Noćni čuvar

~Problem~

Došao sam k njoj u pola pet ujutro, čekala me s otvorenim prozorom.

"Hej Mala, zašto ne spavaš?"-rekao sam tiho i poljubio ju u glavu.

"Htjela sam te dočekati."-rekla je i zagrlila me.-"Nedostajao si mi... jako. Jesi umoran?"-upitala je i pogladila me po glavi i spustila svoju ruku sve do mojih prsa.

"Okej sam."-nasmijao sam se.

"Dobro ti stoji to odijelo."-rekla je i poljubila me u obraz.

Nasmijao sam se i zagrlio ju.

"Jedva sam čekao doći ovdje."-rekao sam i sjeo na krevet.

Sjela mi je u krilo i naslonila svoju glavu na moje rame.

"Ti znaš da si već trebala spavati?"-upitao sam.

"Znam, ali bolje je sačekati tebe nego dobiti par sati više sna. Uostalom nisi li i ti umoran?"

"Ja nisam umoran, navikao sam."

"Razumijem te."-rekla je.

Legla je u krevet i potapšala mjesto pokraj sebe, legao sam iza nje i obgrlio ju rukom oko struka. Nasmijala se.

"Laku noć Dušo."-rekla je i poljubila me.

"Laku noć Mala."-rekao sam.

Nekoliko sati poslije

Nina P.O.V.

Probudila sam se u osam sati, još je spavao, pogladila sam ga po obrazu i poljubila u čelo. Neko vrijeme sam ležala pokraj njega, a onda sam se ustala i sišla u prizemlje. Karla je sjedila pred TV-om, a Toni je jeo palačinke u kuhinji.

"Hej."-rekla sam i ušla u kuhinju.

"Hej."-rekla je Karla.-"Mario je u tvojoj sobi zar ne?"

"Da."-rekla sam sumnjičavo.

"Čula sam jutros da ste razgovarali."-rekla je i prebacila program na TV-u.

Taman sam zaustila da nešto kažem kad je zazvonio telefon. Pogledala sam broj, samo sam preokrenula očima.

"Tko je?"-upitala je.

"Ako se neću javiti što misliš tko je."-rekla sam otišla je u kuhinju i javila se.

Neko vrijeme je pričala, a onda je mene pozvala.

"Tata hoće razgovarati s tobom."-rekla je.

"Reci mu da neću razgovarati."-rekla sam.

"Daj ajde."-rekla je, otela sam joj telefon iz ruke.

"Šta je?!"-rekla sam.

Počeo je pričati gluposti i ispričavati se. Samo sam dala telefon Karli. I otišla na kat. Mario se probudio.

"Hej, dođi ovdje."-rekao je.

Nasmijala sam se i legla kraj njega.

"Sad bolje?"-upitala sam i pogledala ga.

"Da."-rekao je i uhvatio me za ruku.-"U subotu idem opet, a rekli su da će me pozvati jedan dan tijekom sljedećeg tjedna."-rekao je tužno i spustio pogled.

"Preživjet ćemo."-rekla sam i ustala se.

"Kamo ćeš?"-upitao je, i uhvatio me za ruku.

"Idem dolje."

"De... čekaj."-rekao je i zaklopio oči.-"Kad ideš na trčanje?"-otvorio je oči.

"Uskoro."-rekla sam.

"Idem i ja, ne pokušavaj me zaustaviti."

Nasmijala sam se, i otišla u prizemlje nahraniti mačiće. Muški je Grey, a ženska je Alfa. Dok su oni polako jeli, ja sam se spremila za trčanje. Mario je polako hodao kraj mene držeći me za ruku dok nismo došli do njegove kuće, uletio je unutra i spremio se za manje od minute. Izašao je van.

"Spreman sam."-rekao je i osmijehnuo se.

"Brz si."-rekla sam.

Trčali smo, pet kilometara nisam u životu brže istrčala. Razdvojili smo se, otišao se otuširati i presvući kao i ja. Iznenadio me kad se pojavio u mojoj sobi sat vremena poslije.

"Hej, kad si prije stigao?"-upitala sam kad je telefon zazvonio.

Karla se javila, neko vrijeme je pričala, a onda došla u moju sobu.

"Hej Mario."-rekla je na što je kimnuo u znak pozdrava.-"Nina, mogu li popričati malo s tobom nasamo?"

"Naravno."-rekla sam i izašla na hodnik.

"Mama i tata se vraćaju ujutro, nagovorili su napornog Lea da te nadgleda. I saznali su da se viđaš s Mariom idalje... i sad se vraćaju kući. Žao mi je."-rekla je, a u meni je sve plamtjelo od bijesa.

"Za ovo će mi platiti."-rekla sam i vratila se u sobu.

"Šta je sad?"-upitao je Mario.

"Moji su nagovorili kretena iz škole da me nadgleda, i saznali su da se viđamo i ujutro ćemo ih vidjeti na vratima."-rekla sam bijesno i uhvatila se rukama za glavu.

"Sranje."-rekao je Mario i izašao iz sobe, pošla sam za njim.

"Što sad?"-upitala sam.

"Sad ćemo zaprijetiti glupanu."-rekao je.

"Nemoj Mario mislit će da si nasilan."-rekla sam i uhvatila ga za nadlakticu.

"A što da onda radimo više Nina? Ovo prelazi sve granice. Zbog osam godina, oni se odriču svojeg odmora za godišnjicu."

"Znam, i znam da ti smeta. Smeta i meni, ali ne znam više šta bih s njima."

"A da pobjegnemo u Meksiko?"-upitao je okrenuvši se prema meni, pogledala sam ga s podignutom obrvom.-"Ne ozbiljno, znam tipa."-rekao je i uozbiljio se.

"Joj Blento."-rekla sam i osmijehnula se.

"Sad sam i blentav zato što predlažem dobru ideju da ih se rješimo."-rekao je i nasmijao se.

"Imam pitanje."

"Da?"-rekao je otegnuto.

"U ponedjeljak povodom kraja školske godine imamo ples... bi li htio sa mnom?"-upitala sam i pogledala ga.

"Naravno zašto ne."-rekao je i poljubio me u čelo.

"Odlično."-rekla sam.

"A što s tvojima?"

"Ništa, otići ćemo njima ispred nosa."-rekla sam.

"Aha, razumijem, znači kao da ih provociramo."

"Točno tako."-rekla sam, a on se nasmijao.

"Znaš prije nego sam prohodala s tobom smijala sam se puno manje."-rekla sam kad se ponovno nasmijao.

"Ja volim kad se smiješ, smiruje me i oraspoložava."-rekao je i poljubio me u obraz.

"Ja volim kad se ti smiješ, sladak si."-rekla sam, osmijehnuo se kao i uvijek.-"Eto vidiš, bila sam bijesna nasmijao si se i odmah mi je lakše."-rekla sam i osmijehnula se.

"Jedva čekam, ples i sve ostalo."-rekao je.

"O, i ja jedva čekam."-rekla sam i obgrlila ga jednom rukom.

"Volim kad si tako nabrijana."-rekao je i široko se nasmješio.

"Baš si blesav."-rekla sam i zagrlila ga.

"Super."-rekao je sarkastično.

"Nemoj se ljutiti."-rekla sam i prešla mu prstom preko usnica.

Osmijeh mu je zatitrao na usnicama.

"Počet ću se ljutiti ako ne prestaneš ispitivati jesam li ljut."-rekao je i poljubio me.

A/N Vote and coment!♡