Noćni čuvar

~Otkaz~

Probudio sam se iz užasnog sna. Bio sam u bolnici, tamo je bila Nina. Smješila mi se, a zatim je došao on i privukao ju k sebi, zadnje čega se sjećam su njih dvoje kako se ljube. Oblio me hladan znoj, pogledao sam na sat 8:19, jebote. Posjete su tek od 15 pa na dalje, ne želim joj poslati poruku. Vjerojatno još spava. Što ako nisam sanjao? Što ako se to dogodilo ili se događa?! Još uvijek mi se po glavi mota njegova rečenica: Izgubit ćeš ju. Znam da mu ona ne bi ništa dopustila, ali svejedno. Moram otići tamo. Ali opet, ne bi me pustili. Dovraga. Moram joj poslati poruku.

Mario:
Dobro jutro Nina! Oprosti ako sam te probudio.. je li.. znaš već tko..išta pokušao?! Molim te odgovori mi!

Mala:
Dušo, sve je u redu nisam ga vidjela cijelo jutro. Ne brini se; sve je u redu.

Mario:
U redu, oprosti. Jesam li te probudio?

Mala:
Ma, nisi. Budna sam zadnjih pola sata. Ne volim spavati bez tebe. :(

Mario:
Ne volim ni ja spavati bez tebe.. :( Kad će te više pustiti?! Poludjet ću.

Mala:
Žao mi je Macane, nitko mi nije ništa spominjao.

Mario:
'Macane' ?

Poslao sam poruku i nasmijao se, mogao bih se priviknuti na ovaj nadimak.

Mala:
Mhm, pa kad jesi.. Moj Macan..

Mario:
Mogao bih se priviknuti na taj nadimak, sviđa mi se Mala.

Mala:
Drago mi je da ti se sviđa, bilo mi je dosadno, pa ono.. Razmišljala sam o tebi, i o nama... I palo mi je na pamet. Ovdje je tako dosadno. Tako bijelo, tako prazno, još nema tebe.. ne mogu ja ovako.. Kad ćeš doći? Umirem od dosade, dođi što je prije moguće!

Mario:
Doći ću čim budem mogao.

Mala:
Okej. Čekaj dolazi doktor. STARIJI.

Okej, znači dolazi doktor. Stariji je, odlično. Čekam, i čekam, i čekam. I stiže poruka.

Mala:
Hej, super vijesti! Mogu na kućnu njegu od prekosutra!! :)

Mario:
Odlično Mala!! Jedva čekam!

Mala:
I ja!

Mario:
Oprosti, moram ići. Idem trčati, malo do rive, doći ću do tebe za pola sata. Može?

Mala:
Može!

Mario:
Javi se ako te znaš već tko posjeti.

Mala:
U redu, čujemo se.

Mario:
Čujemo se!

Odložio sam mobitel na stol i rukama prešao preko lica. Ustao sam se i obukao trenerku, obuo sam tenisice i izašao iz stana. Spustio sam se stubištem i izašao iz zgrade. Potrčao sam niz ulicu u smjeru rive. Dvadeset minuta poslije došao sam u stan i otuširao se. Obukao sam obične traperice i crnu majicu s kapuljačom. Napravio sam frizuru, naravno. Izašao sam iz stana i spustio se stubištem, izašao sam iz zgrade i sjeo u auto. Uz malo brze vožnje za petnaest minuta sam stigao do bolnice i parkirao na parkiralištu. Izašao sam iz auta i ušao u bolnicu zaputivši se dizalom do njene sobe. (..) Otvorio sam vrata i odmah potrčao. On. Poljubio ju je, u trenutku kad se uspjela odmaknuti od njega jednom je rukom prekrila usta, dok mu je drugom htjela opaliti šamar; no zgrabio ju je za zapešće. Istrgnuo sam njeno zapešće iz njegove ruke i udario ga šakom posred lica. Zgrabio sam ga za kutu i počeo ga vući za sobom van iz sobe.

"Neću te tući pred njom."-zarežao sam izašavši van iz sobe također povukavši njega za sobom.

Ponovno sam ga udario i povukao za sobom. Otvorio sam vrata ureda glavnog doktora i gurnuo ga unutra. Doktor nas je zbunjeno pogledao.

"Sada mu fino dajte otkaz ili ja zovem policiju!"-prosiktao sam.

"Što se dogodilo?"-upitao je doktor i ustao se.

"Uznemiravao je pacijenticu."-zarežao sam.

"Što si napravio?"-upitao je pogledavši u ovog kretena.

"Poljubio sam ju."-promrmljao je gledajući u pod.

Doktorovo lice se namrštilo.-"Neću te više trpjeti, izbacili su te iz tri bolnice zbog istog sranja. Možeš se otići spakirati."-procijedio je doktor, a ja sam izašao van.

Vratio sam se u njenu sobu, plakala je.

"Mala.."-prošaptao sam i sjeo pored nje, odmahnula je glavom.-"Nisi ti kriva."-promrmljao sam i zagrlio ju.

"Nisam mu smjela dopustiti, oprosti."

"Sve je u redu, nemoj plakati. Molim te."-blago je kimnula kad se odmaknuka od mene.

Obrisao sam joj suze i blago se osmijehnuo. Uzeo sam njeno zapešće u svoju ruku. Ono zapešće za koje ju je onaj kreten čvrsto primio. Lagano sam ju pomazio po zapešću, i ponovno se osmijehnuo.

"Ne brini."-prošaptao sam i poljubio ju u obraz.

Spustila je pogled.

"Nisam te zaslužila."-promrmljala je.

"Zašto to misliš?"-upitao sam namrštivši se.

Nina P.O.V.

"Zato što si mi već toliko puta oprostio za moja sranja, i sad ovo.. opet me tješiš, ne ljutiš se na mene."

"Naravno da se ne ljutim na tebe Mala. Nisi ti kriva, a onaj gad je dobio otkaz."-prošaptao je.

"Nemoj me više ostavljati ovdje samu, molim te."-prošaptala sam i uhvatila ga za ruku.

"Razgovarat ću s doktorom."-promrmljao je i bacio pogled na moju nogu.-"Boli li te noga?"-upitao je i prebacio pogled na moje oči.

"Ne."-rekla sam, nije me boljela što je bila dobra vijest.

Pomazio me po kosi i osmijehnuo mi se onim svojim prekrasnim sjajnim osmijehom.

"Okej."-prošaptao je i oblizao usnice.-"Još sutra si ovdje, a u ponedjeljak idemo natrag u stan."

"Što je s policijom?"-upitala sam.-"Nemoj mi ni slučajno mijenjati temu."-promrmljala sam.

"Policija je rekla da moraju popričati s tobom, zatim će se sve dogovoriti s nama i ići ćemo na sud. A da bismo došli na sud moramo čekati šest mjeseci."-rekao je i uzdahnuo.

Kimnula sam, tko bi rekao da će izbiti toliko sranja u mojih osamnaest godina života. Za šest mjeseci je tek sud, dovraga tko će to dočekati. Umorno sam spustila glavu na jastuk.

"Umorna si?"-upitao je Mario i spustio glavu na jastuk pored moje glave.

"Mhm."-tiho sam prošaptala umorno stegnuvši njegovu ruku u svojoj.

"Spavaj ako hoćeš. Ja neću otići."-prošaptao je sa slatkim osmijehom.

"Macan."-rekla sam i nasmijala se kao i on.

"To još bolje zvuči kad kažeš uživo."-prošaptao je i poljubio mr u čelo.-"Sada spavaj. Laku noć."-rekao je i namignuo mi.

"Laku noć."-prošaptala sam i utonula u san.

A/N Vote and coment!