Noćni čuvar

~Znam~

Mario P.O.V.

Mario:
Hej, Mala.. Doći ću do tebe, ako nije problem..

Nina:
Ne, nije problem, zašto bi bio?

Mario:
Ne znam, vidimo se!

Nina:
Vidimo se!

Upalio sam auto i zaputio se prema bolnici. Zaustavio sam auto na parkiralištu, i ušao u bolnicu te se zaputio prema njenoj sobi. Ušao sam u sobu, i sjeo pored nje na rub kreveta, nasmijala se.

"Hej."-prošaptao sam, a njene ruke su odmah poletjele prema mom licu.

"Hej."-prošaptala je i poljubila me i dalje držeći ruke na mom licu.-"Nedostajao si mi."

"I ti si meni nedostajala. Žao mi je zbog mog tate."-promrmrljao sam.

"Sve je u redu."-rekla je dok mi je rukom popravljala kosu.

"Nije u redu, nije nas smio onako optužiti. Pričao sam s njim, neće se ponoviti."-prošaptao sam i poljubio ju u obraz.

"Niste se valjda posvađali?"-upitala je i odmaknula ruke s mog lica.

"Jesmo."-rekao sam, a ona je uzdahnula.-"Malo, više smo se porječkali."-promrmljao sam.

"Nemoj se više svađati s njim zbog takvih stvari. Samo ga pusti."-prošaptala je i nježno me zagrlila.

"U redu."-promrmljao sam i poljubio ju.

"Volim te."-prošaptala je.

"I ja tebe."-promrmljao sam i poljubio ju u vrat.

Najednom su se vrata širom otvorila, i u sobu je nahrupilo makar 15 novinara. Koji su odmah započeli s pitanjima snimajući, fotografirajući i primičući mikrofone prema nama.

"Kako se dogodilo? Zašto se to dogodilo? Gdje si ti bio? Tko je dečko koji je bio s tvojim tatom? Je li istina da si iskočila kroz prozor kako smo čuli?"

Nina P.O.V.

Pitanja su pljuštala na nas, nakon nekoliko trenutaka Mario je stegnuo šake i izderao se svojim dubokim glasom:

"Gonite se van! Svi do jednog! Marš van!"-izderao se dok su izbezumljeni novinari trčali van noseći svoju opremu.

Zatvorio je vrata kad su izašli i uzdahnuo te rukama protrljao lice. Okrenuo se i polako mi prišao te ponovno sjeo pored mene na krevet.

"Oprosti što sam vikao."-prošaptao je.

"Hvala ti što si ih otjerao."-promrmljala sam i zagrlila ga.

"Nema na čemu, Mala."-rekao je i uzvratio mi zagrljaj.

"Sviđa mi se kad se tako zaštitnički ponašaš."-prošaptala sam i poljubila ga u vrat.

"A jel'?"

"Mhm."-prošaptala sam.-"Ali ne prezaštitnički."-rekla sam kad sam se odmaknula od njega i vratila glavu na jastuk.

"Mogao bih se onda češće tako ponašati."-promrmljao je i isprepleo prste s mojima.

Osmijehnula sam se, uzvratio je osmijeh i oblizao usnice.

"Nego.. jesu li spominjali kad će te pustiti iz bolnice?"-upitao je zainteresirano zureći u moje oči.

"Ne. Zašto?"-upitala sam, a on je pomalo razočarano i smeteno odmahnuo glavom.

"Nedostaješ mi tamo u apartmanu, a i.. dosadno mi je spavati bez tebe. Ne da mi se spavati samom. Veliki krevet. A u njemu sam samo ja."-promrmljao je tužno spustivši glavu na jastuk pored moje glave.

"Imaš cijeli bračni krevet za sebe i ti se žališ?!"-upitala sam iznenađeno.-"Trebaš biti sretan."

"Nah, radije bih ga dijelio s tobom."-promrmrljao je i poljubio me u čelo.

Nasmijala sam se.-"Nismo trčali sto godina, ispast ćemo iz forme."

"Totalno."-rekao je i kimnuo.

"Samo želim van odavde."-promrmljala sam, a on me primio za ruku.

Nekoliko minuta poslije u sobu je ušao doktor, prilično mlad doktor. Kimnuo je prema nama u znak pozdrava. Nasmiješio mi se i sjeo pored mene. Mario ga je streljao pogledom.

"Tko ste vi?"-upitao je taj novi doktor.

"Njen dečko."-promrsio je Mario bijesno ga gledajući.

On mu se samo nasmiješio.-"Zamolit ću vas da izađete."-rekao je namignuvši mu.

"Zašto?"-upitao je Mario i dalje ga streljajući pogledom.

"Moram pregledati njenu nogu."

"Možeš to napraviti i dok sam ja unutra."-zarežao je Mario.

"Izađite ili ćete dobiti zabranu prilaska gospođici Rog."-rekao je nekim umiljatim glasom.

Mario je čvrsto stegnuo šake i približio mu se. Već sam mislila: jebote gotovo je udarit će ga.

"Ako ja saznam da si nešto pokušao. Bolje me se pazi!"-procijedio je Mario i izašao iz sobe zalupivši vratima.

Mario P.O.V.

Jebeni kreten, izašao sam iz sobe i sjeo u čekaonicu. Mogao joj je pregledati nogu i dok sam ja bio unutra. Iako se pokušavam smiriti, ne mogu, bijesan sam. Ako samo čujem da je nešto pokušao ubit ću ga k'o zeca. Prošlo je dvadeset minuta otkad me istjerao, tek sad ga vidim kako izlazi iz sobe. Naglo sam se ustao i prišao mu. Zadovoljno se smiješio.

"Što je tako smiješno?"-prosiktao sam.

"Izgubit ćeš ju."-prošaptao je i nestao negdje u hodniku.

Već sam htio otići za njim, ali onda sam začuo njen slatki glas koji me doziva iz sobe.

"Nemoj, dođi meni."-prošaptala je.

Uzdahnuo sam, i ušao u sobu. Gledala je prema meni s ispruženim rukama. Prišao sam joj i sjeo na rub kreveta.

"Jel' ti što napravio?"-upitao sam živčano.

"Nije, ne brini se."-prošaptala je obuhvativši moje lice svojim malim rukama.

"Neće te on više liječiti."-rekao sam i odmahnuo rukom.

Kimnula je.-"Nije ništa napravio, ozbiljno."

"Briga me."-rekao sam bijesno.

"Ne bih mu dala da nešto pokuša."-prošaptala je i poljubila me.

Tako mi je nedostajao njen poljubac.-"Znam da ne bi."-prošaptao sam i spustio lice na njen vrat.

Poljubio sam ju u vrat i osmijehnuo se.

"Dugo te nisam tako poljubio."-prošaptao sam joj na uho, i začuo njen slatki smijeh.

"Nedostajao si mi ovakav."-promrmljala je.

"Znam."-prošaptao sam i ponovno ju poljubio primivši ju za ruku.

"Posjete su završile."-iza sebe začujem onog glupog doktora.

"Vidimo se."-prošaptao sam.-"Ako nešto napravi odmah me nazovi."-rekao sam.

"U redu."-prošaptala je, poljubio sam ju i protiv volje se ustao.

Polako sam išao prema izlazu iz sobe, unatraške, promatrajući Ninu. On je i dalje bio unutra nešto popisujući na papire. Izašao sam van iz sobe i zaputio se niz hodnik. Izašao sam iz bolnice i sjeo u auto. (...) Parkirao sam ispred zgrade i ušao u stan. Karla, Toni, Ninina mama i moji su sjedili u dnevnom boravku za stolom razgovarajući o nečemu izgleda važnom. Ignorirao sam pozdrave i pitanja i produžio u sobu. Moram odmoriti od ovoga.

A/N Vote and coment!