Ključ moga srca [Druga knjiga]

Imaj me ponovo

✻NAREDNO JUTRO✻

Moram priznati da su mi usne utrnele ljubeći Džejka do same zore. Nestalo je tu i odeće, ali smo se samo na ljubljenju zaustavili. Ova noć je protekla još mirnije od prethodne, a vrela julska noć nimalo nije bila nepodnošljiva iako sam bila prilepljena uz Džejkovo golo telo.
Džejk: Dobro jutro, lepotice...
Još uvek sklopljenih očiju sam se nasmešila i promrmljala sanjivo. Džejkov mali slatki kikot je pomilovao moje uši. Šćućurila sam se uz njega i polako otvorila oči susrećući se sa njegovim.
Anđela: Dobro jutro, ljubavi...
U tišini smo nastavili da se grlimo i da se gledamo nežno, povremeno dotačinjući se vrhovima noseva. Najlepši miris ima ujutru, kada je još pospan kao beba.
Džejk: Po tvom pogledu i mom osećaju, rekao bih da smo oboje dobro spavali noćas.
Anđela: U pravu si. Mada si me mučio do jutra, usne mi bride i dalje..
Džejk: Samo negoduješ, a godi ti.
Zakikotala sam se, te sam legla na leđa i pustila Džejka da se propne iznad mene. Igrao se pogledima sa mojim licem i izloženom golom kožom čineći da se zacrvenim i postidim.
Anđela: Razmišljam da li smo mi... sada... popravili probleme?
Džejk: Nismo sve ispravili, Ejndžel. Ali se pomirili jesmo sigurno. I voleo bih kada bi nastavili da gledamo na svoju vezu kao da nismo ni prekidali, već kao na neku svađu. Može?
Anđela: I meni će to odgovarati.
Zavukla sam prste u njegovu kosu i počela žešće da ga ljubim. Potrebno mi je ovo pre posla, potreban mi je on svakoga dana. Svojim prstima je ispod čaršava šarao po mojoj koži, a njegovo tiho stenjanje je polako prelazilo u režanje.
Džejk: Jebeno sam umirao bez tebe! Mnogo si mi nedostajala...
Kako mi je grickao vrat, moj um se gasio a telo je oživelo. Džejk me je oživeo u trenu.
Anđela: I ti si meni nedostajao, ljubavi... ali ima da zakasnimo na posao.
Džejk: Tek je osam, a smena nam počinje u dvanaest. Mislim da ta četiri sata trebamo kvalitetno iskoristiti.

Žustro se izdigao iznad mene i pružio mi svoj gladan pogled. Palcem i kažiprstom me je uzeo za bradu, znao je tačno šta mi radi.
Džejk: Zar se nismo uželeli jedno drugog..?
Anđela: Skini me.
Zadovoljno se nasmešio i poslušao me. Sa dva prsta je ispod mojih leđa pronašao kopču i otkopčao mi grudnjak. Slatko se nasmešio bacivši ga sa kreveta, te je smestio svoje usne na moje grudi. Koliko je znao rukama da me uzbudi, toliko je znao i usnama. Dok je usnama posvećivao pažnju mojim grudima, prstima ruke je klizio po dnu mog stomaka. Našli su vešto rub mog donjeg veša i zavukli se unutar njih mazeći me nežno i toplo.
Anđela: Budeš li odugovlačio sa ovom predigrom još malo, načekaćeš se mene.
Džejk: Strašno si nestrpljiva, Ejndžel..
Prošuštao je kroz usne i zastenjao na mojim. Uvijao se između mojih nogu samo da bi me izludeo i namerno mi dahtao oko lica.
Anđela: Nisam te imala skoro tri meseca, još od početka svih muka a kamoli od raskida! Ne prebacuj mi ti mnogo.
Snašao se da brzo namesti zaštitu na svoj ud, pa se grubo zakucao u mene. Vrisnula sam pomalo i bolno, te je potpuno izašao iz mene.
Džejk: Rekao sam da to nije bio raskid, već samo svađa. Jasno, Ejndžel?
Preuzeo je kontrolu koja mi se mnogo dopadala, pa je ovog puta nežni legao preko mene. Lepo se smestio između mojih nogu i sada nežno skliznuo u mene. Korak po korak, deo po deo sve do samog korena.
Anđela: Džejk...
Prošaputala sam žmureći i prepuštajući se potpuno ovom trenutku. Osećaj da ga posle toliko vremena imam ponovo u sebi nisam sada mogla opisati. Mogla sam samo doživeti. Zidovi su počeli da slušaju naše uzdahe požude, ljubavi i nedostajanja.
Džejk: Nemoj misliti da ću ovo brzo da okončam..
Anđela: Ni ne želim da brzo završimo. Želim da utolim ovu glad prema tebi natenane. Nemojmo da žurimo, ljubavi...

Zadovoljstvo je preplavilo njegovo divno lice i mahinalno je ubrzao. Kako i ne bi, čak i ja sam žudela za njim nenormalno..! Grebala sam mu leđa trudeći se da sebe kontrolišem i da naše ponovno spajanje traje što duže. Usne su nam plesale u identičnom ritmu sa vrelim znojavim telima, a naš vrhunac se veoma približio.
Anđela: Džejk... zaboga..!
Džejk: Ne još, Ejndžel... samo još malo nam daj...
Držala sam se za njega i skrenula misli samo ga ljubeći. Celo telo i srce se uzburkalo, poludelo je za njim! Nedostajao mi je neopisivo da mislim da čak ni on ne može da pretpostavi koliko je to zapravo...
Anđela: Bože!
Vrisnula sam zabacujući glavu unazad, te sam se ispod Džejkovog tela stresla od užitka. Sve je u meni eksplodiralo, a verujem da je i u Džejku. Zavukao je lice kraj mog vrata duboko disajući, pa smo ostali tako zagrljeni neko vreme. Njegov ud je u meni i dalje pulsirao i pripremao se na sledeću rundu. Nasmejala sam se i to je Džejka trglo.
Džejk: Šta?
Anđela: Već si spreman za dalje.
Džejk: Normalno. Ti misliš da je lako biti bez tebe?
Izdigao se na ruke iznad mene i razigrano me posmatrao. Smeđe oči su mu konačno sijale punim sjajem i bila sam srećna što sam ja razlog tome.
Anđela: Volim te, Džejk.
Iznenada sam ponovo sa ponosom iznela svoja osećanja, te se njegov dlan našao na mom obrazu.
Džejk: Volim i ja tebe, Ejndžel.
Dok su se naša tela spremala da opet započnu njihov način pomirenja, srca su kucala za nežnost i ljubav u poljupcima. Usne su nam se spojile ponovo i zaplesale brisajući svakim pokretom sve ružne stvari iz prošlosti.