Ključ moga srca [Druga knjiga]

Laži za povratak

✻VEČE✻

✦Anđela✦

Nisam do kasno slavila rođendan, već sam želela tu noć da provedem na drugačiji način. U hotelskoj sobi u Beogradu, baš tu. Pozajmila sam tatin auto i posle deset časova krenula za Beograd. Trebalo mi je samo sat vremena do tamo, tako da ću stići pre ponoći da vidim Džejka opet. Namerno sam se iskrala kada su mama i tata zaspali kako me ne bi videli u crvenoj haljini koju sam namerno obukla za Džejka. Shvatili bi iste sekunde koje su mi želje i namere za ovu noć.
Lako sam došla do hotela jer je bio jedini u centru Beograda, pa sam tatin auto ostavila na njihovom parkingu. Crne štikle su odzvanjale po podu natkrivenog parkinga, a crna kožna jaknica na meni je jedva sakrivala moju elegantnu haljinu. Na recepciji sam potražila sobu 312 koju mi je Džejk rekao i zahtevala sam da mu ne jave da sam došla u posetu.
Želim da bude nervozan i da se pita da li ću doći ili ne.
Želim da se znoji.
Želim da me želi.
Liftom sam se popela na sedmi sprat, pa sam koračala kroz pusti hodnik tražeći broj 312. Stala sam ponosno ispred vrata i sa samopouzdanjem pokucala na njih. Namerno sam se rukom naslonila na ram vrata da bi me video u zavodnom izdanju. Vrata su se otvorila i Džejkove obrve su se istog trena izdigle.
Džejk: Došla si.
Anđela: Rekao si soba 312, ako želim da razgovaram. I, evo me. Gde je Mia?
Džejk: Ona je prvim avionom danas otišla nazad za Njujork zbog Luka. Pošla je sa mnom samo da bi tebe videla. Uđi.
Sklonio se sa vrata, propuštajući me pa sam na brzaka bacila pogled na hotelsku sobu. Zavese mu nisu bile navučene, već su svetla Beograda i dve zidne lampe iznad kreveta obasjavale sobu i pravile mali polumrak. Samo jedan krevet je bio u sredini, i to francuski ležaj. Kao da je znao da ću doći noćas.

Anđela: Znači, tvoja je ideja bila da dođeš u Srbiju da me nađeš?
Džejk: Da. Nisam te našao u našem stanu, pa sam znao da si jedino mogla kod roditelja da odeš.
Anđela: Mhm... a čula sam i da si malo njuškao u vezi mog slučaja.
Klimnuo je glavom, ali izgleda da neću mnogo odgovora dobiti večeras od njega. Zato je bolje da ja pričam.
Anđela: Kada si već sve saznao, onda se nadam da možeš i da razumeš zašto sam tako naglo otišla. I, naravno, zašto nisam mogla nikome ništa da kažem. Čak mi je i Derek rekao da moram da ćutim.
Džejk: Da, znam sve to. Saznao sam to od njega.
Hladno je odgovarao, ali sam osećala da se ispod tog tona krije neka njegova igra. Želi da ja prva pokleknem.
Anđela: Onda... zaista mi je žao ako sam te povredila tog dana, i rečima i delima. Izvini, Džejk...
Džejk: Razumem sve. Izvinjenje je prihvaćeno.
Povukao je ruke i stavio ih iza svojih leđa, pa mi tek sad ništa nije bilo jasno. Pokajala sam se, izvinila sam se, došla sam u ovo doba noći u njegovu hotelsku sobu, za šta?
Da bi mi rekao da prihvata moje izvinjenje?
Ovde je kraj?
Pošto nisam želela da moja haljina i trud propadnu, krenula sam u suprotnom pravcu.
Anđela: Baš ti je lepa soba. Francuski ležaj... uskoro ti dolazi Skarlet, pretpostavljam?
Džejk: Vidi, vidi... da li to Anđela odiše ljubomorom?
Prišao mi je sada sa smeškom i stao tik ispred mene. Svojim dahom je počeo da mi odoleva, ali ni ja nisam mogla da se obuzdam. Verovatno je magija i u ovom hotelu... Skoro pa mi je dotakao usne svojima, namerno me izazivajući da mu zagrizem usne slasno.

Anđela: Ne, Džejk. Mene ne možeš više da prevariš nakon tvoje laži da si obnovio vezu sa Aleksis. Nagovorio si Miu da laže za tebe kako bi me bockao, ali ja dvaput na isto ne padam.
Džejk: Mislim da si na mene pala više puta, Ejndžel...
Strašno me je palilo to što je govorio, da sam već narednog trenutka isključila misli i nisam slušala šta mi govori. Fokus mi je bio na njegovo prelepo lice, mekane usnice, izvijen vrat i zategnute grudi ispod tanke majice za spavanje.
Džejk: Zar nisam u pravu, hm..?
Anđela: Možda i jesi...
Gledali smo se u polumraku, te je svojim veštim rukama svukao kožnu jaknicu sa mojih ramena. Pala je na pod pored mojih nogu. Otkrio je veoma otvoren dekolte koji je haljina pravila, te sam mu začula težak uzdah. Da Džejk, znam koliko ti problema napravim u crvenim haljinama...
Džejk: Da je Mia malo više istrajala u toj laži, ne verujem da bi sada stajala ovde...
Anđela: Možda i bih, ne možeš da znaš to. Možda bih isterala Skarlet iz tvog kreveta i načinila bih te opet mojim. Ne volim da delim, Džejk. To već znaš.
Već je činio da moje telo žudi za njim i da se uvija uz njegovo. Želim ga sve više, na meni, ispod mene, duboko u meni... svuda ga želim. Dodirnula sam mu obraz svojim toplim dlanom, te je zatvorio oči uživajući u mom dodiru. U svako doba dana i noći sam mogla prepoznati kada uživa u mom dodiru, poljupcima i nežnosti.
Džejk: Ali ima nešto što još uvek ne znam.
Anđela: A šta to..?
Džejk: Imaš li nešto ispod te haljine?
Gledao me je dok sam se dodirivala svuda po telu goreći za njim noćas. Nasmejala sam se slatko i noktom kažiprsta ga zakačila po donjoj usni.
Anđela: Imam, želju da je pocepaš.
Već narednog trenutka su se naše usne agresivno spojile u jedno. Kroz samo par poljubaca smo izgubili dah, a naša tela su polako gubila odeću. Komad po komad...