mu prate svaki korak.
Jadan moj Džejk... Kamo sreće da sada mogu biti sa njim u svakom trenutku. Da ga zagrlim, pomazim, poljubim i utešim. Ali moram da radim, i zbog njega i zbog Melodi.
Anđela: Otići ću kod Rubena, možda mogu da mu pomognem oko... obdukcije.
I sama ta reč mi je bila preteška za izgovaranje. Nisam ni sačekala šefov odgovor, izašla sam iz kancelarije i kod lifta sačekala da se otvori.

U njemu je već bila Skarlet koja je očigledno odozgo iz svoje kancelarije pošla sprat niže. Sa njom nisam imala nekih jačih sukoba, a danas definitivno nije vreme ni za neku sitnu opasku. Ušla sam u lift i pritisnula dugme za mrtvačnicu. U tišini smo stajale jedna pored druge dok su se vrata lifta zatvarala, a potom je ona prva progovorila.
Skarlet: Ideš kod Rubena?
Anđela: Da, nadam se da će mi bilo šta reći ovako rano. Za potpunu obdukciju treba vremena...
Obdukcija, opet ta reč. Pomisao da će raseći mrtvu Melodi mi je uterivala strah u kosti. Vesela ženica koja je do juče cvrkutala svojim glasom je nestala. Život joj se ugasio.
Skarlet: Pokušavam da dođem do njenog ukradenog nakita, ali je bezuspešno. To je starinski i unikatan nakit, obične zlatare mi ne pomažu da ga pronađem.
Nisam nešto podnosila Skarlet, ali je svoj posao radila onako kako treba.
Anđela: Želim da mi neko kaže da je ovo samo jedan užasan košmar i da ne moramo ovo da proživljavamo...
Osećala sam kako počinjem da padam, ne mogu da izdržim ovo... Ne mogu da se pomirim sa tim da Melodi više nema... Treba mi Džejk...
Skarlet: Daćemo sve od sebe da nađemo krivca. Najviše zbog Džejka. To i sama znaš, Anđela.
Prvi put me je Skarlet nazvala po imenu i to u dobrom smislu. Bila mi je podrška u ovoj predugoj vožnji u liftu. Blago sam joj klimnula glavom da se zahvalim na tim rečima, pa sam išetala iz lifta. Hodnici ka mrtvačnici su bili isto toliko hladni kao i sama unutrašnjost mrtvačnice. Jeza mi je podilazila pod kožu. Ruben je uveliko radio na Melodinom telu da sam se sledila već na samom pragu.
Ruben: Znam da ti je teško, ali moraš ući. Očekivao sam te.

Nije me ni pogledao, možda je po mom hodu prepoznao da sam to ja. Ipak je mrtvačnica najtiše mesto na svetu, hod može lako da se prepozna. Ušla sam polako ćuteći, te sam stala sa druge strane Melodinog tela. Koža je već počela da joj plavi.
Ruben: Neću te mnogo zadržavati ovde, izvoli ovo.
Pružio mi je okruglu prozirnu kutiju u kojoj se nalazio skoro pa smrvljeni metak. Taj jedan jedini metak u njenom čelu koji ju je ubio.
Anđela: Snajper...
Ruben: Molim?
Anđela: Snajper ju je ubio. Ovo je metak snajpera.
Ruben: Sigurna si?
Anđela: Da, ali ću svakako analizirati. Ima i ogrebotine od prigušivača.
Svaki prigušivač ostavlja posebne tragove na metku kada izađe iz oružja. A po obliku metka i baš ovim tragovima sigurno je reč o snajperu.
Ruben: Znači, niko nije čuo sve o pucnju?
Anđela: Apsolutno niko...
Stegla sam jače kutijicu sa metkom suzdržavajući se da se ne rasprsnem od besa. Udarila sam u ćorsokak već prvog dana.
Anđela: Ja... otići ću do oružarnice.
Nisam mogla niti jedan pogled više da uputim ka Rubenu, već sam brzim korakom izašla iz mrtvačnice. Stopala u čizmama su počela da mi se lede od straha. Straha da li ću uspeti da pronađem ubicu. Nisam ni po koju cenu smela da gubim nadu, a počela sam da je gubim i pre vremena.
Anđela: Saberi se, Anđela...
Uhvatila sam svoj brzi dah i vratila ga u normalu tokom vožnje liftom, pa sam još jednom pogledala kroz prozirnu kutijicu u krvavi metak. Ovaj metak mi je sve što imam sada. Nemam ni oružje, ni osumnjičenog, ali barem znam koji je metak u pitanju. A taj snajper ću naći, makar morala da prevrnem svaki kamen u Njujorku.