Noćni čuvar

~Mama~

Nina P.O.V.
Još uvijek smo ležali u krevetu, smješkao mi se i prvi put nakon nekoliko dana, nije mi išao na živce.

"Znao sam da ćeš mi popustiti..."-šapnuo je i poljubio me.-"Ali nisam baš ovo očekivao."-promrmljao je i još jednom me poljubio.

"A što si mislio da će se dogoditi?"-upitala sam ugrizavši se za usnicu na što je odmaknuo pogled.

"Ne znam, da ćeš me potjerati?"-iskesio se poljubivši me.

"Znaš.."-promrmljala sam nadvivši se nad njega.-"Razmišljala sam o tome da te potjeram, ali ta je ideja brzo pala u vodu.."-šapnula sam poljubivši ga u vrat.

"Djelovala si mi kao da se baš i ne zamaraš razmišljanjem, nekako si bila posvećenija mom tijelu, ako se ne varam."-prišapnuo je i ponovno me poljubio.

Nasmijala sam se i nastavila ga ljubiti po vratu.-"Možda si ipak u pravu."-promrmljala sam nastavivši s poljupcima.

Prekinulo nas je kucanje na vratima, zastenjala sam.

"Zboravila sam da smo naručili večeru.."-šapnula sam naslonivši čelo na njegovo.

"Hajde otvori mu."-promrmljao je.

"Otvori mu ti, zašto bih ja?"

"Jer si ti i naručila večeru, plus ti je što znaš nešto francuskog."-prošaptao je i poljubio me u obraz.

"Znači želiš da mu otvorim odjevena samo u tvoju košulju?"-upitala sam s podignutom obrvom na što se namrštio i otišao preuzeti večeru.

Uvezao je kolica s večerom u sobu i spustio hranu na stol. Zbunjeno me pogledao.

"Ne ideš jesti?"-upitao je otkinuvši komadić tosta s mog tanjura.

"Više nisam gladna."-promrmljala sam odmahnuvši glavom.

"Ohladit će se."-nastavio je prigovarati.

"I ti ćeš..."-prokomentirala sam na što se nacerio.

"Ja..."-promrmljao je vrativši se nad mene.-"Nisam osoba koja se može ohladiti od tebe."-šapnuo je poljubivši me.

Zahihotala sam se nastavivši ga ljubiti, zastala sam na trenutak jer mi se učinio zabrinutim. Prije nego sam ga pitala, započeo je:

"Ajde me sad slušaj...."-šapnuo je uozbiljivši se.-"Cijelo ovo vrijeme... Dok si me danas ignorirala... Je li... Je li to bilo zbog onog o djetetu?"-upitao je zagledavši mi se u oči.

Odmaknula sam pogled s njegovih očiju, neću opet o tome, ponadala sam se da je odlučio promjeniti temu.

"Nina, molim te, odgovori mi. Ne želim te povrijediti, samo hoću znati."-prošaptao je obuhvativši moje lice svojim rukama.

"Mislim da ću ipak večerati."-prošaptala sam i ustala se.

"Ljubavi, molim te."-prošaptao je s prizvukom očaja u glasu.

Sjela sam za stol i uzela svoj tanjur spustivši ga ispred sebe. Ustao se i prišao mi brzim koracima. Čučnuo je pored moje stolice zgrabivši me za ruku.

"Ne ignoriraj me!"-zarežao je na što sam spustila pogled na pod.

"Zbog djeteta je."-šapnula sam.-"Sad me pusti na miru."-otrgnula sam svoju ruku od njega, trudila sam se zadržati suze.

"Ljubavi..."-uzdahnuo je ovaj put mi uhvativši obje ruke.

"Mario... Ne želim o tome. Rekao si svoje, ja sam rekla svoje. Samo to pusti, meni treba malo vremena da procesiram stvari."-šapnula sam.

"Nemoj me tjerati da to pustim, nemoj me uporno odgurivati čim moramo pričati o nečemu malo ozbiljnijem."

"Ne odgurujem te."-suza mi je pala niz lice.

"Ljubavi... Jedini razlog što ne želim dijete je..."-započeo je no prekinuka sam ga.

"Jer ne možeš imati djecu, znam. Tvoja mama mi je rekla, pričala sam s njom prekjučer."-šapnula sam osjetivši još jednu suzu.

"Ne, to nije potpuna istina, samo... Bože zašto si nju pitala? Nema ona pojma."-uzdahnuo je protrljavši si lice rukama.

"Nije tako zvučala dok smo pričale."-šapnula sam naslonivši glavu na naslon stolice.

"Nisam neplodan."-promrmljao je sad nešto smirenijim glasom.

"Ne vjerujem ti, samo me pokušavaš utješiti."

Glasno je uzdahnuo i sjeo ispred mene obuhvativši svojim rukama moje lice.

"Ljubavi, daj me saslušaj."-promrmljao je na što sam kimnula.-"Nisam potpuno neplodan... Ne znam kako bih ti objasnio... Imam problem, odnosno mogu imati dijete, samo je to teže postići nego kod zdravih ljudi."-promrmljao je sad povukavši ruke s mog lica, odmaknuo je pogled u stranu i izgledao je kao da mu je neugodno.

"Znači ipak priznaješ da imaš problem?"-upitala sam što sam normalnije mogla.

"Da, Nina! Priznajem! Znam, da imam problem.." povisio je ton no odmah se naglo stišao.

"Mario... U vezi smo toliko dugo, zašto mi nisi rekao? Ne bi bilo sve ove strke da sam znala. Da si mi samo rekao i ovo se...!"

"Da sam ti rekao što? Hm? Da nisam siguran hoćeš li sa mnom ikad uspjeti imati dijete? Da sam ti to rekao, ostavila bi me!"-pobunio se sad me letimično pogledavši.

"Zašto misliš da bih te ostavila?"-bila sam zapanjena i zbunjena.

"Oštećen sam, Nina. Nitko ne želi oštećenu robu, isto je i s ljudima. Da sam ti rekao da možda nikad nećemo imati obitelj, otišla bi, bez da bi me dva puta pogledala. Znam to."-zurio je u pod ne pogledavši me.

"Neću te ostaviti, volim te. Iako želim dijete, neću te ostaviti samo zbog polovične šanse da ne možemo imati dijete."-poljubila sam ga u čelo, nije podigao pogled.

Šutjeli smo neko vrijeme, nisam znala što bih više rekla, bila sam iznenađena njegovom naglom ranjivošću. Zurio je u pod cijelo vrijeme kao da ondje vidi nešto jako zanimljivo. Pustila sam ga da si uzme vremena koliko mu treba da se smiri i pita me ukoliko ima pitanja.

"Što si rekla mojoj mami? Što si ju ispitivala?"-upitao je šaptom i dalje zagledan u pod.

"Pitala sam ju jesi li joj ikada spominjao nešto o djeci i jesi li prije imao loših iskustava s djecom. Negativno je odgovorila, no onda se počela raspitivati zašto se zanimam za to. Nisam joj htjela reći, slagala sam, ali me prokužila i naposlijetku sam joj rekla istinu. Onda mi je ispričala o tvom problemu..."-prošaptala sam, sad mi je bilo krivo.

Vidjela sam koliko mu je neugodno zbog toga što sam podsjetila njegovu mamu na to. Uhvatila sam ga za ruku i blago ju stisnula, isprepleo je naše prste i sjedili smo u tišini skoro do ponoći.

A/N Vote and coment!! 🙈🌍