Ključ moga srca [Druga knjiga]

Prinova

✻PAR VEČERI KASNIJE✻

✦Anđela✦

Džejk: Imamo sreće, konačno možemo da odmaramo u miru i tišini.
Anđela: Samo neka su Mia i Noa sve lepo rešili, ostalo je nevažno.
Sa olakšanjem smo mogli da se ušuškamo ispod ćebeta u krevetu nakon dolaska iz Bronksa. Melodin rođendan je prošao baš u njenom znaku, samo što ovog puta nije bilo bala. Nije želela da pravi veliko slavlje obzirom na to da se komšiluk još uvek nije oporavio od svirepog ubistva takozvane kraljevske porodice. Proslavili smo njen rođendan intimno, uz tihu džez muziku i voćnu tortu. Čak je i Melodi bila za to da Noa i Mia dođu kod nje, ali su oni previše vremena izgubili. Trebalo je to nadoknaditi. I zaista, Noa se svim silama trudio da svakog trenutka provede pored Mije, kako više ništa ne bi propustio.
Džejk i ja smo se oko ponoći vratili u vilu, a njih još nije bilo. Šetali su svim mogućim ulicama i parkovima na Mijino insistiranje. Noa je, sa druge strane, bio skeptičan da se Mia ne umori previše. Ipak je ušla u deveti mesec trudnoće, njen stomak je podsećao na veliku lubenicu. Mada, Mijina tvrdoglavost je bila veća od njenog trudničkog stomaka - Noa je morao da pristane na kasnu noćnu šetnju.
Anđela: Imamo mirne dane, kada pogledaš. Nije nam bilo teško da se brinemo oko Mije, ali sada kada se Noa vratio, možemo malo i mi da odmorimo.
Džejk: Pa jel se to moja mala Ejndžel umorila..?
Štipnuo me je za obraz, te sam se namrštila i podigla pogled ka njemu.
Anđela: Ja sam mala? Ja?!
Odmalena nisam volela kada me neko nazove malom, pa tako važi i za Džejka.

Anđela: Ja nisam mala, ne izazivaj me.
Kroz zube sam prorežala, misleći da uspevam sa uterivanjem straha u kosti, ali se Džejk samo nasmejao i preokrenuo me u krevetu. U tren oka se našao iznad mene, te mi je prikovao zglobove za dušek. Malo njegove snage je bilo dovoljno da ja posustanem.
Džejk: Ti to meni pretiš, hm..?
Anđela: Da, baš tebi pretim. Ne možeš me nazivati malom, zabranjeno je.
Džejk: Ili ćeš šta da uradiš?
Ironično je upitao da me je sam njegov ravnodušan pogled iznervirao. Koristi se mojim trikovima i provokativnim rečenicama.
Anđela: Ja... ja ću...
Džejk: Da?
Uspela sam da zanemim pred njim, obrazi su počeli da mi gore, a usne da podrhtavaju. Glatko se spustio do njih i svojim usnama ih okrznuo, taman toliko da se cela moja koža naježi od glave do pete.
Džejk: Nisi toliko hrabra sada... mala.
Namerno je dodao taj nadimak na kraju samo da me isprovocira, ali mi sada to nije pravilo problem. Moj muškarac na meni, njegov vreli dah uspeva da me opija iz sekunde u sekundu. Nežno je rumenim usnama prelazio preko moje brade, vrata, te naposletku preko početka dekoltea što mi je izazvalo glasan uzdah.
Džejk: Op! Mislim da sam našao tvoju slabu tačku, mala...
Anđela: Da imaš lisice sada, saznao bi svašta.
Izdignutih obrva je podigao pogled ka meni, te sam se lukavo osmehnula. Konačno je saznao moju fantaziju o kojoj razmišlja od prvog dana.
Džejk: Tako znači, Ejndžel..? Imate slabost prema lisicama?
Anđela: Možda... Mogao bi jednom da probaš, da proveriš.
Namignula sam mu pakosno, a zatim ga povukla u snažan i topao zagrljaj. Igrali bismo se tako privlačno i prljavo, a onda bi se već u sledećem trenutku pretvorili u najveće maze na svetu.

Džejk: Uvek kad isplaniramo da gledamo film, ti moraš da podivljaš..!
Anđela: Ja?! Pa ti si taj koji me je isprovocirao!
Džejk: Kako da ne!
Otpočeli smo "rat" golicanja u krevetu, toliko da je počeo da škripi. Ali, ubrzo smo našim vriscima nadjačali to škripanje. Ne bismo se ni zaustavili da moj telefon nije počeo da zvoni. Došla sam do vazduha i ugledala Noino ime na ekranu, pa sam se odmah javila.
Anđela: Jel to nekome potreban prevoz čim nas zovete ovako kasno?
Noa: Ma kakav prevoz!
Zadihano i zabrinuto je vikao, pa sam se pridigla na laktove. U pozadini sam mogla čuti sirene, pa i Mijini uplašeni vrisci.
Anđela: Šta se dogodilo? Gde je Mia?!
Noa: Porađa se! Hitna pomoć nas vozi u bolnicu!
Istog trenutka sam prekinula vezu i skočila zajedno sa Džejkom iz kreveta.
Džejk: Konačno stiže?
Džejk se možda i najviše radovao Mijinom porođaju, obožavao je malu decu.
Anđela: Stiže itekako..!
Nije bilo potrebno bilo šta govoriti, maleni vragolan je odlučio da nas iznenadi u sred noći. Dolazi nam prinova.