Noćni čuvar

~Poziv~

"Kad moramo na sud?"-bezvoljno sam upitala zureći u prazno.

"A zašto se sad zamaraš time?"-upitao je.

"Odgovori mi!"-naljutila sam se na njega.

"Nemoj se stalno živcirati."-prošaptao je i primaknuo mi se.

"Molim te odgovori mi."-umorno sam prošaptala.

Nasmijao se i poljubio me, zatim još jednom. Lagano sam ga odgurnula od sebe na što se blago namrštio.

"Pusti me."-prošaptao je i poljubio me, ponovno.

"Mario..."-rekla sam prekinuvši ga u pokušaju ponovnog poljupca.

"Pusti me."-ponovio je.

"Mario, molim te."-promrmljala sam.-"Kad je sud?"-upitala sam.

"Za pet mjeseci."-tiho je prošaptao na što sam samo uzdahnula, a on je spustio svoju ruku na moju.

"Ne želim ići."-procijedila sam i povukla ga u zagrljaj.

"Znam."-prošaptao je i odmaknuo se.

"Mrzim ovu nogu."-zacviljela sam, a on je coknuo i namrštio se.

"Prestani!"-rekao je i preokrenuo očima.

"Neću. Nemaš pojma kako mi je."-rekla sam i prekrižila ruke na prsima skrenuvši pogled.

"Mala, oprosti... samo... ne znam. Sutra ideš ponovno na pregled, možda nam kažu kad možeš skinuti gips."-rekao je i slegnuo ramenima.-"A čim ti skinu gips pakiramo stvari i vraćamo se u S. Brod."-rekao je prilično ozbiljno.-"I ti se seliš kod mene."-rekao je na što sam kimnula.

"Hvala što mi dopuštaš da dođem."-prošaptala sam na što me poljubio.

"Oduvijek sam htio da se preseliš k meni, ali imala si samo petnaest. I tvoj tata... i.."-rekao je i slegnuo ramenima.

"I ja sam oduvijek htjela doći k tebi. Ali ti si imao 23, a ja petnaest i to je sve predstavljalo problem. Uz to bila sam maloljetna i školovala sam se."

"Da, a sada si punoljetna, školovanje si završila, ja imam 26. I želim da dođeš k meni."-tiho je prošaptao je i pomogao mi da se uspravim.

"Samo da mi više skinu gips."-uzdahnula san.

"Tek su ti ga stavili prije dva tjedna."-rekao je, a ja sam kimnula.

"Ma, znam. Samo želim otići... S tobom, samo s tobom."-prošaptala sam na što se nasmijao.

"Ne želim mjenjati temu, ali sjećaš li se kad sam prvi put došao kod tebe u sobu? Kad si me udarila u nogu koju si mi skoro slomila."-upitao je i počeo se smijati.

"Da, bio si tako sladak tada."-rekla sam i provukla ruku kroz njegovu kosu.

"Tada?"-upitao je s podignutom obrvom.

"Da, dok si mi upadao kroz prozor gotovo svaku večer."-promrmljala sam na što se osmijehuo.

"Volio sam to raditi, bilo je tako zabavno."-prošaptao je i uzdahnuo.-"Nedostaje mi to."-rekao je, a ja sam ga lagano zagrlila.

"Ali sad me imaš, zauvijek i više se ne moramo skrivati."-prošaptala sam i poljubila ga u vrat i dalje ga grleći.

"Znam, i jako mi je drago. Ali bilo je baš zakon promatrati tvoju kuću, pa se šuljati do prozora i onda u sobu. Tako sam to volio, postalo mi je bitnije od bilo čega. Svakog dana jedva sam čekao samo da više padne noć da te mogu vidjeti."-prošaptao je i zamišljeno zurio pred sebe.

"Bilo je zabavno, i uzbudljivo dok si ulazio kroz prozor. Pogotovo kad si navraćao s posla."-rekla sam prisjećajući se svega.

"Ni taj posao nije bio loš. Volio sam ga. Nije mi bio problem hodati cijelu noć i posluživati ljude. Baš naprotiv, bilo je prilično lijepo."-rekao je i uzdahnuo.-"A sad je sve gotovo."-rekao je i uzdahnuo.-"Moram pronaći novi posao."-rekao je i uzdahnuo.

"Zašto si dao otkaz?"-upitala sam, i spustila ruku na njegovo rame.

Mario P.O.V.

"Zato što sam počeo piti, užasno si mi nedostajala, a sve tamo me podsjećalo na tebe. Trebao mi je odmor od svega, dao sam otkaz."-rekao sam i tužno se osmijehnuo.

"Zbog mene si dao otkaz."-prošaptala je na što sam odmahnuo glavom.

"Nisi ti kriva, sam sam si kriv za sve."-rekao sam i zavukao se pored nje u krevet, jer sam dosad sjedio.

"Puno si pio?"-prošaptala je i zavukla ruku u moju kosu.

"Prilično puno, tequila, vodka. Toliko alkohola, toliko boli u glavi."-rekao sam i odmahnuo glavom.

"Nemoj toliko piti, molim te."-rekla je i poljubila me u glavu.

"U redu."-rekao sam spustivši pogled.

"Obećaj mi da ćeš naći novi posao ili se vratito starom, čim se vratimo u S. Brod."-rekla je.

"Ali.."-započeo sam na što me prekinula.

"Obećaj!"-zapovijedila mi je.

"Ali ja.."-prekinula me poljupcem.

"Nema ali, obećaj."-rekla je i ponovila poljubac.

"Okej, valjda."-promrmljao sam i poljubio ju.

"Nema valjda, obećaj!"-rekla je na što sam preokrenuo očima u pokušaju da ju ponovno poljubim odmaknula se.

"Obećajem."-prošaptao sam na što se nasmijala.

Poljubio sam ju.

"Volim te."-tiho je prošaptala.

"Mhmm, i ja tebe, stvarno jako."-prošaptao sam i poljubio ju.

Neko vrijeme me mazila po kosi, a zatim zastala kad je moj mobitel zazvonio.

"Dovraga."-namrštio sam se i uzeo mobitel te se javio.-"Da?"-upitao sam.

"Dugo se nismo čuli.. zar ne?"-začuo sam Leov glas s druge strane.

Izašao sam iz sobe i otišao na balkon.

"Ti jebeni prokletniče! Kako se usuđuješ nazvati me!?"-izderao sam se, a nakon toga začuo njegov podmukli smijeh.

"Nema potrebe za vrijeđanjem.. Nego... baš me zanimalo.. kad ćeš ostaviti moju dragu. Nedostaje mi."-rekao je na što sam se razbjesnio.

"Slušaj gade prokleti! Moja je, odabrala je mene! Ne tebe, da se nisi usudio ikad više me nazvati ili pričati takve stvari o njoj! Razbit ću te! Nemoj misliti da se šalim, ozbiljan sam!"-zarežao sam i prekinuo poziv ispustivši suzu.

Mrzim kad spominje nju, mrzim to. Ne mogu to podnijeti, da on njoj obećava sretan brak, kuću i djecu. On! Prokletnik koji nije zaslužio da ga se voli. Neću joj reći za ovo, uzrujat će se i imat ćemo još većih problema nego sada. Zašto on uopće zapravo radi ovo? Govori da ju voli, a toliko ju muči svime ovime. Otkud mu hrabrosti nazvati me nakon što je ona zbog njega dovela svoj život u opasnost?

A/N Vote and coment!