Ključ moga srca [Druga knjiga]

Poljubac intenzivne nege

✦Anđela✦

Džejk: I dalje sam u kritičnom stanju, ko zna šta me čeka... Šta ćemo ako ostanem nepokretan?
Namrštila sam se istog trenutka na to pitanje. Ne želim ni da pomišljam na tako nešto, a on me sada to direktno pita. Nemoguće da je u tako kritičnom stanju... pa rekli bi mi nakon završetka operacije..!
Anđela: Ne... to se neće dogoditi, Džejk. Ne misli na to.
Džejk: Ozbiljan sam, Anđela. Moj oporavak će biti dug i svašta me čeka. Možda ću zaista ostati nepokretan i...
Zastao je i zažmurio ne želeći da nastavi dalje sa govorom. Spustila sam pogled počevši da zaista zamišljam šta bi moglo da mu se desi, ali ne želim. I da se to zaista dogodi, nikada se ne bih predala. Niti bih dozvolila njemu da se preda..!
Anđela: Ti si mi uvek govorio da treba pozitivnije da razmišljam i da nikada ne mislim o lošim stvarima. Zato ni ti ne treba da misliš o tome...
Džejk: Izgleda da si zaista zapamtila moje reči, mala.
Hitro sam vratila pogled na njegovo lice i videla mu smešak na usnama.
Anđela: Ti se... šališ?!
Džejk: Pa naravno! Gde će mene zadesiti neka nevolja? Samo sam hteo da te testiram.
Odmahivala sam glavom ne verujući šta čujem. Oko tih stvari se šali?! I to dok je još uvek u bolničkom krevetu?

Anđela: Da nisi tek operisan, pretukla bih te. Stvarno nisi normalan, izgleda da su ti dali previše anestezije.
Zakikotao se, pa se udobnije smestio na jastuk. Magarac jedan, nikad neće biti ozbiljan!
Džejk: Imaću dug oporavak, to stoji. Ali ja i dalje nisam dobio poljubac, a prošao sam toliki pakao.
Anđela: Za ovo što si mi sada priredio, ni ne zaslužuješ poljubac.
Džejk: Ali sam ja ipak tvoj Džejk, tvoja ljubav. I operisan sam, imao sam transfuziju krvi... poštedi me malo.
Napućio je usne i tačno se videlo da ga anestezija neće još dugo proći. Iščekivao je poljubac i dalje držeći usta napućenim, pa sam ga po istim blago tresnula prstima.
Anđela: Ne umiljavaj mi se tu..! A i ne mogu da te poljubim.. može Vuk da naiđe.
Džejk: Pa zato me brzo sad poljubi dok još nije stigao... hajde Ejndžel.
Liznula sam donju usnu, pa sam se približila njegovom licu. I sveže izvežen iz operacione sale je mirisao na muževnu kolonjsku vodu koju je još jutros naprskao. Spustila sam usne na njegove nežno i utonula zajedno sa njim u taj poljubac razbibrige. Sa usana sam mu prešla i na obraze, pa i na čelo dok je on sve vreme držao moju crvenu ruku. Da ga nisam videla onako bledog kako ga izvoze ne bih verovatno ni udarila rukom. Ta mala sekunda je u meni uskomešala tugu i bes, a bes je preovladao.
Anđela: Samo da si mi ti dobro... ništa mi više ne treba.
Džejk: To isto važi i za tebe. Ne želim da ikada više tvoje ruke budu crvene zbog mene ili zbog bilo koga. Molim te..
Anđela: Obećavam.

Još jednom sam nam spojila usne, a onda se kašalj začuo iza nas koji me je odmah odmakao od Džejka.
Vuk: Ja sam mislio da ću vaš prvi poljubac videti na venčanju, a ne sad. Molim vas, uzdržite se intime ispred mene.
Našalio se sevši pokraj nas, te mi je dodao flašicu vode da se osvežim i dođem sebi.
Džejk: Postoje neke potrebe koje moraju u datom trenutku da se zadovolje, brate...
Anđela: Dobro, tu ćeš da staneš brbljivče.
Prekrila sam mu usne dlanom i nasmešila se. Sigurno neću svu svoju intimu izneti pred bratom, ni pod kojim okolnostima. A naročito ne pod Džejkovim stanjem u anesteziji.