Ključ moga srca [Druga knjiga]

Prelomni trenutak

✻TRI NEDELJE KASNIJE✻

✦Anđela✦

Tri nedelje bez ikakvih kontakata sa Džejkom, ili sa bilo kim iz Njujorka je bilo teško podneti. Mislila sam da ću sve češće plakati kako su dani odmicali, ali to se nije dogodilo. Verovatno mi je ponestalo suza u očima, da više ne mogu ni da zaplačem. A svi mi nedostaju, čitav Njujork mi nedostaje! U proteklim danima sam pokušavala da sa roditeljima nadoknadim neki deo propuštenih zajedničkih trenutaka otkada sam otišla u Njujork.
Tako je došao i moj rođendan krajem avgusta gde je samo Nemanja došao na pivo i tortu. Da nije bilo njega tog dana da me zasmejava i čačka, teško bih prebrodila sopstveni rođendan. Obično je Džejk voleo da posveti vreme mom rođendanu i da se potrudi za poklon, kao i za neku večeru ili izlazak. Ove godine toga nema.
Nisam želela da pred roditeljima i Nemanjom i na današnji dan budem tužna, pa sam nabacila neki osmeh koji će ih zadovoljiti. Nemanjin poklon je bila nova knjiga, fantastičan triler. Nisam od posla stizala da čitam romane a sada ću se vratiti u taj period kada imam više vremena.
Anđela: Taman da malo obnovim policu, hvala ti Neco..!
Poljubila sam ga u obraz, a zatim se iznad naše kapije zaustavio sivi automobil.
Mama: Jel su to neki neočekivani gosti?
Skupila sam obrve zbunjeno, gledajući kako se oboja vrata otvaraju, pa mi je srce preskočilo par otkucaja. Iz automobila su izašli Džejk i Mia.

Odmah sam istrčala do pola dvorišta u susret Miji koja me je čvrsto zagrlila. Zapravo, čvrsto davila.
Mia: Tako sam se brinula za tebe! Telefon ti je isključen, nemam pojma gde se nalaziš. I Luk je shvatio tako mali da tebe nema u vili. Noa i on su ostali kod Noinog oca, a ja sam krenula da te pronađem. Srećan ti rođendan!
Anđela: Hvala ti..! Morala sam da odem, Mia. Nisam imala izbora...
Bez ijedne reči, Džejk je prošao pored mene i počeo da se pozdravlja sa mojim roditeljima i Nemanjom. Nije kao da će sa razgovorom daleko dogurati jer niko od njih ne zna engleski, a ovo je prvi put da ću ih upoznati sa Miom. Ali kako je prošao pored mene i bez pogleda... ljut je. Kako i ne bi bio..!
Anđela: Baš sam ga razbesnela.
Mia: Da...
Povukla me je dalje od njih i počela da se mršti nelagodno. Već sam znala da se snebiva da mi nešto kaže. Nešto što će mi drastično promeniti raspoloženje.
Anđela: Ispljuni to što želiš da mi kažeš već jednom.
Mia: Džejk je... sada sa Skarlet.
Anđela: Šta?
Mia: Da... otpočeli su vezu od pre nekoliko nedelja...
Eto ga taj bodež koji me nije posetio već nedeljama. Dok su meni nestajale suze da ih isplačem za Džejkom, on se već tada zabavljao sa Skarlet. Šta bih i mogla da kažem, opet sam kriva jer sam ga bez objašnjenja ostavila. Moj odlazak je verovatno značio i naš prekid.
Anđela: Pa dobro... ako je srećan, onda je u redu.
Mia: A ne mogu ja ovo!
Viknula je i duboko izdahnula ispred mene.
Mia: Džejk me je naterao da ti to kažem, on i Skarlet nisu u vezi. Valjda je samo želeo da te napravi ljubomornom. Ili tužnom... ne znam!
Anđela: Znači, nisu zajedno?
Mia: Ma kakvi zajedno..! Ta se spetljala sa nekim drugim, ni ne gleda u Džejka. Kažem ti, sve je Džejkova ideja. Rekao mi je šta da radim i šta da ti kažem dok smo bili u putu.
Ironično sam se nasmejala, ali sam i bila zadovoljna. Shvatila sam šta je pokušao da mi uradi, ali nije računao na Mijinu milostivost.
Mia: Znaš... njuškao je. Razbesneo se u Derekovoj kancelariji i nije hteo da izađe sve dok ne sazna zašto si suspendovana. Mada, sve nas je zanimalo to. A saznao je i za Gejbovu tužbu... zašto nam nisi rekla?
Anđela: Shvataš li da sam time mogla i vas da dovedem do suspenzije? Nadala sam se da će bar neko da me razume.
Mia: I razumem te. Samo nam je bilo teško...
Prigrlila sam je i poljubila u kosu. Od prvog dana se Mia i ja nismo razdvajale, a ovaj moj odlazak je bio bolan i za nas dve.

Uspela sam da na brzinu upoznam Miu sa mojim roditeljima i Nemanjom koji su se oduševili njome. Da im sada sve ispričam šta smo prošle, uradile... oko čega smo se smejale i plakale... ma ne bi mi poverovali!
Nisam znala gde će Mia i Džejk sada boraviti jer mi nije bilo baš razumno da su toliko putovali da bi me samo našli na pola sata. Ispratila sam ih do automobila izlazeći iz dvorišta, pa se Mia vratila na suvozačevo mesto. Dok je ona čekala u autu, prišla sam Džejku držeći ruke u džepovima.
Džejk: Želeo sam da se pozdravim sa tvojima prvo, da ne pomisle nešto loše o meni. Srećan ti rođendan, Ejndžel.
Iako je bio "ljut" na mene, moj nadimak je i dalje bio tu.
Anđela: Nema problema i hvala ti. Moji te nikada neće gledati u lošem smislu, ne brini se. I da, čestitam ti na vezi sa Skarlet. Mia mi je spomenula, drago mi je da se dobro slažete.
Džejk: Da, da... hvala ti.
Klimnula sam glavom, a zatim sam se nasmejala slatko. Pružila sam par koraka ka njemu, te sam se našla tik ispred njega. Niko od mojih nije mogao da nas vidi ovako blizu, a moje srce je kucalo za Džejkom tako jako da želim da se još više pribijem uz njega da i on to oseti na svojim grudima.
Anđela: Mislim da je tvoja laž već viđena, Džejk. Sećaš se poljupca sa Aleksis? Na istu foru si me navukao da padnem, tako da se ista stvar neće dogoditi i sada.
Ponosno sam izgovorila iako sam isprva zaista poverovala. Ironično je frknuo vazduh, te je klimnuo glavom poraženo.
Džejk: Soba 312 u hotelu u Beogradu večeras. U slučaju da želiš da popričamo o tom tvom odlasku.
Bio je kratak i jasan, hotelska soba i iskren razgovor. Nije mogao biti direktniji. Izmakla sam se kako bi upalio auto i odvezao se niz moju ulicu sa Miom. Gledala sam za njima, te sam se naposletku nasmešila. Nikad se Džejkov karakter, zavodljivost i flert neće promeniti.
Ni ne želim da se promeni.