Ključ moga srca [Druga knjiga]

Raskol

✦Anđela✦

Rano smo otišli sa Vukove večere i vožnju u automobilu smo proveli u tišini. Ja je provodeći tugovaći, a Džejk negde u svojim mislima. Znam da razmišlja o tome da li da prihvati ponudu ili ne, i da mu je sve ovo teško palo. A opet se ja osećam sebično jer ne želim da je prihvati kako ne bismo prolazili kroz nove nevolje i skraćivali jedno drugome živote.
Ušli smo ćutke u naš stan i zaputili se ka spavaćoj sobi. Videla sam da se Džejk nervozno šetka ispred ormara i mislila sam da je već na putu doneo odluku.
Prihvatiće ponudu.
Džejk: Ja.. ja.. ja ne znam. Ovo je tako zbunjujuće.
Anđela: Ali nije, Džejk. Znam da hoćeš da prihvatiš tu ponudu, i shvatam te. Sve što je ostalo je da potvrdiš Dereku to i da se spakuješ za let večeras.
Okrenula sam se ka prozoru i time njemu okrenula leđa da ne vidi kako mi se oči pune suzama. Opet moje srce prokleto boli!
Džejk: I ti tek tako odlučuješ da odem? Nije ti stalo do ovoga?
Anđela: Molim?
Sada sam se već žustro okrenula ka njemu. I sa primetnim zbunjenim izrazom lica. Džejk je bio namršten.
Džejk: Tako ti je laka pomisao da sada u sred noći samo odem preko okeana, i to u mornaricu?! Otkad ti tako lako donosiš odluke?! Zar ne misliš o tome šta će biti sa nama?!

Potisla sam svoj bol i naljutila se. Samo želim najbolje za njega.
Anđela: Naravno da mislim o nama, ali se ovde radi o velikoj stvari.
Džejk: I naš zajednički život je velika stvar! Uvek imamo ovaj problem, i to zbog tebe! Nikad ne želiš da kažeš šta zaista misliš, ne želiš da ja pogrešno shvatim ili se naljutim. Tako je bilo i u prošlosti! Da smo svaki put rešavali probleme kada bi ti bila iskrena od samog početka, možda se ne bi rupe u vezi stvorile!
Anđela: Hoćeš da kažeš da mi ne veruješ? Da sam ja upropastila našu vezu jer ne pokazujem svoja najdublja i tužna osećanja?!
Džejk: Govorim o tome da više ne mogu da ti čitam misli!
Raširio je ruke besno i sa vatrom u očima me pogledao. Svega mu je bilo dosta, videlo se. Poznajem i taj osećaj...
Džejk: Ne mogu da ti pročitam misli i da znam da li zaista misliš ono što i kažeš! Dovodiš me nekada u sumnju da li je sve ovo istinito..
Anđela: Jel ti to pričaš o našoj ljubavi?!
Džejk: Da!
Iz sve snage je dreknuo da mu je verovatno grlo zagrebalo, a potom je besno bacio jaknu na krevet. Počeo je da sumnja i u moja osećanja prema njemu, celoj ljubavi, usponima i padovima tokom ove tri godine.
Anđela: Posle svega što se dogodilo među nama, ti sada sumnjaš u to da te volim?! Stvarno Džejk?!
Džejk: Sumnjam u ovo što mi sada govoriš! Govoriš mi da treba da prihvatim mornaricu, a oči ti govore nešto drugo. Dosta mi je tvog skrivanja pravih osećanja!
Anđela: Zato što mislim o tome šta je najbolje za tebe! Mislim da je ovo idealna prilika za tvoju veliku karijeru! Na to treba da misliš, Džejk..!

Odjednom smo se ućutali i ostali smo samo da se gledamo stojeći nasuprot jedno drugome dok je krevet bio između nas. To što nije ništa govorio je samo dodatno stvaralo nervozu u meni.
Džejk: Tebi je izgleda preča karijera od našeg zajedničkog života, zajedničkih snova... Ništa od toga ti nije palo na pamet.
Anđela: Džejk, nemoj da me vređaš na najgori način.
Džejk: Umoran sam od svega. Umoran sam od toga da te ubeđujem konstantno da si ti moj život i moja budućnost. Ti si moj život! A tebi do naše veze nije nimalo stalo.
Sada me je tuga obuzela potpuno. Suze su mi skliznule niz obraze i grlo mi se zatvorilo od knedle koja se svake naredne sekunde povećavala od bola.
Anđela: Nije mi stalo... ako mi nije stalo, onda odlazi! Nemaš o čemu da razmišljaš više!
Zgrabila sam njegovu jaknu i bacila mu u ruke besno.
Anđela: Slobodno prihvati sve što ti se nudi, jer svakako nemaš više šta da izgubiš. Pošto mi nije stalo nimalo, neće ti biti problem nimalo!