Ključ moga srca [Druga knjiga]

Analiza

Mijine kolege iz laboratorije su ranije otišli sa mesta zločina, pa su poneli i dokaze koje smo Džejk i ja pronašli. Mi smo sa još par kolega ostali da utvrdimo da li je sve obezbeđeno i sačuvano. Dok se istraga ne zatvori, žute trake će ostati obezbeđene oko kuće. Nimalo nije kao na filmovima, mnogo duže svaki postupak traje. Dok smo sve obezbedili i sačuvali, prošlo je čak tri sata. Šef je odvezao Eleonorinu ćerku Viktoriju u stanicu kako bi nastavio nju da ispituje. Imao je dugogodišnjeg iskustva, pa mu je bilo lakše da saoseća sa drugim žrtvama.
Džejk: Skarlet je uspela da uzme gipsani otisak, dala mi je da odnesem na analizu. A ja ću probati i sa fotografije da izmerim veličinu i uporedim je sa otiskom.
Anđela: Mnogo ti nešto pominješ Skarlet u poslednje vreme.. sumnjiv si mi.
Gromoglasan smeh je odjeknuo u liftu, te su se vrata otvorila a on me je poljubio osmehujući se.
Džejk: Volim te, ljubomorko.
Anđela: Volim i ja tebe...
On se popeo stepenicama na sprat iznad, a ja sam se pridružila Mii u njenoj laboratoriji. Sedela je na visokoj stolici i ispod belog mantila joj se poznavao trudnički stomak. Prelepo je izgledala, slatka trudnica pink kose.
Mia: Samo što nisam dobila rezultate, tačno znaš kada da dođeš.
Široko se nasmejala, ali lažno. Možda je očekivala da ja to neću prepoznati.
Anđela: Zašto se smeješ lažno kada nema potrebe? Ne moraš da lažeš, barem ne mene.
Mia: Zvao me je Noin otac. Oko imena bebe.
Dovukla sam stolicu do njene i uzdahnula videvši da ju je nešto zaista rastužilo. Noin otac je divan čovek, ali isto tako znam da se Mia ne rastuži zbog nekog glupog razloga.
Mia: Želi da dečaka nazovemo Noa Džunior, kao sećanje na Nou... što je u redu, razumi me! Ali... Noa i ja...
Anđela: Ipak ste vas dvoje želeli da birate imena svoje dece, a ne neko drugi.
Klimnula je glavom bez reči. Jedna od stvari koje su me nervirale kod Amerikanaca je dodavanje reči Džunior na glavno ime. Zašto novorođenče mora da nosi takvo ime? Bespotrebno je!

Anđela: Imaš još vremena do porođaja, ali zapamti da ćeš ti najviše odgajati to dete. Ti određuješ, ti si glavna, a ne Noin otac.
Mia: Hvala ti...
Poljubila me je u obraz uz tihi uzdah, te je monitor na radnom stolu zapištao. Rezultati krvi sa bodljikave žice su bili gotovi i parametri su se pojavili na ekranu.
Anđela: Imamo li nečega?
Mia: Većina krvi je naravno od žrtve, ali postoje i delovi tuđe krvi. Pronašla sam i čestice čvrste tkanine, mislim da je guma. Moguće je da su to rukavice bile, bar mi na to liči po sastavu. One su štitile ubičine ruke, ali je bodljikava žica ipak uspela da ih probode i ostavi nam malo tuđe krvi.
Kuckala je po tastaturi unoseći date parametre u bazu podataka, pa su kružići počeli da se vrte na ekranu.
Anđela: Misliš da možemo naći ubicu?
Mia: Ako se ovi parametri pogode sa nekim iz baze, imaću pravog krivca. Ono što trenutno mogu da ti kažem je da je u pitanju muškarac, muška DNK se izdvojila.
Klimnula sam glavom i polako počela da sklapam kockice u glavi. I zbog otiska čizme u blatu se poklapa sa tim da je muškarac, gumene rukavice... baštovan..?
Mia: Želite li ti i Džejk decu? Jeste li pričali o tome nakon svih strahova i briga?
Presekla je moje misli još jednim problemom koje je samo moja glava napravila. Od onog košmara nisam ni pomišljala na decu, a verujem da će jednom i ta tema doći na red. Ako ćemo gledati Džejkovu reakciju na taj košmar, učiniće sve da i mene i našu buduću decu zaštiti od svega.
Anđela: Nismo pričali... ali hoćemo, pošto je i to jedan od problema. Ne znam...
Mia: Ne želiš da imaš decu sa Džejkom?
Anđela: To se ne dovodi u pitanje, Mia. On je savršen čovek, stvoren za ulogu oca. Znam da bi im carstvo pružio..!
Glupavi, ali i srećni osmeh se nacrtao na mom licu iako smo bili usred nesrećne istrage. Džejk kao tata, i ja kao mama... Ne mora sve da bude košmar i tuga, može da bude najveća radost na svetu.

Anđela: Razmišljaćemo o tome kada dođe vreme, sada imamo preča posla.
Mia: Verujem da biste bili najbolji roditelji, Anđela.
Kada me nazove punim imenom znam da njeno najiskrenije srce na svetu govori. Nasmešila sam se zadovoljno, a pištanje na monitoru nas je po drugi put prekinulo.
Mia: Imam pogodak!
Zaškiljila sam očima, a u tom trenutku je Džejk ušao u laboratoriju. Obuhvatio me je oko ramena i stegao da mi da snagu kao i svakog dana što njegov dodir radi.
Džejk: Vredne li ste, devojke?
Mia: Amm... Pogodak je Kejsi Venigton, ranije osuđivan za provale i nasilničko ponašanje.
Džejk: To je sused..! Jebote, bio nam je ispred nosa!
Anđela: Idemo.
Džejk je izjurio napolje, a ja sam zgrabila sveže ištampan papir Kejsijevog dosijea sa štampača.
Mia: Anđela!
Miin glas me je naglo zaustavio, te me je skupljenih obrva zabrinuto pogledala. Zašto si sada tužna, moja Mia..?
Mia: Razmisli o čemu smo pričale, molim te. Ne pravi sebi problem gde ga nema. I ti i Džejk ste stvoreni za takav život...
Uozbiljila se, a ja nisam mogla tu molbu tako lako da izignorišem. Osmehnula sam joj se da je razuverim, pa sam klimnula glavom.
Anđela: Obećavam ti, razmisliću.