Noćni čuvar

~Mala~

Probudio sam se u trinaest sati, Nina je i dalje spavala oslonjena na moja prsa.

"Mala"-prošaptao sam, nije reagirala, spava.

Mazio sam ju po kosi dok je mirno spavala. Slatka je dok spava dok je mirna, a ne tvrdoglava, dok ju mogu maziti po kosi bez da me ona prekine. Dobro je kad zaspe to što se ona ne budi tako lako. Povukao sam ju jače k sebi i nasmijao se kad se blago osmijehnula povlačeći me za kragnu košulje.

"Volim te."-promrmljao sam joj na uho.

Spava, još uvijek spava. Preslatka je. I ja se previše nadam, probudila se.

"Ljubavi.."-promrmljala je i pogledala me umornim pogledom.

"Hmm?"-upitao sam.

"Koliko sam spavala?"-upitala je.

"Dva sata."-promrmljao sam.

Uzdahnula je.-"Vidiš li ti na što me tjeraš? Prespavala sam dva sata sad, i jedno četiri sata po noći."

"Aha, a sad odjednom mojoj dami smeta cijeli dan biti pored mene, ha?"

"Ma ne smeta, samo živciram samu sebe jer ti ne mogu odoljeti kad me zamoliš nešto."

Nasmijao sam se, a ona je sjela pored mene držeći jednu ruku na mom obrazu drugom rukom se igrajući mojom kragnom košulje.

"Što pokušavaš?"-upitao sam oprezno ju promatrajući.

"Hoćemo mi danas na vidikovac ili plažu..?"-upitala je i ipak legla pored mene.

"Ne znam, želiš li ići nekamo?"

"Ne znam, pitam zato što moramo razgovarati."

"O čemu?"-upitao sam.-"Nemoj  mi ni slučajno lagati."

"Poslije ćemo pričati."

"Reci mi što se događa!"-zahtijevao sam.

"Možemo li poslije pričati?"

"U redu."-nevoljko sam se složio.

Uzdahnula je, i igrala se mojom šakom.-"Radi se o Leu."-rekla je, u trenu sam se nevjerojatno razbijesnio.

"Što je napravio?!"-upitao sam i čvrsto stegnuo šaku kojom se ona igrala.

"Smiri se."-rekla je i pogledala me te jednu ruku ponovno položila na moj obraz, a drugu na moja prsa.

"Ne mogu!"-zarežao sam i bijesno se ustao.-"Zašto da se smirim?! Što ti je napravio?!"-promrsio sam kroz zube i prišao joj.

"Nije mi ništa napravio. Smiri se."-rekla je i zagrlila me.

Pokušao sam se smiriti, stvarno sam pokušao, ali nisam mogao bio sam bijesan. Ne na nju nego na njega, dosta mi je više! Blago sam joj uzvratio zagrljaj.

"Mala."-prošaptao sam i nasmijao se.

"Nemoj!"-rekla je jer joj je očito smetalo kad ju zezam zbog visine.

"Zašto ne? A slatka si mi tak'a mala, Mala."-nasmijala se.

"Nisam ja kriva što sam 'mala', odnosno niska. Ja sam tako  građena, a ti si previsok za svoje godine."

"Ja imam 26."

"Znam. Ali ja mislim da si malo previsok."-rekla je i prstima pokazala malenu količinu, jedva primjetnu.

Nasmijao sam se.-"Zbog visine sam i trenirao košarku. Volim košarku, a pošto sam visok što se u košarci i traži. Trenirao sam oko šest godina."

"Zašto mi to nikad nisi rekao? Dobra sam u košarci."-rekla je i slegnula ramenima.

Nasmijao sam se.-"To ću ja prosuditi."-rekao sam, a ona me pogledala s podignutom obrvom.

"Ma nemoj."-rekla je, a ja sam se nasmijao.

Podigao sam ju u svoje naručje kako se ne bih morao saginjati da ju zagrlim. Upitno me pogledala.

"Što kažeš da igramo košarku sutra?"-upitao sam i nasmijao se.-"Ti protiv mene."

"Ne mogu igrati protiv tebe, trenirao si šest godina; a i previsok si."

"Nije to bitno, ako ćeš paziti kako igraš."

"Da bitno je, igram dobro, ali nemam šanse protiv tebe."

"Ma, imaš."-rekao sam i nasmijao se.

"Ne vjerujem."

"Okej, nećemo igrati."-rekao sam i slegnuo ramenima te ju spustio na krevet.-"Nego.. U vezi Lea, što je bilo?"

"Rekao si da možemo poslije pričati."-rekla je i spustila pogled.

"Da, pa.. Kad si ti mislila pričati?"

"Ne znam.."-rekla je i slegnula ramenima.-"Ne volim pričati o njemu."-rekla je i povukla me za ruku pa sam legao pored nje.

"Molim te, reci mi što je napravio."

Uzdahnula je i iz džepa izvukla mobitel, upisala je lozinku i otvorila poruke s Leom.

Leo:

Zašto nisi došla?! Sama sebi si sada kriva, poduzeti ću drastične mjere da budeš moja!💞

Pročitao sam poruku, i čvrsto stegnuo obje šake.

"Zašto mi to nisi rekla?!"-upitao sam zureći u poruku.

"Poslao mi ju je tek danas, dok smo spavali."

"Ja ću ga ubiti!"-zarežao sam i oteo joj mobitel te brzim korakom izašao van iz stana.

Već sam prošao polovicu stubišta kad sam začuo Ninu.

"Mario, nemoj. Molim te."-rekla je trčeći niz stepenice za mnom.

Nisam se obazirao nastavio sam silaziti, zatim sam osjetio njene ruke oko struka.

"Nemoj to raditi! Molim te, poslušaj me."-rekla je, zatim sam osjetio kako naslanja glavu na moja leđa.

"Zašto ne? Tražio je probleme, sad će ih i dobiti."-promrmljao sam, a ona me jače stegnula oko struka.

Popustio sam, ona previše utječe na mene.

"U redu."-ipak sam se složio.

Okrenuo sam se prema njoj, i zagrlio ju te krenuo s njom natrag u stan.

"Previše utječeš na mene."-promrmljao sam.-"Da me nisi zamolila da ostanem, otišao bih."-rekao sam i slegnuo ramenima.

"Hvala ti što si  me ipak poslušao."-rekla je te smo ušli u stan.

Otišli smo na balkon, kao po običaju, sjela mi je u krilo.

"Kad se vraćamo kući?"-upitala je i pogledala me.

"Kad ti budeš htjela."-rekao sam.-"Želiš li ići ili n.."

"Ne, ne želim ići. Lijepo mi je ovdje s tobom, samo da nemamo problene kakve imamo bilo bi super."

"Žao mi je zbog toga, ali.."

"Ne trebaš se ispričavati. Nisi ti kriv."-rekla je i ponovno mi uništila kosu.

"A, zašto mi to uporno radiš?"-upitao sam, podigavši ruke kako bih popravio frizuru, no uhvatila me za zapešća.

"Nemoj."-rekla je i stegnula mi zapešća.

"Zašto ne bih Mala?"-upitao sam.

"Zato što tvoja Mala voli kad imaš raščupanu kosu i sav si takav sljadak."-promrmljala je tepajući i poljubila me.

"Onda može."-rekao sam i oblizao usnice zureći joj u oči.

"Prelako popuštaš Ljubavi.."-rekla je.

"Samo tebi, nisam kriv što si tako preslatka. Zavedeš me samo tako."-rekao sam i nasmijao se.

Uzvratila mi je osmijeh i zagrlila me.

A/N Vote and coment!💞