Ključ moga srca [Druga knjiga]

Nema utehe

✦Džejk✦

Uleteo sam hitro u stanicu čuvši Sandrine jecaje preko telefona. Malo je jecala, a zatim je pobesnela da sam jedva razumeo i šta govori. Vikala je i pominjala Anđelu a meni tek tada ništa nije bilo jasno, ali sam se uspaničio na pomen njenog imena. Ako je ubica moje majke učinio nešto i Anđeli, to neću oprostiti sebi...
Sandra je obrisala grubo svoje mokre obraze i zaletela mi se u čvrsti zagrljaj.
Džejk: Pobogu Sandra, šta se događa? Gde je Anđela, jel joj se nešto desilo?
Sandra: Desilo se to da je uhapsila Gejba! Mog muža je uhapsila bez razloga, Džejk!
Grlio sam je i dalje, ali sada već skupljenih obrva. Zašto bi pobogu Anđela uhapsila neku osobu bez razloga?
Džejk: Sandra, polako. Sigurno ima neki razlog zašto je to uradila.
Sandra: Optužuje ga da je ubio Melodi!
Odgurnula se grubo od mene dok se meni krv ledila u venama. Gejb je ubio Melodi? Kako... zašto... Stotinu pitanja mi se nizalo u glavi, a nijednog odgovora nije bilo. Moja Ejndžel nije nepromišljena, verujem u nju ma koliko ludo bilo to što je baš Gejb osumnjičeni.
Već sledećeg trenutka se Anđela pojavila ispred nas i ugledala me uplašenih očiju. Plašila se sada i mene...
Sandra: Gde je Gejb? Gde mi je muž?!
Anđela: Uhapšen je. Upravo je napisao priznanje.
Sandra: Ne, to je laž! Svi lažete, svi ste monstrumi!

U mislima sam ugasio Sandrinu viku, pa sam prišao Anđeli. U rukama je držala papir sa Gejbovim rukopisom koji je pokušala vešto da sakrije od mene.
Džejk: Ejndžel... sigurna si?
Polako je klimnula glavom dok su joj oči već suzile.
Anđela: Metak se poklapa sa njegovim snajperom, a i napisao je priznanje. Nema kajanja u njegovim očima... napisao je i gde je založio nakit zbog kog ju je i ubio...
Shvatio sam sve. Sve je bilo jasno i glasno. Gejb je kriv za smrt moje majke.
Sandra: Lažeš! Izmislila si priznanje! Gejb to nije uradio! Hoću smesta da ga vidim!
Džejk: Sandra, dosta..!
Povisio sam ton na nju jer je neosnovano krivila Anđelu. Jeste mi rođena sestra, ali ne dozvoljavam da se bilo ko tako ponaša prema Anđeli. Posebno ne kada je sve jasno kao dan. Razočaranje se videlo u njenim očima dok sam držao Anđelu za ruku. Stao sam iza svoje devojke i dao joj podršku. Ona je moja budućnost i njenu sumnju nikad neću zanemariti.
Anđela: Džejk, nemoj... ipak ti je sestra, teško joj je. Trebaće vremena da se pomiri sa tim.
Džejk: Koliko god da joj je teško ne treba na tebi da iskaljuje bes. Ti nisi kriva, samo iznosiš činjenice i dokaze, Ejndžel.
Sandra: Sram vas sve bilo!
Viknula je na sve prisutne u stanici i besno istrčala napolje. Možda sam bio i previše grub prema njoj, ali njeno ponašanje je nedopustivo. I ja sam besan, pa ne urlam okolo na druge ljude.
Anđela: Džejk...

Okrenuo sam se ponovo ka njoj. Želeo sam da joj istrgnem Gejbovo priznanje iz ruku, da ga pročitam, pljunem na njega, pa čak i da ga pocepam..! Ali nisam smeo.
Džejk: Daj mi samo dva minuta sa njim. Molim te.
Odmahnula je glavom istog trenutka i snuždila se znajući koliko me zapravo boli u duši.
Anđela: Znaš da ne smem, ljubavi... žao mi je.
Džej: Samo želim da ga pogledam poslednji put u oči.
Lagao sam. Želeo sam da ga ubijem sopstvenim rukama. Oko za oko, zub za zub. Ako je moja majka mrtva, biće i on mrtav.
Anđela: Znam šta bi zaista uradio, Džejk. Ako će ti biti lakše, računaj da sam ja obavila taj posao umesto tebe.
Pomazila me je po obrazima dok sam se u sebi plašio da nije napravila ono što je meni bilo u planu. Ali, ona je sada hladne glave. Sve radi kako treba.
Anđela: Prebrodićemo ovo, ljubavi. Obećavam ti da ću se potruditi da ga kazne najstrože što mogu. Moramo to uraditi. Moramo zbog Melodi...
Kapnula joj je suza iz oka, te se propela na prste i zagrlila me. I meni su suze bile na ivici, ali sam se suzdržao u stanici. Plačem uveče na jastuku, sam sa sobom. Svaka prolivena suza je za moju Melodi.