Ključ moga srca [Druga knjiga]

Čudne okolnosti

✦Anđela✦

Hladnim i skoro pa drhtavim prstima sam masirala veoma bolno čelo. U mraku i u tišini sam sedela na sofi u prizemlju zajedno sa Noom i Miom koja je Luka tek pre nekoliko sekundi uspela da uspava u svom naručju. Džejk je izgleda uprkos svemu uspeo da zaspi sklupčan kao mala beba na sred svog kreveta. Grlio je jastuk i tako spavao. Tuga na licu mu se ocrtavala i dok je bio u dubokom snu. Ostavila sam ga da tako mirno spava za sada, pa sam ostala sa Noom i Miom u prizemlju.
Noa: Znači sigurna si da je snajper?
Anđela: Da, testirala sam dva puta. Samo mi fali da nađem to oružje. Tako ću naći krivca. Samo što mi sve to fali..!
Mia je uzdahnula ljuškajući Luka u rukama. I pored toga što se pre samo nekoliko dana porodila, dovodila je Luka u stanicu i u laboratoriju da radi na ovom slučaju. To samo pokazuje koliko smo svi mi vezani kao jedna velika porodica. Svi smo tu za Džejka.
Mia: I tebi je mnogo značila Melodi...
Klimnula sam glavom ćuteći, te sam skupila obrve. I dalje se sećam kada je došla u ovu vilu i dotakla mi ruke. Njen mekani dodir je veoma podsećao na moju majku. Pored Melodi nisam se osećala toliko udaljeno od svoje porodice, a sada kada je nema nestao je i deo mene.
Anđela: Odmorite se i vi, Luk će se verovatno noćas buditi. Ja ću ostati još malo budna pre nego što se popnem gore.

Sa mnom nije bilo rasprave u teškim trenucima. Poslušali su me, te sam narednih nekoliko minuta provela u mrtvoj tišini. Još jedan trag je bio tu, sve je ukazivalo na običnu pljačku. U celoj Melodinoj kući je samo njen nakit nedostajao. Ono što je bilo čudno je to da su ostale vredne stvari u kući stajale netaknute. Zašto? Bilo koji lopov bi sve pokupio, a ne samo nakit. Mada, nakit mnogo više vredi... Bože Melodi, ko ti je ovo uradio?!
Gubila sam strpljenje, dlanovi su mi se znojili. Džejku će biti još gore kada sazna da ništa ne možemo da uradimo. Zapravo, on ne sme ništa da zna još uvek. Može da zna tek kada se slučaj zatvori. Ako se ikada zatvori...
Džejk: Ejndžel..?
Podigla sam glavu i na vrhu stepenica ugledala sanjivog Džejka. Kao omamljen je bio, možda je i popio neke lekove za smirenje.
Anđela: Džejk...
Brzo je sišao u prizemlje i stao tik ispred mene sa očima punih suza.
Džejk: Reci mi bilo šta, Ejndžel... bilo šta, šta god si otkrila.
Molećivo me je uhvatio za ruke, očajnički želeći da sazna odgovore na sva pitanja. Nažalost, ni reč ne smem reći.
Anđela: Džejk, lepi moj... obećavam ti da ću sve uraditi. Ali ne smeš da učestvuješ u ovome, znaš to i sam.
Zaplakao je direktno ispred mene, te sam mu palčevima obrisala vruće suze. Boli me to što oseća toliku tugu za majkom. Ne mogu ga utešiti time što sve krijem od njega. Zapravo, ništa ne krijem od njega. Ništa ni ne znam..!
Džejk: Melodi više nema, Ejndžel... ko je kriv za to?
Anđela: Naći ću krivca, ljubavi. Obećavam ti i to obećanje ću ispuniti. Kunem ti se svojim životom.
Propela sam se na prste i zagrlila ga toplo oko vrata. Barem ga zagrljajem delom mogu utešiti. Drhtao je u mom zagrljaju.

Sandra: Džejk...
Razdvojili smo se i na ulaznim vratima naše vile ugledali Sandru zajedno sa Viktorijom i Dejmonom koje je držala za malene ruke.
Džejk: Sandra...
Pustila sam ga da joj potrči u zagrljaj. Dok su maleni Dejmon i Viktorija stajali sa strane, tužni i pomalo zbunjeni okolnostima, Sandra je zajecala na Džejkovom ramenu. Džejk je bio njihov stub porodice nakon što ih je otac napustio, a bez majke su sada zaista ostali.
Sandra: Mame više nema...
Obično je Sandra delovala hladnije od Džejka, osećala sam manjak emocija kod nje dok se kod Džejka svaka emocija mogla videti i osetiti. Sada su te tužne emocije podjednake kod oboje.
Sandra: Htela sam da te vidim pre nego što odem kod Gejba u hotel.. tu sam za tebe, bato. Zajedno ćemo prebroditi i ovo.
Nisam želela da im više smetam, pa sam se u tišini popela uz stepenice. Još jednom sam ih pogledala zagrljene i u suzama, te sam skupila obrve. Sve ovo je previše čudno. Kao da ništa u našim životima više nije imalo smisla. Možda zato što stvarno više nema smisla. Bez Melodi ništa nema smisla.
Zašto se ništa ne uklapa u ovom slučaju?
Zašto je sve razbacano?
Zar će ovaj slučaj postati toliko težak?