~Pidžama~

34 5 1
                                    

Izašli smo iz stana, ona je išla na štakama jer je odbijala da odemo autom. Nakon prolaska kroz stari grad skrenuli smo prema plaži.

"Boli te noga?"-upitao sam na što je odmahnula glavom.

"Ne."-prošaptala je.

Petnaest minuta poslije stigli smo na plažu. Noć je bila prekrasna, topla i mirna. Nije bilo ljudi, bili smo sami na plaži. Nebo je bilo tamno i prekriveno zvijezdama.

"Prekrasno je."-rekao sam na što je spustila glavu na moje rame i uhvatila me za ruku.

"Znala sam da će ti se ovdje svidjeti. Isto razmišljamo."-prošaptala je na tren sklopivši oči.

"Donekle."-promrmljao sam.

"Kako to misliš 'donekle'?"-upitala je i pogledala me.

"Oboje znamo da si me istjerala iz sobe dok si se presvlačila."

"Naravno da sam te istjerala, što si ti očekivao?"-upitala je, a ja sam ju pogledao s podignuom obrvom.

"Očekivao sam da ćeš mi dopustiti da ostanem unutra. Što si mislila da ću ti napraviti?"-upitao sam već pomalo ljutito.

Preokrenula je očima i odmaknula se od mene.

"Zašto se sad ljutiš?! Lijepo sam te pitao."-rekao sam na što je spustila pogled.

"Znaš ti dobro što sam ja mislila."-rekla je na što sam ju pogledao ljutito, ali i razočarano.

"Nina noga ti je slomljena. Zar stvarno misliš da sam takva osoba? Zato što sam stariji ne znači da bih napravio nešto takvo. Nikad te ne bih povrijedio ili ti napravio nešto što ne želiš."-rekao sam stvarno razočarano.-"Što ti se dogodilo Nina? Prestala si mi vjerovati."

"Nisam ti prestala vjerovati."-promrmljala je.

"Nego što se dogodilo?"-upitao sam i spustio ruku na njezinu.-"Reci mi ako imaš problem pa da ga rješimo. Dovraga! Pa nismo mala djeca!"-rekao sam uz prilično tužan izraz lica.

"Nije ništa."-prošaptala je.-"Imaš 26, ja 18, ne znam. Sa mnom si već godinu dana."-rekla je i slegnula ramenima.

"I? Što sad? Ti misliš da mi nisi više atraktivna kao prije? E, pa u krivu si, ako to misliš nisi u pravu. Puno mi značiš."-promrmljao sam.

"Oprosti. Žao mi je, nisam htjela."-rekla je i ispustila nekoliko suza.

"Samo mi reci zašto se ponašaš tako čudno u zadnje vrijeme?"-upitao sam i okrenuo se prema njoj.

"Nemam pojma, prije ove nesreće sve je bilo normalno i lako, a sad...."-rekla je i slegnula ramenima.-"Pa, budimo realni, nije baš sve kao što je nekad bilo."-rekla je ponovno slegnuvši ramenima.

"Znam da nije sve kao nekad, ali obećajem ti, čim ti skinu gips sve ću ti nadoknaditi!"-prošaptao sam na što se osmijehnula.

"Hvala ti. Umorna sam, ti?"-upitala je na što sam slegnuo ramenima.

"Pomalo. Želiš kući?"-upitao sam na što je kimnula.-"Nazvat ću tatu da doveze auto po nas."-promrmljao sam i utipkao njegov broj.

"Nemoj Mario, kasno je. Sigurno je umoran, baš mu se da još ići i po nas. Uostalom nije mi problem hodati do stana."-rekla je na što sam odmahnuo glavom.

"Nema šanse da ti dopustim da hodaš do tamo. Daleko je, a i kasno je, pao je mrak i umorna si."

Preokrenula je očima.-"Tvrdoglavi moj."-rekla je uz blagi osmijeh, nazvao sam tatu i objasnio mu gdje smo.

"Vidiš, rekao je da nema problema."-promrmljao sam, a ona je preokrenula očima.

"Okej, oprosti. Prevarila sam se."-rekla je, i ustala se te mi prišla.-"Koliko je sati?"-upitala je pomalo umorno i zagrlila me s leđa oslonivši se na mene.

"Nekoliko minuta do deset, zašto?"-upitao sam i okrenuo se prema njoj.

"Zanima me."-prošaptala je.

Kimnuo sam, a ona je otišla do obližnjeg kamena koji je bio barem 70 centimetara visok i popela se po manjem kamenju te sjela na taj najvišlji. Prišao sam joj i nasmijao se.

"Napokon, sad sam dovoljno visoka da te zagrlim oko vrata ili poljubim."-rekla je uz osmijeh i poljubila me ovivši ruke oko mog vrata.

Nasmijao sam se.-"Slađa si mi onako mala, Mala."-prošaptao sam, a ona se osmijehnula.

"Zašto? Zato što sam toliko niska da čak i ako stanem na prste jedva ti dođem do ramena?"-upitala je, a ja sam odmahnuo glavom.

"Naravno da ne. Slađa si mi onako jer si prirodna, i znam da voliš to što sam ja visok. Uostalom meni nije problem sagnuti se kako bih te poljubio ili nešto slično. Preslatko mi je što si tako niska, i ne bih htio da si puno višlja. Ovako si sasvim savršena."-prošaptao sam i blago nagnuo glavu kako bih ju poljubio, no baš tad sam ugledao tatu kako parkira auto.

"Dovraga!"-zarežao sam, a ona me pomazila po obrazu.

"Smiri se, imamo još cijelu noć da me poljubiš."-rekla je na što sam se ipak nasmijao, pomalo pokvareno.

"Imaš pravo."-promrmljao sam i pomogao joj da siđe s kamena te smo se zaputili do auta.

"Dobra večer."-rekla je Nina nakon što smo ušli u auto.

" 'Večer."-rekao je uz blagi osmijeh.

Nina se protivila, pa sam ju doslovno natjerao da sjedne i ispruži nogu u gipsu na sjedala. Trebalo mi je nekoliko minuta da ju nagovorim, a zatim sam ja sjeo na sjedalo blizu vrata i dopustio joj da nasloni svoju glavu na moje rame. Uhvatila me za ruku i počela se igrati mojim prstima, to ju je uvijek smirivalo, a ja nisam nikada uspio razumjeti zašto. Mislim, realno gledano zašto bi nekog smirilo igranje nečijim prstima? Ja ne razumijem zašto, ali ona to obožava raditi, otkad smo zajedno ona to stalno radi. Koja je fora u tome? Prekinula je moje razmišljanje tako što se lagano uspravila, shvatio sam da smo stigli. Izašao sam iz auta, i pomogao njoj da izađe. Ušli smo u zgradu, i opet je uslijedila ona poznata scena u kojoj ju ja uzmem u ruke i nosim ju u stan, ruke su me boljele, i jedva sam imao snage popeti se. Zatim sam otišao otišao u sobu i spustio ju na krevet. Sjedila je na krevetu i  taman kad sam mislio izaći iz sobe kako bih otišao obući pidžamu začuo sam njen glas.

"Možeš meni dodati moju pidžamu?"-upitala je na što sam se osmijehnuo.

"Naravno."-prošaptao sam, i iz ormara joj izvadio pidžamu te joj ju dodao, zaustio sam da nešto kažem, ali prekinula me.

"Da, moraš izaći dok se presvlačim Mario, i nema rasprave!"-rekla je uz blago preokretanje očima.

Nasmijao sam se i izašao iz sobe. Tako ju volim.

Nina P.O.V.

Obukla sam pidžamu, i čekala njega da dođe. Ušao je u sobu nekoliko minuta nakon što sam se ja presvukla.

"Znaš da sutra ideš na kontrolu zbog noge, zar ne?"-upitao je na što sam kimnula.

"Da, znam. Zašto?"- upitala sam, a on je slegnuo ramenima i zavukao se u krevet pored mene lagano me poljubivši u vrat.

"Samo pitam. Laku noć Mala."-prošaptao je i zagrlio me.

"Laku noć."-uzvratila sam sklopivši oči.

A/N Vote and coment.

Noćni čuvarWhere stories live. Discover now