Ključ moga srca [Druga knjiga]

Ispravka greške

✦Anđela✦

Džejk i ja smo sedeli na zadnjem sedištu Vukovog automobila. Zagrljeni, spokojni, ispunjeni toplinom ljubavi, a ja obasuta Džejkovim poljupcima u kosi. Ljubio me je krišom od Vuka, prateći ga u retrovizoru dok je on već izmoreno vozio do našeg stana. Naše mesto je možda u Njujorku, ali dom smo stvorili u Beogradu.
Džejk: Namučio si se večeras, Vuče.
Anđela: Da, izvini bato...
Vuk: Šta ću... čudni ste. I vi i ta vaša veza.. Mada, možda sam i ja bio takav, ne sećam se.
Umorno je uzdahnuo i pratio put ispred sebe, dok sam se ja samo još bliže šćućurila pored Džejka. Srce mi je srećno cupkalo u grudima znajući da sam napokon u mirnom položaju sa Džejkom.
Džejk: Šta ću ja sa tobom, hm..?
Promrmljao mi je pored uha dok smo čekali na semaforu, te mi je stegnuo butinu. Odmah su mi obrazi buknuli u crvenilo.
Anđela: Džejk... ne sad...
Džejk: Dobijaš kaznu noćas, spremi se.
Nasmešila sam se sklanjajući pogled iako želim neprestano da ga gledam. Od sada pa zauvek.
Anđela: Hoće li ta kazna biti snažnija nego inače..?
Džejk: Biće veoma snažna, budi ubeđena u to.
Ostavio mi je krišom poljubac na usnama, pa se Vuk nakašljao, nevezano sa nama. Srećom, to nas je zaustavilo sve dok nismo stigli do naše ulice.

Vuk nas je ostavio ispred zgrade, pa smo se popeli do našeg sprata. Pre samo par sati smo ovuda prošli nervozni, besni, zbunjeni i razočarani. A sada, prošli smo umorni ali opet puni ljubavi. Kao što uvek i treba da budemo.
Koračala sam pored Džejka, a kada sam stopalima potpuno kročila u stan on me je pribio uz vrata grubo da sam vrisnula. Svoju putnu torbu je bacio na pod i jednom rukom mi zarobio oba moja zgloba.
Anđela: Zar nećemo... popričati o svemu? Kao što oduvek to radimo.. rešimo probleme...
Džejk: Ne misli da ćeš se izvući sa razgovorom iz kazne. Obožavam da te kažnjavam, pogotovo kad je u pitanju seks pomirenja nakon bure.
Nasmejali smo se u istom trenutku i žustro slepili usne zajedno, kao dva papira lepkom. Skidali smo jedno drugome odeću lako, ipak nam nije prvi ni poslednji put. Napamet smo koračali do spavaće sobe u kojoj smo se žučno i posvađali, a sada ćemo se žučno izmiriti.
Pala sam na krevet, a Džejk odmah zatim preko mene ne odvajajući svoje usne od moje kože. Grubo mi je grizao vrat, dajući mi do znanja koliko sam ga razbesnela, ali i koliko mu je drago što sada može opet da me ima.
Džejk: Digni noge, Ejndžel.
Skupila sam svoja kolena držeći ih rukama i bila sam spremna da ga primim duboko i to bez ičega. Baš to se i desilo, zakucao se u mene do korena. Vrisnula sam njegovo ime i nisam imala nameru da tu stanem. Znam da će me naterati da još milion puta noćas vrisnem njegovo ime.
Džejk: Baš takvu te volim... kada me dozivaš u žaru...

Izvijala sam telo ka njemu dok me je uzimao kako je želeo. Ruke su mu šarale po čitavoj mojoj koži ostavljajući neizbrisive tragove, pa čak i poneku modricu od njegovih prljavih udaraca. Najviše po zadnjici, crvenila se od njegovih šaka. Bio je neviđeno grub, žustar i vešt - želeo je da se sutra jedva pomeram zbog haosa koji sam načinila. Što i zaslužujem. Ipak, ovaj buran seks ne bih menjala ni za jedan drugi.
Umorno je pao na mene dok se do poslednje kapi praznio u meni što je činilo da mi zvezdice igraju pred očima. Noktima sam mu prelazila po leđima, a potom su usledili oni nežni poljupci koje samo Džejk može da izvede. Sva mesta koja je izgrickao toplo je ublažio svojim mekanim usnicama.
Anđela: Održao si svoju reč, bio si baš grub.
Džejk: Naravno da jesam. A sad želim da čujem - čija si ti?
Zakikotala sam se jer je njegov ud i dalje pulsirao u meni, kao da iz aviona nije očigledno čija sam.
Anđela: Samo tvoja, Džejk. Samo tvoja, ljubavi...
Prošaputala sam mu u mraku, pa smo spojili usne polako i postepeno plešući njima.