Ključ moga srca [Druga knjiga]

Ples

✦Anđela✦

Čuvši Mijinu i Noinu raspravu u autu a potom i malo nežnije glasove, laknulo mi je što znam da će biti oni dobro. Ubrzo će se i to dogoditi, samo je pitanje dana.
Džejk: Sad se više ne moramo brinuti za njih, konačno ćemo odahnuti.
Anđela: Mi ćemo odahnuti trenutno, ali uskoro stiže beba. Kad nas plakanje probudi, bićemo u problemu.
Otpila sam mali gutljaj vina i preko ivice čaše ga pravo u oči pogledala. Sa malo jačom šminkom oko očiju znala sam da imam bolji uticaj na njega. Odmah je na taj moj pogled počeo da zateže vilicu. Mogla sam o bilo kojoj temi da pričam, on ne bi bio koncentrisan na to već samo na moje oči. Kao da sam ga hipnotisala.
Džejk: Za sada je sve u normali.
Pročistio je grlo govoreći malo glasnije kako bi ga i ostali iz ekipe čuli, pa je ponovo isključio svoj mikrofon.
Anđela: Nešto ti nije po volji večeras, ljubavi?
Džejk: Već smo ovde četrdeset minuta, a ja sve više ludim zbog te tvoje haljine. Ti to namerno meni radiš?
Anđela: Ne znam o čemu pričaš.
Zavodljivo sam mu se osmehnula i još malo vina popila. Znala sam tačno šta mu radim, crvena boja ga pokreće. Već mu udara u obraze.
U svoj žalosti za ubijenim Ovenom, muzika za tango je počela da svira u "dvorani". Tako sam je nazvala zbog njene veličine gde može oko trista ljudi da stane. Čudan potez, obzirom da je istraga i dalje u toku. Zapravo, cela ova proslava je čudna kada su u žalosti!
Džejk: Mogu li imati ovaj ples, Ejndžel?
Pružio mi je ruku sa najblistavijim osmehom na planeti, da nisam mogla da ga odbijem ni iz inata.
Anđela: Naravno, mladiću moj.

Doveo me je do sredine dvorane i jednom rukom obavio oko struka. Smeđe oči su mu caklile od uzbuđenja i sreće, te me je žustro pribio uz sebe. Gubio je strpljenje sa mojim provokacijama u javnosti.
Džejk: Baš uživaš u mom mučenju.
Anđela: Šta bi tek bilo da ti kažem da zamišljam kako mi zubima skidaš ovu crnu podvezicu sa noge..?
Uzdahnuo je teško i povećao stisak na mom telu.
Džejk: E sad ću da poludim...
Zakikotala sam se zločesto, ali mi više nije bilo do smejanja kada je svoje usne spustio na moj vrat. Gricnuo ga je blago, kao neki nežni vampir te sam na koži osetila kako mu se usne pretvaraju u smešak. Igramo se oboje sa vatrom kao da ne znamo šta će nam se dogoditi kada se opečemo.
Nežno je zavukao ruku u prorez moje haljine i peo se sve više uz butinu, zakačivši i podvezicu oprezno zbog oružja. Žmarci su mi podišli pod kožu i uzdasi su mi postali teški.
Džejk: Vidiš sad kako mi je...
Anđela: Što, baš je zanimljivo.
Šaljivo sam odgovorila iako mi nimalo do šale nije. Tango je ples ljubavi i strasti, a mi to sada definitivno pokazujemo. Imali smo puku sreću što niko nije video kako se Džejkova ruka ispod haljine dohvatila moje gole zadnjice. Okret po okret, nekoliko puta sam se našla pribijena žustro uz Džejkovo telo. Moji kukovi su uspeli da se uvijaju uz njegove pa je slasno dlanove protrljao niz njih.
Anđela: Ono što nisi mogao da uradiš kada smo plesali kod Melodi, sada slobodno možeš.
Nasmešio se tačno znajući o čemu pričam. Tada sam nosila farmerke i nije bilo šanse da se Džejkove ruke zavuku i dodiruju moju kožu.
Džejk: Želja mi se ostvarila napokon.
Anđela: Ko čeka, taj i dočeka.
Džejk: Ali ti mi i dalje nisi otkrila jednu od tvojih najvećih fantazija.
Okrenuo me je i našla sam se ponovo licem u lice sa njim. Tačno, za dve godine veze mu to još nisam otkrila.
Anđela: Opet kažem, ko čeka taj i dočeka.
Zločesto sam mu se nasmešila i ovlaš mu poljubila usne, da ih ne umažem previše crvenim karminom.

Divnu muziku tanga prekinuo je glasan pucanj sa sprata, te smo odmah uključili naše bubice u ušima. Ljudi su počeli da vrište i da prave gužvu od panike, a Džejk i ja smo se probijali kako bi došli do stepeništa.
Derek: Polako vas dvoje! Sa oprezom!
Šef nam je u bubice viknuo. Sa lakoćom sam u hodu izvadila oružje iz podvezice i pratila Džejka koji je svaki drugi stepenik gazio. U istom mahu smo podigli oružje čvrsto ispred sebe, ali je prizor bio više tužan nego strašan. Mladi Vejd koji je danas dočekao trideseti rođendan je sada ležao u lokvi krvi koja se širila. Nad njim je stajao Lukas, njegov rođeni brat sa pištoljem i dalje uperenim u Vejda.
Anđela: Polako spusti pištolj na pod i polako stavi ruke iz glave.
Plašila sam se da ovo ne eskalira u još veću pucnjavu, te sam se samo nadala da će me Lukas poslušati i učiniti onako kako sam mu rekla. Bez naglih poteza.
Fiona: Vejde!
Džejk: Ni slučajno ne prilazite!
Uspeo je da zadrži Fionu dalje od Vejdovog tela i Lukasa ne pokrivajući mene dok sam i dalje znojavih ruku držala svoje oružje. Lukas je ukopan stajao u mestu. Ako sada naglo počne da puca, staviće me u mnogo goru poziciju da ću okidač morati da povučem kako bih ga zaustavila.
Anđela: Ponoviću ti, spusti pištolj na pod i polako stavi ruke iza glave Lukase. Nemaš kuda odavde da pobegneš, kraj je.
Mrtvih očiju me je pogledao i najzad uradio kako sam mu rekla. Nisam posustala, prišla sam mu brzo i stavila lisice na ruke.
Anđela: Lukase Pejn, uhapšeni ste za ubistvo svog brata Vejda Pejna.