Ključ moga srca [Druga knjiga]

Podudaranje

✦Anđela✦

Nisam čekala ni časa. Dok je policijska patrola hapsila Gejba u hotelu oprezno, ja sam u oružarnici već analizirala njegovo oružje. Svaki minut koji je prolazio je bio bolniji, a bila sam sve bliže istini. Izjedala me je neizvesnost. Mada se i bes gomilao. Jer, ako je Gejb stvarno kriv za sve ovo, prvo će Džejk napraviti haos a potom ću ja izgubiti razum.
Ispalila sam nekoliko metaka iz snajpera ne skidajući prigušivač sa njega, te sam ih pokupila i donela u laboratoriju na analizu. Ispod mikroskopa sam okretala metak, jedan po jedan, i tražila identične tragove. Kod svih metaka su ogrebotine bile iste i poklapale su se sa metkom koji je ubio Melodi.
Jeza mi je sišla niz celu kičmu. Dokaz je upravo ispred mene i znam ubicu. Gejb... zašto baš Melodi?!
Besno sam pesnicom udarila u sto pored mikroskopa da mi se koža odmah zacrvenela. Suze su mi skliznule niz obraze i ubrzo sam briznula u plač. Kako ću sve ovo da objasnim Džejku? Kako?! Osoba koja je bila toliko bliska sa njima ih je izneverila i nanela im neobjašnjivi bol. Toj osobi se ne može nikada oprostiti. Džejk i Sandra su ostali bez majke, a mali Dejmon i Viktorija bez svoje bake. Kako će sada pogledati oca? Tačnije, kako će Gejb pogledati svojoj deci u oči nakon svega što je uradio?
Policajac: Paunović? Patrola je dovela gospodina Mekdauna. U sobi za ispitivanje je.
Nisam ni čula da je neko pokucao na vrata laboratorije. Brzinski sam obrisala suze sa lica i klimnula glavom ka policajcu.
Anđela: U redu, odmah stižem. Neka neko bude ispred prostorije kao obezbeđenje.
Klimnuo je glavom i povukao se, te sam uspela da se saberem. Za nekoliko minuta sam napisala detaljan izveštaj sa balističke analize, pa sam ga odložila zajedno sa ostalim dokazima u fasciklu. To će mi biti dovoljno da izvučem priznanje od Gejba.

Progutala sam knedlu u grlu i očvrsla kako bih što pre dovela ovaj slučaj do kraja. Melodi zaslužuje pravdu. Glasno sam koračala sve do sobe za ispitivanje, pa sam tako glasno i otvorila vrata. Gejb je u lisicama sedeo za starim stolom. Nije se ni iznenadio kada me je ugledao. Možda je čak i čekao da dođem. Iznutra sam gorela od besa, možda bih ga čak i zadavila sopstvenim rukama da smem. Ovako sam samo besno bacila fasciklu na sto ispred njega. Ni trznuo se nije. Sela sam preko puta njega i skupila usne u ravnu liniju. Neću dopustiti da me emocije savladaju, već ću ostati profesionalna. Ma koliko god ružnih reči Gejb zaslužio.
Anđela: Imam sve dokaze. Znam sve. Uzeo si Melodin nakit i potom je ubio. Otkrio te je jedino snajper i tvoj izgovor da si zbog posla već bio u Njujorku.
Ćutao je i gledao me bledo i pravo u oči. Nema vajde od ovoga, neće tako lako priznati. On je tvrd orah.
Anđela: Jedan metak si joj ispalio u čelo i ona je pala mrtva. Samo jedan metak. Ubio si majku svoje supruge. Ubio si baku svoje dece. Zašto? Zašto?!
Gejb: Odakle ti to da sam ja ubica? Od svih ljudi, baš ja?
Skupila sam obrve i u momentu se zbunila. Upravo sam mu iznela sve činjenice i dokaze koji su neoborivi na sudu, a on se igra sa mnom. Igra se sada kada je bez treptaja ubio Melodi..!
Anđela: Shvataš li šta si uradio? Ubio si nedužnu osobu! Melodi je od svih ljudi na svetu najmanje zaslužila da umre! Ne poznajem divniju ženu od nje! Kako si mogao?!
Žustro sam ustala sa stolice i pesnicama udarila u sto. Sada se igrao i sa mojim živcima i strpljenjem.
Gejb: Ti si tek počela da radiš, gušter si u ovom poslu. Ko će tebi da veruje?
Anđela: Mani se mene i mog radnog vremena. Imam dokaze, jake dokaze.
Gejb: Zapravo, ti se mani dokaza. Ko će tebi, gušteru, da veruje?
Anđela: Gade jedan!
Nagnula sam se preko stola i uhvatila ga za okovratnik majice. Stezala sam sve jače i jače, zamišljajući da ga zapravo davim iako mu samo gužvam tkaninu. On je najgroznija osoba koja je hodala na ovoj planeti..!

Anđela: Isti si kao Nubriks. Mislila sam da je on bio najgora osoba ikada, a zapravo si ti to sve od njega naučio. Obično kažu kakav sin, takav otac... u ovom slučaju je kakav učitelj, takav đak. Sramota si za svakog policajca i svaku policijsku stanicu na svetu, gade..!
Procedila sam kroz zube cinično, a zatim sam ga naglo pustila. U pravom momentu zapravo, jer su se vrata otvorila i jedan od policajaca je ušetao kod nas. Približio mi se i na uvo počeo da mi šapuće.
Policajac: Došla je supruga gospodina Mekdauna. Malo je reći da je ljuta, besni ispred i niko ne može da je smiri.
Izdahnula sam nečujno i stegla vilicu. Dođavola! Ako je ona došla, onda je i Džejk stigao. Ili će stići svakog trenutka. Klimnula sam glavom i policajac je izašao napolje.
Gejb: Da nemaš neke loše vesti? Ne izgledaš mi najbolje, možda si u nekoj nevolji.
Osmehnuo se zlobno, ali sam ja napravila zlobniji osmeh.
Anđela: Pre bih rekla da si ti u velikom problemu. Stigla ti je supruga, a mene baš interesuje kako ćeš njoj da objasniš zašto si joj ubio nevinu majku.