Noćni čuvar

~Sjećanje~

Još uvijek sam razmišljala samo o Danielu, taj prekrasni mali dječak. Mario me pokušavao razvedriti radio je sve moguće i pokušavao me barem malo maknuti iz razmišljanja.

"Mala, znam da sam bolestan i sve, samo mi reci što da napravim da mi se razveseliš."-prošaptao je i poljubio me u obraz.

Slegnula sam ramenima.-"Nemam pojma. Malo me potreslo sve ovo danas."-rekla sam i spustila glavu na njegovo rame.

Ponovno me privukao k sebi, zagrlio me i tiho šaptao koliko me voli i koliko mu značim. Sklupčala sam mu se u krilu dok me grlio.

"I ja tebe volim."-rekla sam dok me mazio po kosi.

Drhtao je dok sam ga ja nježno ljubila po vratu i rukama.

"Bolestan sam, molim te nemoj. Ne želim riskirati."-prošaptao je dok sam ga ja već sa zanimanjem dodirivala po vratu i prsima.

"Boli me briga hoću li se razboljeti."-promrmljala sam i nastavila s poljupcima po njegovom vratu.

Osmijehnuo se, uzvratila sam mu osmijeh i zaustavila ruke na njegovim prsima. Spustila sam lice do njegovog vrata i tiho prošaptala da ga volim.

Mario P.O.V.

Njen topli dah mi je grijao kožu, jebeno se smrzavam. Ali ne želim joj to reći, onda će prestati s ovim i pokriti me govoreći kako trebam odmor. Cijenim njenu brigu za mene, ali ne želim biti ovdje bez nje. Želim ju samo zagrliti kao i jučer, pokriti nas i uživati s njom satima.

"Hladno ti je."-prošaptala je.

Jebote čita li ona meni misli? Zarežao sam u sebi, odmaknula se s mene i odgurnula me unatrag. Pao sam na krevet i tužno zastenjao, prekrila me dekom i mahnula mi.

"Nemoj! Molim te nemoj otići! Nina preklinjem te, ostani sa mnom ovdje."-drhtao sam, okrenula se prema meni.

Prišla mi je i sjela pored mene, nježno me mazila po kosi. Povukao sam ju na sebe i čvrsto ju privio da ne može nikamo.

"Mario..."-prošaptala je.

Odmaknuo sam deku, Isuse kako je prokleto hladno! Spustio sam ju pored sebe i zagrlio ju pokrivši nas oboje.

"Ostani tako, sviđa mi se."-zadrhtao sam.

Okrenula se prema meni i uzvratila mi zagrljaj. Mazila me po leđima, mmm, kako bih sada mogao odspavati. Ali ne smijem, onda će ona otići, bit će mi hladno. Smirio sam disanje i uživao u osjećaju koji me prožimao dok me mazila po leđima.

"Ako zaspem, da nisi slučajno otišla!"-zaprijetio sam joj.

"U redu."-rekla je i poljubila me u vrat.

"Bolje za tebe."-prošaptao sam s osmijehom i sklopio oči.

Tiho se osmijehnula, sad sam i ja počeo razmišljati o Danielu. Te plave oči, ta kosa... dijete je apsolutno preslatko. Nina se totalno rastopila kad ga je ugledala. Mogao bih se kladiti da ona želi dijete. Ali tek će napuniti devetnaest, možda bi... ma nemam pojma. Razmišljam o glupostima, prvo što trebam je rješiti se upale pluća, a zatim moram prestati pušiti. Kako da prestanem? Kako kad ne znam prestati, ne znam se oduprijeti želji. Pogotovo ako sam ljut ili pod pritiskom, a to znači da bi mi jedna sad baš godila.

"Mala?"-prošaptao sam.

"Molim?"-upitala je i još više mi se primaknula.

"Smijem zapaliti?"-upitao sam, daj ženo dopusti mi.

"Isuse Mario! Zašto opet?"-upitala je s uzdahom.

"Nervozan sam, molim te!"-zastenjao sam.

Moje pušenje je razdiralo njezinu sreću, trudio sam se prestati. Baš zbog nje, jer znam koliko ju boli činjenica da sam bolestan i pušim.

"Zar baš moraš?"-upitala je i zadrhtala uspravljajući se u sjedeći položaj.

Kimnuo sam s uzdahom.-"Stvarno mi je žao."-prošaptao sam, izvadila mi je jednu cigaretu i dodala mi upaljač.

Smjestila je pepeljaru na moj noćni ormarić. Uzeo sam cigaretu i zapalio ju lagano povlačeći dim. Ona je ležala pored mene nezadovoljno se igrajući pramenom svoje kose.

"Gdje živi taj Dorian? Da ga zadavim tom cigaretom!"-upitala je i pogledala me ispuštajući pramen svoje kose.

"Neću ti reći. Samo iz razloga što vjerujem da bi ti to stvarno napravila."-rekao sam uz kratak osmijeh.

"Naravno da bi, idiotska budala."-zarežala je.

"Nije, dobar je on. Uostalom, ja sam kriv jer sam povukao."-rekao sam i povukao dim.

Namršteno je zurila u svoje prekrižene ruke.

"Nije ti smio ni ponuditi! A što da ti je ponudio drogu? Bi li i to uzeo?"-upitala je.

"Naravno da ne bih uzeo drogu. Ali cigareta mi se tada činila jednostavno bezazlenom."-rekao sam i slegnuo ramenima otpuhujući dim.

"A sad je sranje."-promrmljala je.

"Mhm."-priznao sam, a ona je rukom prešla preko mog obraza.

"Hitno trebaš obrijati tu bradu."-rekla je i ponovno dotaknula moj obraz.

"Aha."-promrmljao sam.-"Evo dok dovršim cigaretu."-rekao sam na što je odmahnula glavom.

"I ti i te cigarete."-rekla je zureći u mene dok sam povlačio dim.

"Ti nisi nikad?"-upitao sam očima pokazujući na cigaretu.

"Ne, tata bi me ubio da sam ikad povukla dim."-rekla je na što sam kimnuo.

"Moj tata nije bio ništa bolji. Ali mene nisu ni zanimale cigarete, alkohol je bio taj koji me privlačio. Tata je skrivao svaku bocu alkohola od mene, sve sam ih pronašao. I popio. Vodka, tekila, vino, brandy.... apsolutno sve."-promrmljao sam s osmijehom dok sam se prisjećao svega toga.-"Bio sam u drugom srednje, koliko sam ja mogao popiti, ajme! Znao sam najviše vrsti alkohola od svih u razredu. Kupovao sam alkohol, hrpu alkohola. Joj, mi bili prvi srednje! Trebali smo se svi naći u šumi, i sad kao nek' ne'ko ponese alkohol i idemo. Ja se javim, reko aj ja ću ponet, znam di moj stari drži viski. Ja se sjećam da sam došao kući, i uzeo sam ja tati viski, škotski je bio to se sjećam, on dobio na poklon u uredu. I ništa, pravio sam se da je sve u redu, rekao sam idem se nać' s dečkima, i dobro. Nisu oni ništa posumnjali, mi smo se po dogovoru okupili u šumi, ja sam otvorio viski. Mi smo se napili... mi nismo mogli stajati na nogama, a trebali se vratiti kući, bilo već jedanaest navečer. I ajde ovamo onamo izađemo mi iz šume. Išli po nekoj livadi pitaj Boga, došli u grad, i sad svatko je otišao svojoj kući. I dobro, ja sam mislio moji vjerojatno i očekuju da ću biti pijan. Kad sam ja ušao u kuću, kad je mene tata uhvatio. Derao se na mene, gdje je viski, ovako onako, onda je on polako i shvatio. E, bio sam pijan, al' kol'ko je on mene izudarao taj puta! Kažem ti, bio sam pijan, a njegovih udaraca se još uvijek sjećam. A i ekipa s kojom sam pio. Nas petorica, prekosutra došli u školu s masnicama."-dovršio sam svoje sjećanje sa sretnim smješkom, bilo je zabavno.

"Koja si ti budala!"-rekla je i nasmijala se.

"Stvarno jesam."-potvrdio sam i povukao dim.

A/N Vote and coment.