Ključ moga srca [Druga knjiga]

Filmsko veče

Malo je reći da nam se izgled stana dopao - bili smo oduševljeni njime. Sav nameštaj je bio u beloj boji, a ponegde su se nazirale bež nijanse. Iako je i Džejk pratio šta sam ja to birala, shvatio je šta sam zamislila tek kada je svaka stvar bila na svom mestu. Proveli smo prvi dan u Beogradu šetajući se po gradu ceo dan, a uveče smo mrtvi umorni samo zaspali čim smo se dočepali kreveta. Drugi dan nam je protekao u malom sređivanju stana i kupovanju sitnih dekoracija, dok smo veče rezervisali za film u dnevnom boravku. Poslagali smo tanku ćebad na garnituru usred leta, pa smo se zagrlili i pokrili njome. Kokice smo i pre polovine filma pojeli do kraja, pa nam je samo maženje preostalo. Uz Džejka sam počela više romantiku da gledam nego što sam ranije. Pogledali smo "Beležnicu" i još više mi je zagolicala osećanja nego kada sam je prvi put gledala. Valjda je drugačiji osećaj kada si u vezi i kada zapravo nekoga voliš.
Džejk: Moram priznati, ovo mi je omiljeni romantičan film. I nisam mlakonja..!
Anđela: Nisam to ni pomislila. Film je zaista divan.
Ekran televizora je ostao da svetli, a ja sam počela da dremam na Džejkovim grudima. Uspavljivali su me njegovi nežni dodiri i poljupci u kosi. Bila sam sigurna u njegovom naručju kao nikad do sad.
Džejk: Divno si uredila stan, ako ti već nisam rekao.
Anđela: Ovo je već četvrti put da si mi rekao.
Zakikotala sam se i bliže se šćućurila uz njega. Ispod televizora bi nam samo falio kamin i zimi bi bila idealna atmosfera. Topla i pospana sa puno ljubavi.

Anđela: Želim odavno nešto da te pitam... ali razumeću ako ne želiš o tome da razgovaraš.
Džejk: Slobodno, Ejndžel.
Anđela: Šta se zapravo dogodilo sa tvojim ocem?
Pogled mu se malo udaljio, te je uzdahnuo duboko. Očigledno je ovo bolna tema koju je zakopao u sebi najdublje što je mogao.
Džejk: Imao sam sedam godina tada, a Sandra je imala četrnaest. Melodi nikada nije bila tip žene koja će se svađati, već će razgovorom pokušati da izgladi stvari. Tako je i nas učila, mada sam više to usvojio ja nego Sandra. Ona je povukla na njega, teško joj se mogu dokazati neke stvari. Ali tog dana kada je on otišao, video sam da je Melodi bila sasvim slomljena. Nejtan je urlao po kući dok je ona pokušavala da ga smiri. Ali, bezuspešno. Ona je od njega samo želela da ima dom i porodicu. A on je stalno mislio na posao, non stop je putovao... nije baš idealan život kada nemaš oca u kući.
Ućutao se i zabacio glavu nazad na naslon garniture. Ovo je sigurno samo bio uvod u celu priču, ono najgore tek sledi.
Anđela: Šta se onda dogodilo te večeri?
Džejk: Sandra i ja smo sedeli i ćutali na sofi dok su se oni ispred nas raspravljali. Melodi je plakala i gotovo ga molila da ostane sa nama, mislim da su praznici stizali. Ostala mi je upečatljiva njegova rečenica "Ako ne odem sada, izgubiću posao"... a zapravo je tim odlaskom izgubio nas.
Nijednom mu glas nije zadrhtao sve dok poslednju reč nije izgovorio. Otac mu je izabrao posao umesto porodice, to nije lako podneti. Pomazila sam ga po prsima, te sam podigla ruku do njegovog vrata. Žila kucavica je snažno tukla o moj dlan.
Anđela: Želela sam bolje da te razumem, ali mi je žao ako sam ti ovo veče uništila ovom temom.
Džejk: To je bilo pre sto godina, Ejndžel. Sve je u redu, ljubavi.

Poljubio me je u kosu i jače zagrlio. Saznala sam taj njegov bolan period iz prošlosti i sada sam bila potpuno uverena u to da ničiji život nije savršen koliko god spolja deluje da jeste. Svi mi te mračne trenutke krijemo duboko u sebi i borimo se da ih ni na koji način ne ispoljimo i ne predstavimo drugima.
Anđela: Dan pre nego što sam one noći pripita došla u tvoju sobu, dolazila je Melodi. Naravno, bez tvog znanja. Popričale smo malo.. i razumela me je. Što nisam očekivala, da znaš. Ali... tada je rekla nešto što me je jako pogodilo.
Džejk: Šta je rekla?
Osetila sam suze kako se nagomilavaju u mojim očima. Sama ta rečenica u mojim mislima mi je davala nemir.
Anđela: Rekla je da te ne ostavljam i ja. Osećala sam se tako poniženo, ali sa pravom. Zapravo sam bila u istom rangu sa tvojim ocem, ostavila sam te kao što je i on...
Džejk: Da nisi to više ikad pomenula..!
Žešće se trznuo i podigao mi lice svojom rukom ka njemu. Tužan pogled koji je imao i kada smo raskidali je sada zavladao njegovim licem.
Džejk: To nije isto, niti će ikada biti isto. On je imao prost izbor i odabrao je pogrešno. I ti si odabrala pogrešno, priznajem. Ali nije ti bilo lako nimalo, imaš probleme. A te probleme ćemo zajedno da rešimo, Ejndžel...
Anđela: Hoćemo, zar ne..?
Već sam napola zajecala dok me je Džejk svojim dlanom mazio po obrazima. Osmehnuo se sanjivo, te je klimnuo glavom polako.
Džejk: Naravno da hoćemo, ali ujutru... sada je kasno za tako teške razgovore.
Suze mi je obrisao, pa me je oborio na leđa na garnituri i legao preko mene. Ćebetom nas je pokrio, te se svojim čelom naslonio na moje. Dok se spolja prigušeno čuo saobraćaj Beograda, za nas je postojala samo tišina.
Tu tišinu je prekinuo poljubac u kojem smo oboje uživali.
Poljubac za laku noć.