Ključ moga srca [Druga knjiga]

Suđenje

✻MESEC DANA KASNIJE: FEBRUAR✻

✦Džejk✦

Anđela se zajedno sa Derekom pobrinula da Gejbovo suđenje bude ubrzano i da on što pre dobije presudu. Obično prođe nekoliko meseci pre nego što se glavno suđenje dogodi, a zahvaljujući njima dvoma Gejbu se sudi nakon samo mesec dana. Teško je bilo prebroditi Božić i Novu godinu bez Melodi koja je umela da unese pravi praznični duh u svakog od nas, a uskoro stiže i moj rođendan u februaru. Provodio sam ga uvek uz njene zagrljaje i poljupce, a sada ću ga provesti danima u sudnici. Ne mogu reći da se bol nije smanjio za ovih mesec dana, Anđela je uvek bila pored mene i pružala mi oslonac. I dalje sam bio u žalosti, ali sam lakše to podnosio. Sa Sandrom se čitavih mesec dana nisam čuo ni video, pa čak ni za praznike. Očigledno je da smo se udaljili nakon majčine smrti. Ono što je mene još više udaljilo je to da je stalno bila u kontaktu sa Nejtanom. Od svih je to krila, a i sama zna koliko smo se mučili zbog njega. To zahteva objašnjenje.

U sudnici je bilo hladno, a Gejb je bio još hladniji na optuženičkoj klupi. Obukao se u odelo, kao da ide na neko slavlje a ne na sud. Čak je imao i advokata kraj sebe. Izglasio se nevinim, verovatno mu je tako savetovao advokat ali uprkos tome njegovo priznanje je sve rešavalo i nadao sam se da će ovo suđenje biti brzo i jednostavno.
Dok se sudija pripremao da pročita naglas donesenu presudu, bacio sam pogled na Sandru koja je sedela na drugoj strani sudnice. Izgledalo je kao da brani Gejba, da ga podržava. Kako je i dalje mogla da se nada da će sudija da mu da pomilovanje? I da ga ne osudi, zar ga ne mrzi? Zar ne mrzi ubicu svoje majke?
Sudija: Presuda je donesena.
Anđela me je zadržala za lakat i pomogla mi da ustanem. Nisam ni slušao početak govora sudije, već sam konstantno gledao u Gejba. Prazan pogled, prazna duša. Ništa od njega nije ostalo. Više nije onaj Gejb kojeg sam prvi put upoznao, sada je potpuni stranac i monstrum za mene.
Anđela: Džejk...
Dozivanje mog imena me je vratilo u realnost i tada sam pogledao u sudiju.
Sudija: Sudeći po svim iznesenim dokazima, priznanjima i izveštajima, osuđuje se Gejb Mekdaun za ubistvo sa predumišljajem Melodi Parker. Predviđena kazna prema poroti je doživotna kazna zatvora bez uslova za parolu.
Srce mi je sišlo u pete. Pravda koju sam želeo je zadovoljena i krivac je kažnjen.
Anđela: Pobedili smo..!
Zagrlila me je srećno, a Sandra je sa druge strane počela da jeca. Gejba su već polako odvodili, a on je zadržao taj prazan pogled. Kao da mu je svejedno...
Anđela: Ljubavi, pravda za Melodi je zadovoljena..
Džejk: Da.. da..! Konačno može da počiva u miru.
Još snažnije sam je zagrlio i poljubio u vrat krišom. Ovo je samo još jedan trenutak koji mi je pomogao da prebrodim njenu smrt. Izašli smo iz sudnice na svež vazduh zagrljeni, a Sandra je već bila napolju. Nije ličila na sebe. Više nije bila ona sređena i našminkana plavuša koja je sa samopouzdanjem gledala na svet. Sada su joj suze razmazale šminku i nije ni znala gde se nalazi. Bila je u nekom drugom svetu.
Džejk: Ejndžel... idi ti u vilu i čekaj me. Pusti me da popričam sa Sandrom nasamo.
Sa blagim smeškom je klimnula glavom i pružila mi poljubac u obraz. Stvarno je učinila mnogo toga za mene u ovih mesec dana. Bdela je nada mnom, tešila me kada plačem, trudila se da me oraspoloži, ali i da održi sećanja na Melodi koliko god može.

Čim se Anđela autom odvezla od suda, prišao sam Sandri. Besno me je pogledala.
Džejk: Moramo da popričamo, Sandra.
Sandra: Šta, želiš da mi kažeš kako bih trebala da ga mrzim?! Da ga nikada više ne vidim?! Da ne treba da plačem jer je osuđen?!
Sve što je govorila bilo je vezano za Gejba. Nijednom nije pomenula Melodi, pa zar je naša majka to nepoštovanje zaslužila?!
Džejk: Da, treba da ga mrziš..! Ali što je još važnije, treba da tuguješ za majkom. Melodi nije nestala samo iz naših života, šta misliš kako će biti Viktoriji i Dejmonu?
Sandra: A kako će im biti i bez oca?! Kako će im detinjstvo biti?!
Džejk: Isto kao što je i naše bilo!
Povisio sam ton na nju što nikada pre nisam uradio. Očigledno nije očekivala da ću to da uradim.
Džejk: Uostalom, ti možda i jesi odrasla sa ocem. Rekao mi je da ste se svih ovih godina čuli, javila si mu i za majčinu smrt.
Sandra: Dolazio je...?
Džejk: Vidim da nisi iznenađena nimalo. Kako si mogla..? Ostavio nas je i ti si bila u kontaktu sa njim. Zar ne znaš koliko se naša majka mučila da nas odgaji sama?
Ćutala je nemo ispred mene. Da, nije imala odgovor na sve ovo. Izgleda da starije dete nije sigurnost da će biti i najpravednije dete u porodici.
Džejk: Saberi se zbog dece, neka oni barem imaju dobro detinjstvo. Barem im to omogući i ne laži ih u vezi oca. Jer ako ih budeš lagala, ja ću im ispričati šta je tačno Gejb uradio.
Nije ovo bila pretnja, niti sam želeo da ima to značenje. Ali ću sigurno biti pravedan i prema Viktoriji i Dejmonu, makar i to bilo previše bolno za njih.