Ključ moga srca [Druga knjiga]

Istinu na sunce

Dok je stajao na ulazu sa njegove odeće se cedila kiša. Nadstrešnica iznad ulaznih vrata je sprečavala da još više kisne.
Noa: Zdravo.
Ogrubeo mu je glas, a moja koža se naježila od tog zvuka. Zaista živ preda mnom stoji.
Džejk: Noa, brate... jesi li to stvarno ti?
Noa: Ja sam. Dobio sam ovu adresu.
Skupljene obrve iznad okvira naočara i zabrinutost na njegovom licu su nešto krili. Odmakla sam se od vrata da ga propustim, pa se našao oči u oči sa Miom. Ona se držala za svoj stomak dok je Noa bio u šoku da ispred sebe vidi svoju trudnu devojku.
Noa: Mia...
Zakoračila je unazad, a ne ka njemu. Suze su joj preplavile oči.
Mia: Ne-nemoguće...
Noa: Sve je bilo lažno, moja smrt je bila lažna.
I Džejk i ja smo se u istom trenutku trgli - njegova rečenica i munja su se poklopili. Šok za šokom. Znam da je svim silama Noa želeo da zagrli Miu, ali posle ovoliko vremena znao je da nema pravo samo to da uradi. Ne može se pojaviti iz vedra neba, kao da je ustao iz groba i oživeo, i sada očekuje da sve bude isto kao i pre. Ne ide tako.
Džejk: Sedi...
Skinuo mu je mokru torbu sa ramena i ponudio mu mesto na barskoj stolici gde je Mia sedela do maločas. Srca svih nas su ubrzano lupala, nestrpljivo iščekivajući objašnjenje za ovu situaciju.
Anđela: Kako misliš... sve je bilo lažno? Ceo tvoj odlazak..?
Noa: Ne, to je istina. Zaista je postojala tajna operacija, i zaista je bila bomba. Nismo znali za nju. Aktivirala se, ali su uspeli na vreme da me izvuku da ne nastradam. Kako bi pljačkaši mislili da su u prednosti, objavili su da su ubili jednog od naših. To je bila moja smrt. Sve je bilo namešteno. Nisam smeo nikuda da se krećem, nikome da se obratim niti bilo koga od vas da zovem. A toliko ste mi nedostajali..! Mia, ljubavi...

Okrenuo se ka njoj, ali je bučan šamar sleteo na njegov obraz. Mijini zubi su zaškripali i bolne suze su se slile niz njene već crvene obraze.
Mia: Već sedam meseci živim u laži... sedam meseci mislim da si mrtav! Zar sam to zaslužila?!
Želela je svašta još da mu kaže, ali je uprkos velikom stomaku uspela da potrči uz stepenice. Bučno je zalupila vrata svoje sobe, a ja sam sela na naslon za ruke na jednoj od fotelja. Sve je ovo iznenada i previše je informacija za nas. Gledam u osobu koju sam smatrala raznetom u komadiće, osobu koju sam žalila i oplakivala zajedno sa Miom. Gledam u oživljenog mrtvaca.
Džejk: Ovo je... vau. Baš velika stvar.
Džejk je zamišljeno prošao pokraj njega i seo na stolicu sa Noine leve strane. Naš mozak nije mogao tako lako da se navikne na ovo, iako je Noina priča bila sasvim logična.
Džejk: Sve ovo vreme... bio si živ?
Noa: Da. Živ, ali izolovan od sveta. Tek kada se operacija završila, Derek je rekao da mogu da se vratim.
Anđela: Stani malo, Derek? Derek Losman? Naš šef?
Klimnuo je glavom, začuđen što ni ovo nismo znali. Izgleda da će i šef imati neka obrazloženja za nas, lagao nas je.
Noa: Mia je...
Anđela: Da, trudna je. Za dve nedelje ulazi u osmi mesec.
Noa: To znači...
Klilmula sam glavom. Čak sam i ja bila ljuta na njega jer se nije javio da je živ. On ne zna kroz šta je sve Mia prošla, koliko je plakala za njim i psihički se kidala. Ali sam isto tako svesna da nije bilo načina da se javi. Da je to uradio, našli bi ga.
Džejk: Saznala je da je trudna na dan kada smo saznali za tvoju smrt. Imali smo strašan period, Noa. Želela je da se baci sa mosta i da time okonča svoj život. Jedva smo je spasili i ubedili da ima razloga da živi. Svakodnevno se trudila da posećuje tvoj spomenik. Brinula se kako će sama proći na porođaju, kako će odgajati vaše dete bez tebe... Budi svestan toga, nije joj lako nimalo.
Noa je sagnuo glavu. Polako je počeo da shvata šta se dešavalo dok je on bio izolovan. Moraće debelo da se potrudi da se ponovo približi Miji.

Anđela: Dobro. Sutra je novi dan, nova nada. Ovo je sve šok i iznenađenje. Svima nama će trebati dosta vremena da povežemo sve... A ti si sigurno umoran. Soba ti je odmah pored Mijine, večeras ni ne pokušavaj da pričaš sa njom. Dosta joj je stresova za jedno veče.
Ćutke je klimnuo glavom, pa je podigao mokru torbu sa poda. U tišini se popeo na sprat dok su ga Džejkov i moj pogled pratili sve dok se nije zatvorio u svoju sobu.
Džejk: Neverovatno.. I Derek je znao.
Anđela: Mora postojati neki razlog. Nemoguće je da je namerno to krio od nas. Da je otkrio ovu tajnu, Noin život bi verovatno zaista bio u opasnosti.
Sada je i Džejka glava zabolela. Jedno obično veče se pretvorilo u veoma čudno.
Džejk: Da proverimo kako je Mia?
Anđela: Bolje ne. Želi da bude sama, poznajem je dobro...
Umesto bilo koje druge reči, Džejk je raširio ruke i pozvao me u zagrljaj. Toplota njegovog tela mi je ponovo unela mir u duši, te sam ga poljubila u nežnu kožu vrata.