Noćni čuvar

~Nemoguće~

Probudila sam se u 7:30. Napokon vikend ležala sam u krevetu petnaest minuta. Onda sam napokon ustala i sišla na doručak. Uvijek jedem pahuljice za doručak tako ni ovaj dan nije bio iznimka lijeno sam se odvukla do sobe i presvukla u traperice, majicu kratkih rukava Pravila igre. Obula sam crvene visoke starke i izašla van. Uvijek ujutro idem na trčanje tako da sam ipak obukla trenerku. Svezala sam kosu u rep i krenula svako jutro trčim 5 km. Stavila sam slušalice u uši i pokrenula pjesmu Dani California. Polako sam trčala i u jednom trenutku nepažnje zabila sam se u neku osobu. Ugasila sam pjesme i spremila slušalice u džep.

"Oprostite ja..."-rekla sam i podigla pogled ispred mene je stajao isti konobar iz dvorane Kristal.

"U redu je, ja sam kriv."-rekao je, očarano sam ga gledala.-"Ispao ti je mobitel."-rekao je nasmiješeno i dodao mi mobitel.

"Ja.... ovaj samo."-pokušavala sam nešto reći ali jednostavno nisam mogla uzela sam mobitel.-"Ja ovaj hvala."-jedva sam rekla na što se nasmijao.

"Voliš Pravila Igre?"-upitao je i bacio pogled na moju majicu.

"Da oni su mi najdraži bend. Voliš li ih i ti?"

"Da imaju savršene pjesme. Imaju koncert u Zagrebu za mjesec dana."

"Da znam."

"Da ovaj nisam se predstavio ja sam Mario Štrlek, drago mi je."-nasmijao se i pružio mi ruku.

"Ja sam Nina Rog. Imaš prezime kao rukometaš Manuel Štrlek on je baš cool."

"Da, hvala. Ti imaš prezime kao Marko Rog. I on je zakon."

"Da, zanimljivi su."-rekla sam.

"Bilo mi je drago,moram ići."

"Da i meni je bilo drago."

"Vidimo se."-rekao je i prije nego sam uspjela odgovoriti otrčao je šokirano sam gledala za njim.

"Vidimo se?"-upitala sam samu sebe.

Gledala sam za njim. Najednom se okrenuo preko ramena i nasmijao mi se. Gledala sam i nevjerovala sve dok mi se nije skroz izgubio iz vidika. Što se to upravo dogodilo?! Pomislila sam.

"Ah svega ti."-rekla sam.

Još jednom sam se osvrnula oko sebe. Kad sam se uvjerila da ga nema nastavila sam trčati, ali ovaj put kući putem kojim je on otišao. Trebalo mi je oko pola sata do kuće.

"Doma sam!"-povikala sam odmah s vrata.

"Šta se dereš svi te čuju?!"-upitala me seka koja je sjedila za stolom u kuhinji.

"To mi je i bio cilj!"-ponovno sam viknula samo da ju naživciram.

Preokrenula je očima. Otišla sam u kupaonicu i istuširala se. Obukla sam novu odjeću i otišla u sobu uključila sam mobitel i provjerila poruke i pozive. Ništa pametno, otvorila sam knjigu iz talijanskog morala sam ispraviti jedan iz gramatike. Otvorila sam knjigu i bilježnicu krenula sam učiti. Nisam imala sreće misli su mi se stalno uporno vraćale na Maria. Na njega i njegovu zadnju rečenicu: "Vidimo se."  
Dovraga volim talijanski i ide mi zašto sam ga morala sresti baš danas sad ne mogu misliti na ništa osim njega. Mario u grob ćeš me otjerati! Pomislila sam.

"Što to radiš?"-upitao me tata koji se odjednom stvorio iza mene.

"Ja... ovaj učim talijanski imam jedan, kraj godine je ako ne ispravim moram na produžnu. To mi sad uopće ne treba ni najmanje!"

"Kako to misliš sad ti to uopće ne treba?"-upitao je nasmijano.

"Ma samo.... zaboravi."-rekla sam bezvoljno.

"Što je našla si nekog i sad si ne možeš dopustiti produžnu?"

"To je zapravo istina. Kako si znao?"-upitala sam sumnjičavo.

"Ja sam nekoć imao isti problem samo sa matematikom, uspio sam. Znači da ćeš uspijeti i ti."

"Hvala tata, ali ja ne znam mogu li to, ja stalno razmišljam samo o njemu i ne mogu se fokusirati."

"Tko je on?"-upitao je i prišao mi.

"On je... čekaj zašto te zanima i još važnije zašto ti to govorim?"

"Pa tata sam ti i zanima me."

"Pa ne znam ga uopće dugo i znam samo da se zove Mario Štrlek."

"Mario Štrlek to mi je poznato nešto ali ne znam od kud."-rekao je.-"Okej idem ja i ne brini šutit ću okej?"

"Da, hvala ti."

"Ništa i drugi put."-rekao je i izašao uz osmijeh.

Razmišljla sam i o Mariu i o tatinoj reakciji. Odnekud mu je poznato, kako je to moguće. Pokušavala sam nastaviti učiti ali jednostavno nisam mogla. Što je najtužnije ja to znam i volim talijanski. Ali Mario mi je pobrkao sve u glavi ne znam više ništa, a imam samo danas i sutra da naučim talijanski. Uvijek dobivam petice i četvorke moram ispraviti tu ocijenu tako da ću se potruditi za četvorku. Učila sam kao idiot dok mi tata opet nije ušao u sobu.

"Jel ide?"-upitao je a ja sam se automatski bacila na drugu stranu kreveta.

"Čovječe! Slijedeći put najavi kad dolaziš okej?"

"Dobro okej došao sam ti samo reći da je ručak spreman."

"Ouuu, okej stižem za minutu."-rekla sam na što se nasmijao i izašao.

Složila sam knjige na hrpu i pospremila ih u ormarić za knjige i izašla van iz sobe zaputila sam se dolje na ručak. Za mnom je silazila i Karla moja seka. Sjeli smo za stol i ručali. Jeli smo juhu, njoke, krumpir, prženo meso sa sirom i salatu. Ručak je završio ubrzo tako da smo se svi razletjeli na svoju stranu. Otišla sam u sobu i zatvorila vrata i bacila se na krevet uzela sam laptop. Mario mi jednostavno nije dao mira. Otišla sam na Instagram i potražila ime Mario Štrlek u tražilici izbacilo mi je pet osoba pod tim imenom pretražila sam ih sve u zadnjem sam se ponadala da je on. U opisu je pisalo svašta, ali mislila sam da je to on zbog zadnje tri riječi u opisu: Svečane Dvorane Kristal. Imao je privatni račun nisam mogla znati da je to on ali sam riskirala i poslala mu zahtjev u tom trenutku mi je došla obavijest da me propustio da ga pratim. Pregledala sam slike da to je on ima slika s mora s plaže iz raznih hotela... odmah nakon toga stigla mi je obavijest da me prati. Nisam znala što bi to trebalo značiti ja sam pratila njega i upravo je on počeo pratiti mene. Ovo postaje čudno, uzela sam gutljaj Monstera koji se nalazio na mojem noćnom ormariću. Dugo sam istraživala i popisivala u jednu posebnu bilježnicu sve podatke koje sam mogla saznati to će mi biti potrebno. Istraživala sam a noć je polako padala. Bila sam umorna, ali nisam prestajala istraživati. Zaspala sam s laptopom na koljenima i prstima na tipkovnici. Netko je ušao u moju sobu zaklopio je laptop i odnio ga do radnog stola stajao je ispred mene kad sam počela otvarati oči da vidim tko je taj netko je polako otišao. Ustala sam se nisam mogla vjerovati dobro ujutro ću saznati tko je to bio vjerojatno moj tata.

A/N Vote and coment!:) ;) ♡♡☆