Noćni čuvar

~Oprosti~

Probudila sam se nekoliko minuta prije njega, ali sam se pravila da spavam. Poljubac koji je ostavio na mom vratu desetak minuta poslije naslutio je vrijeme za buđenje. No, ipak sam se pravila da spavam. Njegove ruke su se lagano omotale oko mene grleći me, ponovio je poljubac u vrat stežući me uz sebe. Nisam se htjela ustati iz kreveta, većinom što danas ostavljam Maria ovdje samog. Nadam se da će biti dobro, ne želim da moj odlazak krivo shvati ili se okrene alkoholu.

"Jesi siguran da ćeš mi pustiti da odem?"-upitala sam još uvijek sklopljenih očiju.

"Na žalost, da."-promrmljao je igrajući se mojom rukom.

"Samo sedam dana, nije toliko strašno."-promrmljala sam usmjerivši pogled prema njemu na što je ljutito otpuhnuo.

"Mo'š mislit nije strašno."-prosiktao je preokrenuvši očima.

"Zar ćemo se i sada svađati?"-upitala sam umorno uzdahnuvši.

"Nećemo. Samo kažem."-prošaptao je.-"Zašto uopće ideš? Ne moramo ovo raditi. Naći ćemo bolji način."-prošaptao je oprezno me pogledavši.

"Ne, nećemo i sam to znaš."-poljubila sam ga.

"Kako smo pali ovako nisko? Što nam se dogodilo?"-upitao je uspravivši se.

"Ništa nam se nije dogodilo."

"Ako nam se ništa nije dogodilo, kako onda objašnjavaš ove svađe?"-upitao je prekriživši ruke na prsima.

"Ne znam."-prošaptala sam iskreno, onako kako sam i mislila.-"Nemoj raditi sranja dok me nema."-promrmljala sam jedini zahtjev koji sam imala.

Odmahnuo je rukom i legao na bok okrenuvši mi leđa. Mrzila sam kad je ljut na mene jer najčešće to nisam znala popraviti. Nije mi bilo do ničega, nisam htjela otići, ali znam da moramo stoga sam se odlučila ipak otići. Uzdahnula sam i ustala se s kreveta želeći se odmah spakirati no njegova snažna ruka me grubo povukla natrag. Mrzila sam kad je to radio i baš zbog toga uvijek i je. Nasmijao se mom ljutitom izrazu lica i nadvio se nad mene omotavši svoje noge oko mojih.

"Stvarno te ne želim izgubiti."-prošaptao je uzdahnuvši.-"Ne dajem obećanja ako nisam potpuno siguran da ih mogu ispuniti."-promrmljao je zadržavši ozbiljan izraz lica.

"E, pa ako ti je stvarno stalo do toga da se vratim. Potrudit ćeš se."-rekla sam na što je preokrenuo očima.

Odmahnuo je rukom, poljubio me, ustao se i obukao tamno-plavu košulju izašavši iz sobe. Ignorirala sam njegovo djetinjasto durenje i spakirala stvari u putnu torbu. Spustila sam se u prizemlje i ugledala ga kako srče kavu iz svoje plave šalice. Ljutito me pogledao preko ruba šalice i nastavio piti kavu. Preokrenula sam očima kako bih mu dala do znanja da mi ne smeta njegovo durenje. Ležerno sam spustila torbu na pod i otšetala do njegove privatne knjižnice. Uzela sam dvije knjige Davida Baldaccija i spremila ih u torbu te se pridružila svom Luciferu u kuhinji. Stojala sam pred njim u tišini punu minutu očekujući da će prestati srkati. Kad to nije učinio uzela sam mu šalicu iz ruke, sjela na barsku stolicu i otpila dva velika gutljaja. Istrgnuo mi je šalicu iz ruke izlio kavu niz odvod i približio mi se. Spustio je obje ruke na rub stola sa svake strane mog tijela i naslonio svoje čelo na moje.

"Do kada ćemo ovako?"-upitao je tihim dubokim glasom.

"Dok se ne vratim."-rekla sam uz osmijeh i poljubila ga u obraz.

Uzdah mu je prešao preko usana no svejedno me poljubio nekoliko puta i podsmijehnuo se.

"Nedostajat ćeš mi."-prošaptao je.

"I ti meni."-promrmljala sam svojim rukama obuhvativši njegovo lice.-"Ali znam da ćeš preživjeti, pa mi je to jedna briga manje."-rekla sam na što smo se oboje nasmijali.

"Molim te, pazi na sebe dok me ne bude. Okej?"-upitao je zabrinuto i odmaknuo pramen kose s mog lica.

"Okej."-rekla sam uz blagi osmijeh i zagrlila ga.

Zavukla sam ruku u njegovu kosu i igrala se njome.

"Mislim, ja bi najradije da ne ideš, ionako imam bolju ideju kako da se rješimo svađa."-šapnuo je i poljubio me u ključnu kost.

Izvukla sam ruke iz njegove kose i htjela ga odgurnuti no uhvatio me za zapešća. Pogledao me u oči na što sam skrenula pogled. Pustio je moja zapešća i udaljio se za nekoliko koraka, promatrao me još jedan trenutak, a onda otišao na kat. Vratio se dvije minute poslije i izašao u stražnje dvorište. Promatrala sam ga kroz staklena vrata kako nervozno vadi jednu cigaretu iz kutije i stavlja ju među usnice te ju pripaljuje. Nastavila sam promatrati, zašto se u zadnje vrijeme tako lako naljuti? Pričekala sam dok je popušio cigaretu do kraja, a onda sam ubrzala korak i došla do njega prije nego je zapalio novu. Stojala sam pored njega, lijeno me pogledao u stilu što sad hoćeš.

"Zašto se odmah ljutiš?"-upitala sam i sjela mu u krilo okrenuvši se prema njemu.

Povukao je dim i izvadio cigaretu iz usta. Otresao je pepeo s cigare u pepeljaru te otpuhnuo dim i pogledao me sa zanimanjem.

"Imam ja još bolje pitanje. Zašto je tvoja prva reakcija na sve što ja kažem ili napravim udarac ili odgurivanje?"-upitao je i vratio cigaretu u usta.

Slegnula sam ramenima.-"Zato što misliš da je to odgovor na sve."-rekla sam dok je on otpuhivao dim.

"Samo sam rekao svoje mišljenje. Znam da to nije odgovor, samo ne želim da odeš."-promrmljao je i dalje nezainteresirano otpuhujući dim.

Promatrala sam ga nekoliko trenutaka, a onda zgrabila cigaretu iz njegove ruke i ugasila ju u pepeljari. Ljutito me pogledao, ali se smirio kad sam ga poljubila iako sam mrzila taj smrad cigareta. Čim sam počela odmicati svoje usne od njegovih uzvratio je poljubac, nastavljali smo s tim dok je on svoje ruke zaplitao u moju kosu. Kad smo nakon minute prestali teško dišući ostali smo u tom položaju, nitko se nije pomaknuo niti centimetar. Zatim su nakon minute njegove ruke obgrlile moje tijelo i on me zagrlio.

"Oprosti."-šapnuo je.-"Pretjerao sam."-odmahnula sam glavom i uzvratila zagrljaj.

Sad će mi samo biti još teže otići.

A/N Vote and coment! 😉