Ključ moga srca [Druga knjiga]

Mirna večera

✦Anđela✦

Bez Džejkovog znanja sam otišla i prisustvovala završnom ispitivanju njegovog ranioca. Kroz staklo sam želela samim pogledom da ga ubijem, jer je sada delovao tako neometeno i nonšalantno. Kao da ga nije briga što je nekome zamalo oduzeo život! Priznao je bez trunke srama šta je učinio, ali sam mogla videti na njegovom licu da mu je i krivo što nije pravu osobu upucao. Džejk je prošao dobro, iako mu je sudbina bila da se nađe u nevolji i u Srbiji.
Nije me pitao gde sam provela dan, ali ja sam za svaki slučaj slagala malo više i rekla kako sam bila u nabavci. I jesam bila - kupila sam vino za Vuka koji nas je pozvao večeras kod njega na večeru. To će biti poslednji susret pre našeg vraćanja u Njujork. Džejk se već pripremao za večeru, a čak je i razmišljao da li treba otmeno da se obuče.
Anđela: Odelo i kravata ti sigurno ne trebaju, ljubavi.
Džejk: Misliš? Prošli put si volela moju kravatu, dobro nam je poslužila..
Već je krenuo đavolčić u njemu da se budi, te sam ga "izgrdila" blago ga okrznuvši noktom po donjoj usni. Večeras sve treba da prođe mirno. Mir odavno nismo okusili niti proživeli.

Autom smo se dovezli do Vukovog stana gde je on nas već čekao. Rekao je da će sam spremati večeru, ali ću poverovati u to kada hranu budem probala. Nisam baš sigurna u njegove kuvarske sposobnosti..!
Džejk: Treba uvek neki poklon doneti kada ideš prvi put u goste, a Anđela se odlučila za vino.
Vuk: Ajde ulazite!
Odmah nas je smestio za trpezarijski sto, a njih dvojica su već razvezali neku priču. Džejk je imao smešan glas i akcenat kada je nabadao srpske rečenice. Ali drugačijeg načina za komunikaciju nije bilo. Ili sam barem ja tako mislila sve dok nisu uključili prevodioca na internetu. Tek tada je započela prava zabava, dok sam ja sa strane posmatrala i smejala im se. Reči koje su naizmenično tražili nisu bile ni približne značenju na internetu.
Vuk: Samo se ti smej! Lako je tebi kad znaš dva jezika!
Anđela: Da si i ti učio vredno kao i ja, engleski ti ne bi bio problem sada.
Imala sam za šta da ga grdim i da mu se "rugam". Engleski je sve potrebniji u svetu, a i na internetu. Čudi me uopšte kako se Vuk snalazi.
Za večeru smo imali taman pečen odrezak i salatu, a kada sam probala hranu znala sam da je on nije spremio. Previše je ukusno bilo, nije to specifično za njega.

Anđela: Što ne kažeš istinu, ko je spremio ovu večeru?
Vuk: Ja sam, života mi! Samo sam pratio recept i pažljivo pratio da ne zagori.
Sumnjičav mi je bio, ali nisam želela da više zezam oko toga. Barem je bilo ukusno i u tome sam želela da uživam.
Vuk: Evo pogledajte!
Vuk je još luđi nego što sam mislila - okrenuo je svoj telefon ka nama i pokazao nam video snimak. Snimio je sebe kako kuva! Sedeo je na stolici ispred rerne i skoro da nije treptao kako mu ne bi obrok zagoreo. Još je i kecelju obukao, prava domaćica! Umesto da ga pohvalimo, i Džejk i ja smo prasnuli u smeh.
Džejk: Ti si kuvanje podigao na viši nivo! Lagano možeš da budeš kuvar.
Anđela: Od tebe sam sve mogla da očekujem, ali da u kecelji budnim okom nadzireš hranu to nisam!
Vuk: Da ne bude posle Vuk nije bio domaćin. Eto vam sad!
Nismo prestajali da mu se smejemo sve dok Džejkov telefon nije počeo da zvoni. Nakašljali smo se da suzbijemo taj zarazan smeh, te je Džejk okrenuo ekran ka meni.
Derekovo ime je stajalo na ekranu.